Carmina Burana 4. juna u MTS Dvorani
Monumentalna scenska vizija zvuka, plesa i glasa
Beogradska publika će 4. juna u MTS Dvorani dobiti retku priliku da Carminu Buranu doživi kao punokrvno muzičko-scensko iskustvo, inovativno, snažno i kompleksnije od klasičnih izvođenja Orfovog remek-dela. Ovo nije koncert, niti klasična baletska predstava. Ovo je pozorišni ritual u kojem se zvuk, pokret i glas spajaju u jedinstvenu priču o sudbini, strasti i prolaznosti, kroz izvedbu čak 100 umetnika na sceni.
U ovoj verziji nema uobičajene podele uloga. Orkestar ne prati ples, ples ne “ilustruje” muziku, hor nije pozadina. Sve komponente postoje ravnopravno i zajedno grade zajednički ritam i dramsku napetost. Na sceni se susreću pulsirajuća energija ansambla Sudar Percussion, moćni glasovi Akademskog hora Obilić, operski solisti Davor Nekjak, tenor Ladislav Vrgoč i sopran Gabrijela Hrženjak, kao i baletski ansambl ETOILE.
Muzičko vođstvo Ivana Ščepanovića obezbeđuje preciznu ravnotežu između monumentalnih zvučnih masa i suptilnih emotivnih nijansi. Posebnu snagu ovoj postavci daju i pijanisti Robert Batelić i Krešimir Starčević, koji Orfovu partituru učvršćuju i pretvaraju klavire u aktivne scenske aktere, ne samo pratioce.
Baletski ansambl ETOILE, predvođen Anatolijem Handaževskim i umetničkom direktorkom Irijnom Handaževskom, donosi fizički zahtevan, emotivno intenzivan plesni izraz u kojem se individualne sudbine prepliću sa kolektivnom energijom mase. Njihova interpretacija naglašava ljudsku borbu, ranjivost i snagu, zbog čega Carmina Burana zvuči i izgleda duboko savremeno.
Pod koreografskom i rediteljskom palicom Johana Nusa, predstava se oslobađa očekivanih klišea i gradi simboličku scensku partiju inspirisanu šahovskom logikom sukoba i ravnoteže. Vizuelna dramaturgija oslanja se na kontrast crnog i belog, svetla i tame, kolektivnog i intimnog, u kojem svaki pokret nosi značenje, a svaki izvođač ima jasno mesto u velikoj igri života.
Ulaznice su dostupne na blagajni MTS Dvorane i preko online platforme mtsdvorana.rs.
Photo credit: Marko Kis
