Domaći autori na 19. Beldocs festivalu
Dokumentarci koji čuvaju sećanje, otvaraju pitanja i hvataju duh vremena
U Muzeju devedesetih predstavljeni su vizuelni identitet 19. Beldocsa, domaći autori i filmovi iz različitih festivalskih programa, kao i Beldocs Industry platforma posvećena razvoju novih dokumentarnih projekata.
Dokumentarni film najčešće počinje pitanjem. Ponekad je to pitanje o čoveku, ponekad o zemlji, o porodici, o fabrici, o telu, o protestu, o fotografiji, o muzici, o sećanju koje nestaje ili o predmetu koji vremenom postaje simbol jednog društva. Upravo takva pitanja, raznolika, lična i duboko vezana za prostor u kojem živimo, otvara domaći program 19. Beldocs festivala.
U susret ovogodišnjem izdanju, u Muzeju devedesetih održana je konferencija za medije na kojoj su predstavljeni vizuelni identitet festivala, domaći autori i filmovi iz različitih programskih celina, kao i Beldocs Industry program. Festival počinje 20. maja u 19.30 časova, premijerom filma „Yugo ide u Ameriku“ u Domu omladine Beograda, a tokom sedam dana doneće bogat filmski i edukativni program na više lokacija u gradu.
Vizuelni identitet ovogodišnjeg Beldocsa predstavila je kreativna direktorka festivala Isidora Nikolić. Govoreći o znaku i atmosferi ovogodišnjeg izdanja, istakla je da je identitet inspirisan raspoloženjem i razmišljanjem o trenutnoj situaciji, kako kod nas, tako i u svetu.
„Masa sitnih tačaka poput velikog mora odgovor je na duboko osećanje neizvesnosti budućnosti, a veliko slovo B raste i kao iz stomaka da kaže teško je ali ostajemo uporni“, izjavila je Isidora Nikolić.
Ta rečenica na neki način može da posluži i kao ključ za čitanje ovogodišnjih domaćih filmova. U njima se prepliću neizvesnost i upornost, lične istorije i kolektivna pamćenja, raspad sistema i potreba da se iz ruševina sačuva trag.
Reditelj Darko Bajić predstavio je film „Film do usijanja, Boro Drašković“, posvećen jednom od najznačajnijih domaćih filmskih i pozorišnih autora. Film je deo serijala „Film davne budućnosti“, posvećenog autorima kao što su Đorđe Kadijević, Miloš Radivojević, Zdravko Šotra i Bora Drašković. Bajić je istakao da ovakvi filmovi čuvaju iskustva ljudi koji su decenijama stvarali film, što je posebno važno u vremenu koje dolazi, naročito u eri veštačke inteligencije.
„Moramo da je koristimo, ali ne smemo da dozvolimo da preuzme našu kreativnost“, rekao je Bajić.
Film „Film do usijanja, Boro Drašković“ biće prikazan u subotu, 23. maja u 20 časova, u Domu omladine Beograda.
Reditelj Boris Miljković predstavio je dokumentarni film „Goranka“, posvećen legendarnoj jugoslovenskoj fotografkinji Goranki Matić. Film intimno istražuje njen život i rad, otkrivajući priče koje stoje iza kultnih fotografija, ali i do sada neviđene kućne filmove iz sedamdesetih godina koje je snimao njen otac.
„Čini mi se da za dokumentarni film nema scenarija, postoji ideja i pravac kojim krenete, ali se tokom procesa sve promeni“, rekao je Miljković.
Govoreći o značaju Goranke Matić, dodao je da je ona bila poseban fotoreporter i objektivan svedok jednog vremena, uz upečatljivu opasku da oni koji nisu bili na njenim fotografijama treba da se zapitaju da li su uopšte postojali. „Goranka“ će biti prikazana u četvrtak, 21. maja u 18 časova, u Dvorani Kulturnog centra Beograda, dok će od 17 časova biti otvorena izložba Gorankinih fotografija filmskih reditelja.
