Nema depresije u depresiji Danakil – Prvi deo

Nakon slabo prospavane noći u velikom i bučnom gradu Mekele, glavnom gradu severne pokrajne Tigrej u Etiopiji, pakujem svoj putnički ranac i isčekujem turistički džip da me pokupi ispred hotela. Danas se upućujem na trodnevni izlet u Danakil depresiju, jedan specifičan i jedinstven lokalitet na planeti. Posle Etiopske visoravni nalazi se veliko potonuće zemlje koje se pruža sve do obala Crvenog mora. Kao rezultat pomeranja tektonskih ploča nastaje ovo podneblje velikih vulkanskih aktivnosti i polako se deo istočne Afrike odvaja od kontinenta i pomera ka Indiji. Čitava Danakil depresija je posledica tog dugog procesa, te se pustinja u celosti nalazi ispod nivoa mora i okeana. Sve knjige i brošure o Etiopiji preporučuju izlet u Danakil depresiju, opisuju je kao nešto najlepše što se može posetiti, često je nazivajući Pakao na Zemlji.

Ispijanje kafe

Nije mi trebalo puno ubeđivanja da krenem u ovo čudo prirode. U maloj uličnoj kafeteriji, pored dotrajalog hotela, naručujem tradicionalnu kafu kod nasmejane žene koja posipa sveže ubranu travu ispred svog lokala. Ovaj ritual u lokalnoj kulturi je svakodnevan i njime se po verovanju teraju zlobni duhovi i loša sreća. Sedam na nisku plastičnu stolicu ispred kafića i posmatram ženu koja na posutu travu iznosi glinenu posudu sa usijanim žarom i na zapeklom tiganju počinje da peče sveža zrna kafe. Kada su zrna dovoljno potamnela, prinosi mi tiganj, koji se dimi, da pomirišem te magične arome i time otvorim čula za topli napitak koji se sprema. Miris je intenzivan i razbuđuje me. Vedra žena potom sipa ispržena zrna u avan, gde ih usitnjava i lomi, te ih stavlja u glinenu džezvu, doliva vodu i stavlja na žar. Dok čekamo da voda proključa ispekla je kokice čija namena je da popune stomak pre ispijanje kafe. Zapalio se i mali komad tamjana da se upotpuni ova ceremonija.

Radoznali dečak

Momenat se nadopunjuje kada mi sa ulice prilazi mališan od desetak godina i nudi se da mi očisti patike. Ulično čišćenje obuće je jedan od uobičajenih poslova koje rade dečaci u Etiopiji, time doprinose porodičnom budžetu. Radoznali dečak sa sunđerom i četkom uz par lepih reči dao se na posao i sa punom pažnjom se posvećuje skidanju putničke prašine koju su moje patike nosile. Žena završava ritual kafe i poslužuje je u malim šoljama, veličine onih kao za italijanski espreso. Kafa je punog ukusa i bez taloga, veoma crna i izuzetnog mirisa. Dok uživam u ovom jutarnjem ambijentu, turistički džip se parkira ispred hotela i vozač nespretno doziva moje ime vičući: „Nemandža?” Mašem vozaču dok ispijam kafu u par gutljaja, dajem znak dečkiću da mi vrati sada oprane patike, plaćam mu uslugu i pozdravljam ga. Mladić iz džipa prilazi kafeteriji, uzima mi ranac sa leđa i poziva me da pođemo. Uzbuđen sam, isčekujem avanturu koja sledi.

Roha

Ulazeći u džip, koji je podsećao na safari vozila iz filmova, sedam na mesto suvozača. Na zadnjem sedištu sede dve devojke, koje se rado predstavljaju. Jedna od njih je amerikanka, druga je francuskinja, obe stanuju i rade u Parizu. Kao aktivan hobi zajedno trče maratone po svetu, ali sada su odlučile da kraćim odmorom istraže lepote Etiopije i samim tim krenu na izlet u depresiju. S obzirom na to koliko su pričljive osećam da će biti interesantno društvo na izletu. Vozač, po imenu Roha, veoma raspoložen počinje da vodi razgovor na dosta dobrom engleskom. Kaže da je strani jezik najviše naučio radeći sa turistima i da voli da strancima pokazuje lepotu svoje domovine jer je veliki patriota.

Tigrej

U džipu se nalazi zastava regije Tigrej, gde se na crvenom polju nalazi žuti trougao i zvezda petokraka. Ovakve zastave sam viđao svuda priteklih nekoliko dana dana dok sam prisustvovao vojnoj paradi kroz gradove Mekele i Aksum kada je narod slavio 45 godina od završetka revolucije. Tigrej regija u Etiopiji se vodi kao zasebna pokrajna čiji narod teži suverenitetu. Kulturološki i istorijski se razlikuje od juga zemlje, ljudi su drugačije fizionomije i govore zaseban dijalekt. Na njenoj teritoriji je sveti grad Aksum, gde se po verovanju nalazi Zavetni kovčeg, odnosno u crkvi Marije Zionske se nalaze ploče sa deset Božijih zapovesti. Po narodnom verovanju kralj Solomon je oplodio kraljicu od Sabe i nakon par decenija njihov sin Menelik I je iz Jerusalima doneo Zavetni kovčeg u Aksum koji je bio prestonica njegovog carstva. Veruje se da je sam Hajle Selasije, poslednji kralj Etiopije, bio u krvnom srodstvu sa samim Solomonom.

