Empatija kao moć tišine

Kako razvijena emocionalna inteligencija gradi poverenje i bliskost.

Suvišno je i spominjati činjenicu da je empatija danas za mnoge ljude samo jedna reč, koju samouvereno koriste, a često ni ne znaju šta zapravo znači biti empata. Kod onih koji je zaista imaju, sve izgleda drugačije. Da bismo iznutra ostali „živi“, ne možemo biti samo racionalna, već i emocionalna bića. Svaka veza koju gradimo sa ljudima biće snažnija ako razumemo emocije jedni drugih. Razmislimo i zapitajmo se: šta je to što nas zaista povezuje – izgovorene reči ili emocije i osećanja?

Šta je empatija?

Mnogi je mešaju sa saosećanjem, ali razlike postoje. Empatija je sposobnost da stanemo u tuđe cipele i doživimo ono što druga osoba oseća, dok je saosećanje briga za nečije patnje i bol, uz snažnu želju da pomognemo. Ključna razlika je u tome što empatija može da iscrpi i emotivno “iscedi” one koji je imaju, dok saosećanje donosi osećaj ispunjenosti i motivaciju da činimo dobro, bez preteranog emotivnog opterećenja.

Opšte je poznato da postoji više vrsta empatije:

• Saosećajna, kada smo uvek spremni da pomognemo, bez obzira na okolnosti.
• Kognitivna, kada razumemo emocije drugih.
• Emocionalna, kada osećamo ono što drugi osećaju.

Empatija je jedan od glavnih stubova emocionalne inteligencije. Osobe kod kojih je ona razvijena mogu prepoznati i razumeti emocije drugih. To nije urođena osobina, već veština koju razvijamo vremenom, ukoliko se tome posvetimo i želimo da rastemo.

Ako sebe smatramo empatama, trebalo bi da negujemo sigurnost, otvorenost, odsustvo osude i razumevanje – jer upravo to gradi poverenje i stvara stabilne odnose. Nedostatak empatije udaljava nas od drugih i često nas vodi u osećaj usamljenosti.

Da bismo razvili empatiju, potrebno je najpre da razumemo sopstvene emocije i osećanja. Zatim, da budemo iskreno zainteresovani za ono što drugi proživljavaju, da pažljivo slušamo do kraja – bez osude i brzih zaključaka. Važno je i da prepoznajemo govor tela i facijalne ekspresije, jer upravo one često otkrivaju ono što reči ne mogu.

Iako nas empatija može emotivno iscrpeti, nikada je ne treba smatrati slabošću. Ona je, naprotiv, naš „kec u rukavu“ i moćno oružje za izgradnju zdravih i iskrenih odnosa. Stvara poverenje i na pravi način povezuje ljude. Obujte nekada tuđe cipele, i verujte, shvatićete koliko je ipak svima nama potreban zagrljaj razumevanja.

Photo credit: Photo by Annie Spratt on Unsplash / Photo by Toa Heftiba on Unsplash