Autori filma koji otvara ovogodišnji Beldocs, Filip Grujić i Aleksa Borković, predstavili su „Yugo ide u Ameriku“, film o putovanju od Njujorka do Los Anđelesa u legendarnom Yugu. Nakon svetske premijere na festivalu CPH:DOX u Kopenhagenu, film dolazi pred domaću publiku kao topla, duhovita i generacijska priča o putovanju, susretima, prijateljstvu i jednom automobilu koji je od industrijskog proizvoda postao simbol kolektivnog sećanja.
„Kada putuješ, ono što snimiš nije ono što si zamislio, već ono što ti se dogodi i čemu se prilagodiš u trenutku. Tek u montaži sa Kristinom Todorović nastaje scenario“, rekao je Filip Grujić.
Borković je istakao da su autori unapred želeli da zabeleže pustinjske predele Jute, Arizone, Novog Meksika i Nevade, ali je film, kroz niz nepredvidivih situacija, prerastao u priču o sudaru kultura i potrebi za povezivanjem.
Predstavljen je i film „Srce kuca dva dva“ reditelja Ivana Mandića, koji se bavi diskografskom kućom Diskos i njenim uticajem na muzičku i društvenu scenu bivše Jugoslavije. Mandić je istakao da ga je zanimala tema šunda u kulturi, posebno način na koji je u Jugoslaviji šezdesetih i sedamdesetih godina politika određivala šta je kulturna vrednost, a šta šund. Film je na repertoaru u ponedeljak, 25. maja u 17.30 časova, u Domu omladine Beograda.
Autorke Jelena Bosanac i Tanja Brzaković predstavile su film „Sjeti se moje pjesme / Сјети се моје пјесме“, koji prati istoriju kafane „Jablan“ u Hrvatskoj, nekadašnjeg mesta susreta i simboličnog prostora bratstva i jedinstva. U filmu su korišćeni autentični VHS snimci, među kojima su neki pronađeni među ruševinama same kafane, bez naknadne digitalne obrade, kako bi se sačuvala njihova autentičnost.
Kroz arhivske snimke i svedočenja bivših radnika i posetilaca, film rekonstruiše zlatno doba kafane, ali i njen kasniji istorijski prelom, kada prostor susreta postaje mesto nasilja i razaranja. Film je na programu Beldocsa u petak, 22. maja u 19 časova, u bioskopu Tuckwood.
Reditelj Miloš Jaćimović predstavio je svoj dugometražni dokumentarni film „Zalazak“, fragmentarne strukture, smešten u Institut za fizikalnu terapiju „Dr Simo Milošević“ u Igalu, jedan od poslednjih aktivnih državnih rehabilitacionih centara iz vremena bivše Jugoslavije.
„Moja želja bila je da napravim film za koji ne znate da li je dokumentarni ili igrani“, rekao je Jaćimović.
Film je fokusiran na atmosferu, prostor i vizuelni doživljaj, kroz posmatranje svakodnevnih terapija, rutine i privremene zajednice koja se formira unutar ovog mesta. „Zalazak“ je na programu u četvrtak, 21. maja u 19.30 časova, u Domu omladine Beograda.
Reditelj Marko Nikolić predstavio je film „Fabrika ne sme da stane!“, deo Srpskog takmičarskog programa, koji se bavi fabrikom viskoze u Loznici, njenim usponom i padom, kao i periodom samoupravljanja i tranzicije. Nikolić je istakao da je fabrika bila osovina celog ekonomskog i socijalnog života, prostor koji je radnicima pružao ne samo posao, već i čitav sistem zajedništva, od sekcija do ambulante.
„Zanimljivo je da još uvek svi pričaju o tome kako je bilo nekada. U filmu se bavim baš tim prelaznim prostorom između sećanja i zaborava“, rekao je Nikolić.
Film će premijerno biti prikazan u nedelju, 24. maja u 17.30 časova, u Domu omladine Beograda.
Vasilije Sekulović predstavio je film „Ferrari studentski Grand Prix“, koji kroz simbol Ferari zastave povezuje studentske proteste 1996/97. godine sa savremenim studentskim pokretima. Film prati Igora Balmazovića, koji je tokom protesta devedesetih prvi izneo zastavu i pokrenuo Studentski Grand Prix, pretvarajući simbol luksuza i brzine u znak borbe za pravdu i istinu.
