Grad u kojem su svi budni, a niko prisutan

Fenomen odsutnog prisustva

Da li vam se dešava da, šetajući gradom, pogledate prolaznike i pomislite kako njihove facijalne ekspresije odaju utisak da nisu tu, u tom trenutku? Kao da samo postoje, poput jedne velike praznine koja korača ulicama. Većina njih ni ne gleda gde ide — gledaju u telefon, zamišljeni su, verovatno okupirani brigama o sadašnjosti ili budućnosti, razmišljaju o problemima ili o nebitnim stvarima, pokušavajući da skrenu misli i odvoje se od realnosti.

Šta znači i kako izgleda kada smo odsutno prisutni? To je, zapravo, beg od stvarnosti. Gledamo u ekrane, fizički smo prisutni, ali mentalno isključeni. Obavljamo aktivnosti, a da zapravo i ne registrujemo šta radimo. Preopterećeni smo obavezama, umorni, pod stresom, neispavani, anksiozni, i bežimo u virtuelni svet kako bi nam bilo „lakše“, a da nismo ni svesni koliko to može da naruši naše odnose.

Zamislite da sedite u društvu, a i dalje se osećate usamljeno — kao da ste samo duh koji je tamo. Razgovori su površni i kratki, izgubili ste povezanost i bliskost sa ljudima oko sebe. Šetate noću gradom: sve sija, prepuno je svetla, a kada pogledate ljude, vidite emotivnu tamu. Kreću se gledajući u pod, ne vide nikoga, ne čuju ništa. Svi su fizički prisutni, a emotivno i duhovno odsutni, noseći u glavi i grudima veliku prazninu.

Niko ne može da vam kaže niti da vam garantuje da će realnost uvek biti lepa — jer to nije istina. Ali da bismo se probudili, moramo da prihvatimo da pred sobom nećemo uvek imati lepu sliku. Posmatrajte okolinu budnim okom, budite svesni trenutka u kojem ste. Ne gledajte u ekran, već se iskreno posvetite drugima. Otvorite se, vodite duboke razgovore, ne budite površni.

Kao i kod većine stvari koje se tiču nas samih, i ovde je izbor na nama. Imamo priliku da biramo da li ćemo biti prisutni ili odsutni. Zato se uvek trudite da izaberete prisutnost. Otvorite srce i um, ne zatvarajte se u sebe, probudite se. Grad će zaista oživeti i zasijati onog trenutka kada budemo hodali njegovim ulicama svesni i budni, a ne samo kao „prisutni duhovi“.

Autorka teksta: Dijana Adamović – kolumnistkinja BOLD magazina

Photo credit: Photo by Ryoji Iwata on Unsplash / Photo by Matt Quinn on Unsplash