Prateći program Španskog metra
Filmski klasici i priče o odrastanju
Osamnaesto izdanje Španskog metra, pored glavnog programa savremenog filma, donosi i dve prateće celine, Ženski ugao i Počasna nagrada Goja: Gonsalo Suares, kroz koje se susreću nova autorska čitanja mladosti i klasici španske kinematografije.
Svaki festival ima svoj glavni program, ali često se upravo u pratećim celinama otvore najzanimljiviji putevi za gledanje. Tamo gde se savremeni film susreće sa klasicima, gde mladi junaci traže sopstveni glas, a veliki autori dobijaju novi pogled publike. Ovogodišnji Španski metar, koji organizuje Institut Servantes, donosi upravo takav prostor, kroz prateće programe Ženski ugao i Počasna nagrada Goja: Gonsalo Suares.
Festival će biti održan od 27. maja do 10. juna u Beogradu i Novom Sadu, a pored glavnog programa koji donosi savremena ostvarenja iz Španije i Latinske Amerike, publiku očekuje izbor filmova koji se kreću između intimnih priča o odrastanju i omaža jednom od važnih autora španske kinematografije.
U saradnji sa platformom Filmtopia, ovogodišnji program Ženski ugao posvećen je filmovima koji prate živote mladih iz različitih delova sveta. Adolescencija se u ovim ostvarenjima ne posmatra kao jednostavan prelaz iz detinjstva u odraslost, već kao složen, često bolan i uzbudljiv prostor otkrivanja identiteta, izgradnje želje i pregovaranja sa pravilima koja nameće svet odraslih.
To je period ranjivosti, ali i instinktivne snage. Vreme u kojem mladi još uvek nemaju sve odgovore, ali sve jasnije osećaju kada nešto nije njihovo. Kada ne žele da pristanu. Kada počinju da razumeju sopstvene granice, strahove i mogućnosti.
Film „Imam električne snove“ rediteljke Valentine Maruel, uspešno prikazan na festivalima u San Sebastijanu i Lokarnu, vodi publiku na Kostariku, u život Eve, devojke koja pokušava da pronađe zajednički jezik sa roditeljima nakon njihovog razvoda. Dok njena majka želi da renovira kuću i da se reši mačke koja je od razvoda dezorijentisana, otac je jednako izgubljen i prolazi kroz neku vrstu drugog puberteta. Eva ga prati u pokušaju da povrati želju da postane umetnica i da ponovo pronađe ljubav.
Drama „Jone, ponekad“ rediteljke Sare Fantove bavi se odrastanjem mlade Jone, koja doživljava prvu ljubav u trenutku kada se posledice Parkinsonove bolesti njenog oca neočekivano ubrzavaju. Tokom Velike nedelje u Bilbau, Jone živi između osećaja besmrtnosti koji deli sa Olgom i odbijanja prema posebnom načinu na koji njen otac prolazi kroz bolest. Film govori o onom trenutku kada mladost želi da bude čista sadašnjost, ali je život istovremeno vraća u telo porodice, brige i gubitka.
Rediteljski dvojac Klara Serano Ljorens i Herard Simo Himeno donosi film simboličnog naziva „Nadolazeće doba“. U njegovom središtu je Bruno, mladić koji balansira između brige o baki Nati, posla i sopstvenog mladalačkog života. Kada Nati dobije mesto u domu za stare, Bruno se suočava sa gubitkom jedine porodice koju je ikada poznavao. Film otvara pitanje šta znači odrasti onda kada se mladost ne odvija u slobodi, već u odgovornosti.
Rediteljka Karla Subirana u filmu „Sika“ smešta priču u bajkovite predele Galisije. Mlada Sika opsednuta je željom da more vrati telo njenog oca stradalog u brodolomu. Dok obilazi litice, upoznaje Susa, lovca na oluje, neobičnog dečaka koji, poput nje, očekuje dolazak Ofelije, majke svih oluja. Kroz potragu za istinom o nesreći, Sika ulazi u bolno putovanje samootkrivanja, u kojem priroda, mit, tuga i odrastanje postaju deo istog unutrašnjeg pejzaža.
Druga važna celina pratećeg programa posvećena je reditelju Gonsalu Suaresu, kojem je na ovogodišnjoj, 40. dodeli nagrada Goja, španska Akademija za filmsku umetnost i nauku dodelila nagradu za životno delo. Španski metar pridružuje se ovom omažu kroz ciklus od četiri filma koja je Suares lično izabrao, nudeći publici priliku da se susretne sa jednim od autentičnih i neizostavnih glasova španske kinematografije.
