Sky Hook pred prvi beogradski udar 2026.
„Gde ptice lete iznad Cetinjske“
Nova godina ume da zvuči kao obećanje, ali Sky Hook je otvaraju drugačije: novom bukom i starim problemima koji se ne rešavaju vatrometom, nego pesmom. Niški bend, formiran u martu 2023, na debiju „Gde Ptice Lete“ hvata ono poznato generacijsko klizanje između želje da pobegneš i stvarnosti koja te vraća nazad — „muzika kada želiš da pobegneš, ali te stvarnost vraća“. U njihovom zvuku sudaraju se alt rock, post-punk, novi talas i britpop, ali taj sudar ne ide ka preterivanju: ključna reč im je umerenost, da agresija i nežnost ostanu spojive, a drama ne postane poza.
Pred prvi beogradski udar 2026 — 17. januara u Spratu (Cetinjska 15), u paru sa Meklurom — pričaju o „buci“ kao nadi, o upornosti koja znači gurati i kad nema gaža, o dve paralelne istine dva vokala, i o onoj pesmi koju ljudi često pogrešno čuju kao srećan kraj, iako je nastala iz gubitka. Ako išta žele da ostane u vazduhu posle svirke, nije samo znoj ili refren — nego osećaj: „dobro je što smo došli“.
„Nova godina, nova buka, stari problemi“ – koji su to „stari problemi“ koje nosite sa sobom na binu, a koje biste rado ostavili iza sebe?
Rekao bih da je to problem koji prati sve nas proteklih godinu i nesto dana.
Vaš debi album „Gde Ptice Lete“ nosi taj osećaj generacijske potrage (smisao, identitet, ljubav, mesto pod suncem). Kad biste morali da ga svedete na jednu rečenicu iz dnevnika, kako bi glasila?
Gde Ptice Lete – muzika kada zelis da pobegnes, ali te stvarnost vraca.
U jednom tekstu se provlači ideja odsustva kompromisa. Koji je kompromis koji ste najčešće odbijali (zvuk, tekst, tempo, „radio-friendly“ struktura) – i zašto baš taj?
Najvise se odnos na kompromis da radimo sta drugi hoce i zele, vec smo zeleli da uradimo ovaj album kako mi mislimo da treba, na nacin na koji mi mislimo, odlukama koje mi donesemo. Da li je sve ispravno? Verovatno ne. Ali je nase.
Kažete/piše se da se u vašem zvuku prepliću alt rock, post-punk, novi talas, britpop, surf/noise reference – ali da rezultat nije kolaž nego „vaš pečat“. Šta je taj tajni sastojak koji vas čini prepoznatljivim?
Umerenost! Volimo agresivno, volimo nezno, volimo dramaticno, volimo prosto. Ali ne volimo preterivati. Dokle god je sve u meri i spojivo.
Album ima 13 pesama. Da je to 13 scena iz filma – koja pesma je uvodna špica, a koja je kadar posle odjavne špice (i šta se u tom kadru dešava)?
Kada smo pravili raspored pesama na albumu, pazljivo smo odredili raspored pesama. Tako da krece sa pozitivnijom notom, a zavrsava se sa nekom melanholijom. Tako da bi ostavio i za film taj raspored. Pesma Savana za pocetak, prva scena, vruc i pozitivan dan, a sam kraj, Melburn, kamen sa srca je pao, nastavlja se dalje u zivotu, neki novi pocetak.
Naslovna „Gde Ptice Lete“ se opisuje kao pesma o gubicima i ponovnom rađanju, bez utehe, ali sa razumevanjem. Šta vam je teže: napisati pesmu koja teši ili pesmu koja razume?
Nase pesme su u glavnom pesme koje razumeju, nema previse utehe u njima, mozda se tek u kojoj negde provuce, ali to je nesto sto je prirodno doslo, lakse nam je napisati pesmu koja razume, mozda sa tim razumevanjem i nadjemo utehu? Ali da, teze nam je ocigledno napisati pesmu koja tesi, ali opet, nismo ni pokusali na taj nacin. Eto ideje za nove projekte!
U Danasu ste pričali o tome da se scena „budi“ i da nove generacije ponovo žele domaći rok. Šta je realno promenjeno: publika, bendovi, prostori – ili samo način na koji se pronalazimo?
Smatram da je dolazak interneta promenio dosta stvari, kako je doneo lose, tako je doneo i dobro. Daju je deci neku alternativu da vide i cuju, da shvate da ono sto njihova okolina voli i gleda, nije jedina stvar koja postoji, I da to pre svega nije nuzno dobro sto svi vole, tako da nova publika je stvorila nove bendove, dala sansu bendovima koji radjaju da sviraju a ne da prekinu posle par nastupa, naravno I puno novih prostora sirom drzave. Prosto se sve probudilo. Dugo je Van Gogh bio jedini bend koji je gurao rok muziku sam na misice, nekako jedini bend godinama koji je nekako uspevao nesto, onda se pojavio repetitor, koji je otvorio vrata alternativnoj rok muzici na nasim prostorima, koji su takodje na misice gurali celu pricu sami. Vec nakon njih dolaze dosta novih rok bendova koji postaju sve veci i veci.
Pojavili su se dosta novih medija koji daju prostor rok muzici. Tako da mislim da je sve dalo doprinos i uticaj.