Nezavisnost

Čitava regija Tigrej sa bogatim kulturno-istorijskim nasleđem, prvenstveno hrišćanskim, teži ka nezavisnosti od drugih pokrajna Etiopije. Sa vojnom paradom se probudilo sećanje na žrtve prošle revolucije kada su u Tigrej regiji vladale ideje marksizma i kada je čitav svet bio pod uticajem Hladnog rata. Trenutno nema naznake za predstojeću revoluciju i pripreme za novi rat koji će se desiti krajem 2020 godine. Dok se vozim džipom vidim samo veliki patriotizam ka ovim planinama i izuzetno starim svetilištima. Narod Tigrej regije je veoma ponosan, tradicionalan i gostoprimajući. Vozač Roha je srećan što će da nam ispriča gradske priče i detalje njegovog života, te slušajući dogodovštine lokalnog naroda napuštamo centar grada Mekele gde je saobraćaj veoma haotičan i bučan. Nastavljajući put, ugledah redove zgusnutih kuća u predgrađu. Pokazuju skromne, ponekad potresne, uslove u kojima ljudi žive. Roha nam objašnjava kako u ovom delu ne postoji pristup pijaćoj vodi i da će voda postati sve veći luksuz kako budemo ulazili u pustinju.

Erta Ale

Napuštamo grad, prolazimo kroz veliki lanac smeđih, stenovitih planina sa malo rastinja. Roha govori da danas idemo ka velikom vulkanu Erta Ale, koji je u svetu poznat po svom jezeru lave, što je dosta retka prirodna pojava. Trebaće nam oko tri sata vožnje kroz pustinju da stignemo do podnožja tog vatrenog džina. Divlje planine koje prolazimo pune su kaktusa, aloe, žbunastog rastinja i niskog drveća na čijim krošnjama stoje koze i brste grane. Silazeći sa planinskog venca u pustinju, polako se spuštamo ispod nivoa mora i pritisak u ušima regulišem zevanjem. Na putu kroz ovaj pust teren Roha nam pokazuje nomadske kuće Afari naroda, koje su napravljene pretežno od kamenja i osušenih grana. Prosto neverovatni predeli. Pustinja mi jasno pokazuje teške uslove života, ali Afari narod dokazuje kako se čovek prilagođava prirodi i da postoji način da se živi u ovom surovom ambijentu. U svakom selu se nalazi cisterna sa pijaćom vodom, ona je ovde dragocena i veliki broj ljudi nema svakodnevni pristup pijućoj vodi.

Nisam shvatao koliko je moj život bogat jer kući mogu da popijem vodu sa slavine u kuhinji.

Prolazimo kroz pustinju satima

Prvobitno žuti pejzaž postaje sve tamniji, sve dok nas nije okružila neverovatna pustinja vulkanske crne prašine. Ovaj tamni pesak sadrži čestice vulkanskog stakla opsidijana, koji reflektuje svetlost sunca, zbog čega mi se čini da je čitava pustinja posuta sitnim zvezdanim prahom. Stotine kvadratnih kilometara crnila prave nepristupačnu i negostoljubivu pustinju sa malo flore i faune. Roha nam dalje objašnjava kako vulkan Erta Ale, kao i drugi manje poznati vulkani, konstantno izbacuju sitne čestice koje raznosi vetar, zbog čega je veliki deo pustinje daleko od kratera. Posećivao sam vulkane u drugim zemljama, ali nikad nisam zamislio da postoji crna pustinja široka dokle god se pogled pruža. Što smo dublje ulazili u ovaj prelepi predeo, tako se crni pesak mešao s ispucalim stenama i videli su se bregovi šiljate osušene magme.

Mordor

Čitav prizor je magičan, kao dolina Mordor opisana u serijalu „Gospodar prstenova”, prosto bajkovito. Put nas navodi preko polja osušene lave i vožnja je baš uzbudljiva. Poslednjih pola sata provodimo u tišini i upijamo lepotu ovog nesvakidašnjeg prostora. Na kraju vožnje stižemo u podnožje vuklana Erta Ale gde se blago oseti miris sumpora u vazduhu. Nomadsko selo koje se tu nalazi sada je puno mladića sa kamilama, oni će poneti dušeke do vrha planine, jer tamo planiraju da noćimo. Pravimo pauzu pre nastavka ekspedicije, priprema se večera etiopijske kuhinje bogata povrćem. Dok drugi ljudi večeraju hvatam priliku da se presvučem u udobniju garderobu pripremajući se za večernji uspon. Vazduh je težak, iz zemlje izbija toplota nakupljena preko dana. Očaran sam čitavim prizorom ove crne pustinje.

Autor teksta: Nemanja Mutić

Photo credit: Ivana Mihajlović