„Otapanje vladara” Ivana Salatića od 5. februara u bioskopima

Između mita i tišine

Postoje filmovi koji ne pokušavaju da objasne istoriju — već da je odslušaju. Da uđu u prostor između rečenica, u ono što se prećuti, u tišinu koja traje duže od činjenica. „Otapanje vladara”, novi film Ivana Salatića, inspirisan poslednjim danima Njegoša, od 5. februara stiže u domaće bioskope.

U fokusu je figura crnogorskog vladara Morlaka (Marko Pogačar) — pesnika i episkopa koji, teško bolestan, napušta domovinu i odlazi u Napulj u potrazi za lekom, u pratnji vernog sluge Đuke (Luka Petrone). Dok Morlak u mediteranskoj lepoti grada razmišlja o životu i smrti, Đuku razdire nostalgija: strah da će izgubiti gospodara u tuđini, daleko od krša i jezika koji poznaje.

Salatić polazi od detalja iz života vladike Petra II Petrovića Njegoša, oslanjajući se i na putopis „Pisma iz Italije” Ljubomira Nenadovića — posebno na onu “malu” rečenicu koja otvara veliki prostor: o Njegoševom povereniku, depresiji i nostalgiji dok stoji na balkonu i posmatra napuljsku ulicu. Upravo taj međuprostor, kaže autor, ono što “ne vidimo” i što se nalazi između redova, postaje srž filma.

Važno je i to što „Otapanje vladara” ne gradi mit, već ga — namerno — potkopava. Iako je radnja smeštena u 19. vek, film ne insistira na istorijskom realizmu: umesto autentičnog kostima tog perioda, Salatić bira ono što naziva „istorijskim imaginarijumom” — pristup koji ima osećaj savremenosti, kao da se film dešava i sada, u nama.

Tom osećaju doprinose kostimi Tijane Milutinović, Dejane Sremčević i Lidije Andrić, kao i muzika italijanskog kompozitora Tonija Kutronea (Mai Mai Mai) — apstraktna, raznovrsna, kao unutrašnji puls filma.

Film je sniman u Crnoj Gori i Italiji, a ekipa je dobila pristup lokacijama koje se retko otvaraju za snimanja, uključujući i Kraljevsku palatu u Napulju.

Festivalski život filma

„Otapanje vladara” je premijerno prikazano u glavnom takmičarskom programu Filmskog festivala u Roterdamu, uz izuzetne kritike. U osvrtima se posebno ističu kjaroskuro fotografija Ivana Markovića, meditativna montaža Jelene Maksimović i muzika Kutronea, dok su film opisivali i kao hipnotičku meditaciju o domu i čežnji — iskustvo od kog je teško odvojiti pogled.

Film je nagrađen i na festivalima u regionu: u Herceg Novom dobio je nagradu „Živko Nikolić” za specijalni doprinos filmskom izrazu, a na Festivalu autorskog filma u Beogradu osvojio je specijalno priznanje za hrabar pokušaj reinterpretacije istorije kroz poetski i filozofski filmski jezik.

Ko je Ivan Salatić?

Salatić je rođen u Dubrovniku (1982), odrastao u Herceg Novom, školovao se u Beogradu, na Cetinju i u Hamburgu. Njegov debitantski dugometražni film „Ti imaš noć” osvojio je nagradu „Aleksandar Saša Petrović” na FAF-u 2018 (ravnopravno sa „Teretom” Ognjena Glavonića).

„Otapanje vladara” je koprodukcija Crne Gore, Italije, Francuske, Hrvatske i Slovenije, a domaći distributer je Five Stars Films.

Gde gledati od 5. februara?

Film će se naći na repertoaru bioskopa: Cineplexx Ušće, UK Parobrod, Tuckwood Cineplex, „Abazija” Palić, kao i Dvorana Kulturnog centra Beograd (9–11. februar), Kulturni centar Novog Sada (od 6. februar), Art bioskop Kolarac (od 6. februar), Boljevac (25. februar) i drugi.

„Otapanje vladara” nije film koji traži da mu verujete — nego da mu se prepustite. Da uđete u tišinu između mita i čoveka. I da iz bioskopa izađete sa osećajem da ste gledali istoriju, ali slušali — sebe.

Photo credit: Ivan Marković