Sky Hook je nastao u Nišu (mart 2023). Kako Niš zvuči u vašoj muzici: kao grad ritma, grad bunta, grad melanholije – ili nešto četvrto?
Grad melanholije I grad ritma! Nekad je sve suncano i vedro, a nekad, kako pesma od Dobog Isaka kaze: “Svu noć sam hodao niz hladne uliceI nisam video ništa sem dosade”.
Koja je vaša najtačnija definicija buke: da li je buka štit, oružje, ventil, ili signal da si živ?
Nada! Nada za nesto vece od nas! Nada da nije sve tako crno uvek!
Na albumu se pominje „upornost“ kao ključna reč. Kako izgleda upornost u praksi: u probe-u, u studiju, u kombiju, u „nema gažâ“ periodu?
Upornost da uprkos svim poteskocama, svim preprekama, izguramo ovo sto radimo, da stavimo neke stvari po strain i da izguramo dalje!
Kako se menja dinamika benda kada imate dva vokala u postavi (David + Anastasija): da li to više liči na dijalog, sukob, ili na „dve paralelne istine“?
Najbolje je opisati to kao dve palalene istine kao sto ste rekli. Anastasijin glas oboji pesme, daje im toplinu!
Koja je pesma sa „Gde Ptice Lete“ koju najčešće pogrešno pročitaju (publika/mediji/vi sami) – i šta je u stvari njena prava „kost“?
Rekao bih da je to istoimena pesma sa albuma. Cestos sam cuo komentare da ljudi shvataju tekst kao ohrabrujuci, sa srecnim krajem. Iako mozda cela pesma budi neku nadu i puna pozivitne energije, istina je suprotna. Pesmu sam pisao u nekom svom teskom period, kada sam se suocavao sa gubitkom.
Kad pravite set-listu, šta vam je važnije: narativ (da publika prođe put) ili fiziologija (da ljudi dišu, skaču, prežive)?
Najvasnija nam je fiziologija I dinanika, da nastup ima uspone i padove u energiji, da nekad presecemo sa nekom laganijom i sporojim pesmom, a onda sledeca je eksplozija.
Beograd, Cetinjska, Sprat – prostor koji ume da „pojede“ bendove ako nisu prisutni. Šta hoćete da ostane u vazduhu posle vaše svirke: znoj, tišina, refren, ili osećaj „dobro je što smo došli“?
Definitnvo osecaj dobro je „dobro je što smo došli“. Kao sto sam pre pomenuo, najvise volimo da su ljudi uzivali u nastupu I da ih je to dotaklo!
Sa Meklurom svirate zajedno prvi put. Šta je to što vam je zajedničko – a šta očekujete da će biti potpuno nepredvidivo na bini?
Zapravo, nastupali smo jednom vec, u SKC-u u Beogradu, u eventu koji je organizovao Zeleni Kacket. Muzika nam je razlicita, ali je nova! Oba benda su mladi bendovi, koji donose novu energiju i predstavljaju nove stvari ljudima!
Kako izgleda vaš „soundcheck ritual“: imate li neku sitnicu (reč, šalu, akord, pogled) koja vas ujednači pre nego što krenete?
Nista specijalno nemamo od rituala, brzinsko podesavanje, fotografisemo pojacala po potrebi, pomognemo medjusobno jedni drugima oko podesavanja, I obicno se neko od nas spusti s bine da cuje kako to sve “izlazi”.
Ako biste morali da pozovete nekog ko vas nikad nije slušao – bez „dođite biće ludilo“ klišea – kako biste opisali taj koncert kao iskustvo (u 10 sekundi)?
Nastup na koji cete cuti duh niske scene!
Šta je za vas „uspešan koncert“: broj ljudi, prodati merč, nova poznanstva – ili ona jedna osoba koja posle priđe i kaže „ovo je bilo o meni“?
Najrealnije gledano, uspesan koncert je broj ljudi koji dodje, jer naravno uvek imamo i troskove oko puta, oko promocije i ostalih propratnih stvari, tako da realno gledamo da uvek budemo barem na nuli, a nekad i u plusu ako je moguce. Iskreno, moje misljenje je da se ne prica dovoljno o zaradi umetnika, jer naranvo da mi ovo radimo pre svega jer volimo, ali koliko dugo ce to trajati ako smo konstantno u minusu i ne dobijamo nista za uzvrat? Nekada stvarno sve zna da bude veoma naporno i tesko, pogotovo jer smo mali I bend I sve sami radimo.
S druge strane, naravno da se trudimo da uvek damo publici sto je bolji moguci nastup, i kada nekog neka pesma ili nastup pogodi, to je onaj emocijalni uspeh za nas. Kada vidimo da je nekom stvarno stalo, to daje najvise zelje I motivacije da se dalje nastavi. Tako da ako barem jednoj osobi je sve ovo dotaklo srce, sve ostalo nema veze, o tome ce se zauvek pricati!
Za kraj: 17. januar je vaš start u 2026. Koju reč želite da 2026. čuje od Sky Hook-a – „hrabrost“, „upornost“, „ljubav“, „bes“ – ili neku petu?
Neka budu dve reci! Ljubav i bes!
Ljubav prema svima, bes prema svemu sto nije ljubav!
Pratite i slušajte Sky Hook:
- Facebook: skyhooknis
- Instagram: skyhookofficial
- Bandcamp: skyhooknis.bandcamp.com
Photo credit: aksic.jo, andreadjordjev1c, liberalnapahuljica, kosamtu