Sekulović je objasnio da se kroz film provlače citati Enca Ferarija, koji služe kao spojnica između publike manje upućene u istoriju Formule 1 i osećaja koji su imali ljudi koji su nosili zastavu. Film će premijerno biti prikazan u subotu, 23. maja u 16 časova, u bioskopu Tuckwood Cineplex.
Svoj autorski film „Žene Narodnog fronta“ predstavila je i Ivana Todorović. Film je sniman u beogradskoj dnevnoj bolnici GAK „Narodni front“, a istražuje iskustva ženskog tela kroz različite životne faze i odnose solidarnosti među ženama.
„Htela sam da se ženske priče čuju i da muškarci možda bolje razumeju taj svet“, rekla je Todorović.
Rediteljka je objasnila da je ideja za film nastala dok je i sama bila pacijentkinja te bolnice, sedeći sa ženama različitih generacija, zanimanja i statusa, u prostoru u kojem su se priče delile, nekada kroz smeh, nekada kroz suze. Film će biti prikazan u petak, 22. maja u 19 časova, u bioskopu Tuckwood Cineplex.
Kratki film „Zemlja“ predstavila je Katarina Radmilović. Film prati Milisava, jednog od poslednjih stanovnika sela koje nestaje usled širenja rudnika i industrijalizacije. Kroz njegovu svakodnevicu, film beleži istrajnost čoveka koji odbija da prekine vezu sa zemljom kojoj pripada, uprkos tome što prostor oko njega postepeno nestaje. „Zemlja“ će premijerno biti prikazana u četvrtak, 21. maja, u Domu omladine Beograda.
Matija Štifanić predstavio je kratkometražni film „Još uvek trčimo“, koji će imati svetsku premijeru na zatvaranju 19. Beldocsa. Film prati dvojicu studenata koji kreću na najdužu štafetnu trku u istoriji, dok kroz arhivske snimke i lična sećanja istražuje korene studentskih protesta i osećaj borbe za slobodu.
„To je priča o trci protiv vremena i trci za slobodu, onoj koja još uvek traje“, rekao je Štifanić.
Premijera filma zakazana je za poslednji dan festivala, 26. maja u 19 časova, u bioskopu Tuckwood Cineplex.
Direktorka Beldocs Industry programa Andrijana Sofranić Šućur naglasila je važnost ovog segmenta festivala, koji je u Evropi prepoznat kao značajna platforma za nove dokumentarne projekte sa ovih prostora. Ove godine Beldocs Industry biće održan od 21. do 24. maja u Beogradu, uz mogućnost onlajn učešća za goste iz inostranstva.
Najavljeno je da će osam mladih autora biti deo četvrte generacije programa Balkan Young Talents, dok će četiri inovativna projekta biti deo XR Academy. Međunarodni koprodukcioni forum predstaviće 20 rediteljsko producentskih timova, od novih glasova do etabliranih festivalskih autora, sa projektima snažnog umetničkog izraza i međunarodnog potencijala u programu Beldocs Pitching Forum.
Među domaćim ostvarenjima predstavljeni su i filmovi „Bojim se ljepote“ Jelene Medić, „Crna so“ Nikole Lorencina, „Ispod horizonta“ Milana Milosavljevića, „Dar Zaborava“ Vladimira Paskaljevića, „Ovaj poželjni stroj“ Mine Simendić i „Usnule“ Sare Ećimović.
Ovogodišnji domaći program Beldocsa pokazuje koliko je dokumentarni film kod nas razgranat, tematski hrabar i osetljiv na različite oblike sećanja. Od Yuga na američkom putu do Gorankine fotografije, od ženskih iskustava u bolnici do fabrike koja živi u pamćenju radnika, od studentskih protesta do sela koje nestaje, ovi filmovi čuvaju ono što lako može da se izgubi, glasove, slike, prostore i trenutke koji objašnjavaju ko smo bili, ali i u kom pravcu još uvek trčimo.
Photo credit: Luka Milanović
