„Yugo ide u Ameriku“: milenijalci, drum i jedan (ne)verovatni auto

Svetska premijera na CPH:DOX-u

Postoje filmovi koji krenu iz ideje, a završe kao putovanje. I postoje putovanja koja te odvedu baš tamo gde nisi planirao — ali gde treba da budeš. Dokumentarni film „Yugo ide u Ameriku“, dugometražni rediteljski debi Filipa Grujića i Alekse Borkovića, imaće svetsku premijeru 18. marta u Kopenhagenu, na jednom od najvažnijih festivala dokumentarnog filma na svetu, CPH:DOX (11–22. mart 2026).

Uvršten u program Special Premiers, film stiže na mesto gde su prethodnih godina prikazivani radovi autora globalnog kalibra. I dolazi sa premisom koja zvuči kao šala, a završava kao ozbiljna filmska priča: grupa milenijalaca iz Srbije kreće na road trip kroz SAD — u Yugu, automobilu koji je decenijama bio podjednako kultan koliko i ismevan kao „najgori u istoriji“.

Ali upravo tu je poenta. Yugo nije brz. Nije ni pouzdan u onom sterilnom, modernom smislu. On je razlog da staneš, popraviš, sačekaš, pitaš, upoznaš. I da na kraju shvatiš da cilj nikad nije samo destinacija. Kako kažu autori:

„U ovom prebrzom svetu… Yugo je podsetnik da nije sve u brzini. (…) A onda i stigneš, ne tamo gde si naumio, već gde te je yugo odveo.“

Producentkinja filma Čarna Vučinić premijeru vidi i kao veliko priznanje ekipi, ali i kao šire pitanje za domaću kulturnu scenu — o tome ko će predstavljati Srbiju u godinama koje dolaze ako podrška ostane minimalna. Taj ton filma i njegove priče — između ludosti, upornosti i potrebe da se ide dalje — savršeno se uklapa u simboliku Yuga: krhkost koja ipak gura napred.

U filmu se pojavljuju, između ostalih: Filip Grujić, Aleksa Borković, Ivana Finci, Aleksandar Blažić, Malcolm Bricklin i brojni sagovornici koje ovaj put usput “pokupi”. Autorski tim čine i montažerka Kristina Todorović, dizajner i mikser zvuka Tihomir Vrbanec, kompozitor Boško Mijušković, uz snimatelje zvuka Ivanu Finci i Aleksandra Blažića.

Projekat je realizovan u koprodukciji United Media, porodice Šolak, beogradske kuće Naked i zagrebačkog Restart-a, uz podršku Eurimages, Filmskog centra Srbije, HAVC-a i United Media Grupe.

Ako je Yugo ikada bio metafora — onda je ovo film koji je vraća na put: sporije, tvrdoglavije, ljudskije. I baš zato, možda najtačnije moguće: odavde — pravo u svet.

Photo credit: Aleksa Borković