Željka Mićanović Miljković u X Vitamin galeriji
Gradovi koji svetle, plaše i pamte
Izložba „Svetli i strašni gradovi“ donosi novi ciklus radova umetnice koja grad ne posmatra kao mapu ulica, već kao prostor emocija, sećanja, migracija i lične geografije.
Postoje gradovi koje pamtimo po ulicama, trgovima, fasadama i svetlima. A postoje i oni drugi, unutrašnji gradovi, oni koji se ne nalaze na mapama, već u telu, sećanju, strahu, čežnji i iskustvu odlaska. Upravo takve gradove, istovremeno svetle i strašne, nežne i uznemirujuće, stvarne i imaginarne, umetnica Željka Mićanović Miljković istražuje u svojoj samostalnoj izložbi „Svetli i strašni gradovi“, otvorenoj krajem aprila u X Vitamin galeriji u Beogradu.
Izložba, koja će publici biti dostupna do 17. maja 2026. godine, donosi novi ciklus radova u kojem umetnica nastavlja da razvija svoj prepoznatljiv vizuelni jezik, građen između slike, crteža, kolaža, umetničke knjige i video animacije. U njenom radu grad nikada nije samo fizičko mesto. On je trag, sloj, mapa kretanja, prostor promena i intimna arhitektura svega što čovek ponese sa sobom, čak i onda kada ode.
„Izložba Željke Mićanović Miljković predstavlja zaokruženu celinu medija koje umetnica kontinuirano razvija kroz svoj rad, od umetničke knjige, preko video animacije, do slika i crteža na papiru. Kroz slojevit, ali istovremeno nežan i suptilan vizuelni jezik, umetnica koristi konac kao važan motiv i sredstvo povezivanja, uspomena, sećanja, ličnih mapa i puteva koji oblikuju iskustvo kretanja i migracija“, kaže o izložbi Ksenija Marinković, vlasnica X Vitamin galerije.
Konac, jedan od važnih motiva u radu Željke Mićanović Miljković, ovde nije samo materijalni detalj. On postaje linija povezanosti, krhka, ali uporna veza između prostora i čoveka, između prošlog i sadašnjeg, između gradova u kojima smo živeli i onih koji nastavljaju da žive u nama. Ti vidljivi i nevidljivi konci vode nas kroz radove kao kroz lične mape, ne nudeći precizne koordinate, već emotivne orijentire.
„Prikazi gradova, tragova i imaginarnih pejzaža nastaju u tihom dijalogu između intime i prostora, dok blag kolorit i krhka struktura radova otvaraju prostor za lična tumačenja i emotivno prepoznavanje“, zaključuje Marinković.
Poseban utisak izložbi daje i tehnika kojom umetnica gradi radove. Kolaž na platnu, premazan slojevima akrila, omogućava joj da stvori nežno reljefnu strukturu koja podseća na savremeni grad, na njegovu slojevitost, preklapanje, lomove i neprekidno menjanje. Istoričarka umetnosti Sara Kišević, autorka teksta u katalogu, ističe da upravo ta tehnika otvara prostor u kojem se fragmenti prepliću i raslojavaju, razmiču i sudaraju, a zatim se, poput otrgnutih delova stvarnosti, osamostaljuju i lebde u prostoru.
U tom lebdenju nalazi se možda i najvažniji osećaj ove izložbe. Gradovi kod Željke Mićanović Miljković nisu predstavljeni kroz prepoznatljive prizore, razgledničke simbole ili jasne urbane konture. Tuzla, Beograd, Rim, Maćerata, Istanbul, Cirih, svi oni postoje kao slojeviti pejzaži iskustva. Grad je kod nje ono što nas je oblikovalo, ono od čega smo otišli, ono čemu se vraćamo, makar samo u mislima. On je i dom i nemir, i početak i udaljenost.
„Posebno mi je važno što ovu izložbu predstavljam u Beogradu, gradu koji me je prvi oblikovao i pustio da poletim. „Svetli i strašni gradovi“ nastali su iz ličnih iskustava i susreta sa gradovima koji su me menjali, kao slojeviti prostori sećanja i doživljaja. Radost mi je da vidim ljude okupljene oko radova, tada znam da nevidljivi i vidljivi konci koje provlačim kroz njih zaista stvaraju vezu“, izjavila je umetnica na otvaranju.
Beograd u toj izjavi ima posebno mesto. Ne samo kao grad u kojem se izložba predstavlja, već kao prostor formiranja, polaska i prvog umetničkog zamaha. Kada umetnica kaže da ju je Beograd oblikovao i pustio da poleti, u toj rečenici nalazi se suština čitavog ciklusa, gradovi nas grade, ali nas ne zadržavaju nužno. Nekada nas upravo oni nauče kako da odemo.
Željka Mićanović Miljković rođena je 1981. godine u Tuzli. Nakon završene gimnazije u Beogradu, studije nastavlja u Maćerati, u Italiji, gde 2008. godine diplomira na Akademiji lepih umetnosti, na katedri za umetničku grafiku. Master studije završava 2009. godine u Rimu, na Evropskom institutu za dizajn, na odseku za show styling. Od 2010. do 2017. godine vodi umetnički atelje „Prozor“, a redovna je članica ULUPUDS-a od 2009. godine. Doktorske studije završila je 2021. godine na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu.
Učestvovala je na brojnim grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Danas živi i radi u Cirihu, gde vodi umetnički studio Buba.
Izložba „Svetli i strašni gradovi“ traje do 17. maja 2026. godine u X Vitamin galeriji, u Resavskoj 19 u Beogradu. Radno vreme galerije je od utorka do petka, od 14 do 20 časova, i subotom od 13 do 17 časova. Galerija ne radi nedeljom i ponedeljkom.
U vremenu brzog kretanja, odlazaka, promena adresa i stalnog premeštanja između spoljašnjih i unutrašnjih pejzaža, radovi Željke Mićanović Miljković podsećaju nas da gradovi nisu samo mesta u kojima živimo. Oni su mesta koja ostaju u nama, čak i onda kada ih više ne zovemo svojim.
Photo credit: Preventer
