Vojislav Mamužić: „Confederate Accessories“ — ručni rad, tvrdi zvuk i jedan potpuno lični stil
U sredu, 17. septembra, JMS klub je na veče pretvoren u malu radionicu identiteta. Na stolicama — šeširi, na stolovima prstenje i kaiševi, a na centralnom zidu kape koje Voja zove jednostavno: “moje konfederacijske”. Nisu ovde tema ideologije nego silueta i zanat — kroj sa istorijskim predloškom, ispisan današnjim simbolima rokenrola, grada i života.
„Po struci sam krojač. Prvu kapu dobio sam na poklon od prijateljice, pa sam odlučio da je napravim sam — onako kako ja zamišljam,” kaže Vojislav Mamužić. Većina komada nastaje „za moju dušu”, da bi ih sam nosio; ponešto pusti i u svet. Svaka kapa je unikat: ručno seku linije, ručno biraju aplikacije i dugmad, ručno se ušiva priča. Motivi su Voji bliski i direktni — Ozzy Osbourne, Zaječarsko pivo, SMAK, KISS, Metallica, Subotica… isto onoliko muzike koliko i tekstila.
Uz kape, izložio je i prstenje, šešire i kaiševe — tvrdo, izdržljivo, namerno nesavršeno, kao omiljeni rif koji grebe po ivici. “Volim kad se vidi ruka,” kaže, i to se oseća: materijali imaju težinu, a detalji — zakivci, šavovi, kožne trake — drže formu kao dobar ritam.
Važno je i ovo: Mamužićev „confederate“ referiše na kroj, ne na simboličke narative. On taj model „prepisuje” u današnji, lokalni, rokerski kod — konfederacijska silueta kao prazno platno za sopstveni znak, bez nostalgije za bilo čim osim za dobrim dizajnom i čvrstim rukotvorstvom.
Publika u JMS-u selila je pogled sa jedne na drugu stranu bine, dok je “Playlist by Voja” držala atmosferu negde između garaže i galerije. Bio je to onaj srećni trenutak kad se Subotica prekrsti rokom i zanatom: večernja smotra jedne vrlo lične estetike koja mirno odoleva trendovima — iglom, koncem i stavom.
Ko je propustio, neka zapamti ime i prati sledeće pojavljivanje.
Photo credit: BOLD magazina