Suaresov filmski svet često se kreće između književnosti, žanra, istorije, ironije i filozofskog pogleda na ljudsku sudbinu. Njegovi filmovi ne beže od narativa, ali ga nikada ne svode na jednostavnu priču. U njima se život često pojavljuje kao igra sa smrću, ljubavlju, sećanjem i fikcijom.
U filmu „Detektiv i smrt“, u kojem je zapaženu ulogu ostvario Havijer Bardem, radnja prati moćnog magnata koji se suočava sa jedinom silom koju ne može ni prevariti ni potkupiti, smrću. Paralelno, jedan detektiv pokušava da pronađe ženu koju voli, dok ga prati nevina devojka sa neobičnom namerom da mu u život vrati sina kojeg je ubica usmrtio u kolevci. Film spaja noir atmosferu, egzistencijalnu napetost i Suaresovu sklonost ka pričama u kojima je smrt istovremeno lik, simbol i pokretač.
„Epilog“ predstavlja zanimljiv susret književne i filmske ličnosti Gonsala Suaresa. Dugi niz godina, Rokabruno i Ditiramb zajedno su potpisivali romane, radili zajedno i bili zaljubljeni u istu ženu, ali je došao trenutak kada su se razišli. Deset godina kasnije, Ditiramb posećuje Rokabruna sa namerom da napišu poslednji zajednički roman, naslovljen upravo „Epilog“. Film otvara pitanja autorstva, prijateljstva, rivalstva i priče koja se nastavlja čak i onda kada mislimo da je završena.
Drama „Golman“, u kojoj igraju Karmelo Gomes i Maribel Verdu, smeštena je u vreme nakon Španskog građanskog rata. Glavni junak, Ramiro Fortesa, nekadašnji fudbalski golman prve lige, sada zarađuje putujući od sela do sela i izazivajući meštane da mu šutiraju penale, uz novčanu nagradu za svakoga ko uspe da ga savlada. U toj neobičnoj premisi krije se priča o porazu, preživljavanju, dostojanstvu i pokušaju da se nakon istorijskog sloma pronađe način da se nastavi život.
Film „Uz vetar“ je romantična istorijska drama o Meri Šeli i Lordu Bajronu, dvoje engleskih pesnika primoranih da pobegnu iz Engleske. Tokom putovanja, Meri se priseća kako je u kući svog očuha upoznala mladog i strastvenog Persija Šelija, kako ga je zavolela i pobegla s njim. Ali pre svega, priseća se jedne novembarske noći tokom koje je, dok su njeni prijatelji pričali horor priče, ona rađala legendarnog Frankenštajna. Suares ovde spaja biografiju, književni mit i atmosferu stvaranja, pokazujući kako se jedno čudovište može roditi iz mašte, ljubavi, straha i vremena.
Glavni festivalski program Savremeni film ove godine čini 11 nagrađivanih ostvarenja iz Španije i Latinske Amerike. Beogradska publika moći će da pogleda sva ostvarenja u Dvorani Kulturnog centra Beograda do 3. juna, nakon čega će filmovi iz glavnog programa biti prikazani od 5. do 10. juna u Kulturnom centru Novog Sada.
Ulaznice po ceni od 400 dinara puštene su u prodaju i dostupne su na blagajnama pomenutih kulturnih centara.
Španski metar organizuje Institut Servantes u Beogradu, u saradnji sa ambasadama Španije, Argentine i Meksika u Srbiji, ambasadama Ekvadora, Kolumbije i Perua u Mađarskoj, kao i Ambasadom Čilea u Grčkoj.
Sve informacije o rasporedu projekcija i selektovanim ostvarenjima dostupne su putem zvaničnog festivalskog sajta, kao i Instagram i Facebook profila Instituta Servantes.
Prateći program ovogodišnjeg Španskog metra pokazuje koliko film može da putuje između generacija. Sa jedne strane, mladi junaci koji tek uče kako da žive u svetu odraslih. Sa druge, klasici autora koji je već ostavio dubok trag u istoriji španskog filma. Između njih nalazi se ono zbog čega festivali i postoje, mogućnost da različita vremena, iskustva i filmski jezici razgovaraju pred istom publikom.
Photo credit: Promo
