Mladen Hrvanović u galeriji Neon

„ALL IN“ kao potpuni stvaralački ulog

Samostalna izložba umetnika Mladena Hrvanovića biće otvorena 22. maja u Beogradu, donoseći pet tematskih celina koje prostor galerije pretvaraju u polje materijalnosti, procesa, rizika i vizuelne transformacije.

Postoje izložbe koje se posmatraju kao pregled radova. I postoje one koje više liče na ulazak u stanje, u prostor u kojem se umetnost ne pojavljuje samo kao rezultat, već kao trag odluke, napora, rizika i potpunog stvaralačkog ulaganja. Upravo tako je zamišljena izložba „ALL IN“ umetnika Mladena Hrvanovića, koja će biti otvorena u petak, 22. maja u 20 časova, u galeriji Neon u Beogradu, u Crnogorskoj 10.

Nakon višegodišnjeg odsustva sa beogradske likovne scene, Hrvanović se vraća projektom koji objedinjuje intenzivnu produkciju nastalu tokom proteklih godinu dana. I već sam naziv izložbe govori mnogo o njenom tonu. „ALL IN“ nije samo naslov, već pozicija. Potpuni ulog. Ulazak bez zadrške. Odluka da se umetnički čin ne tretira kao bezbedna zona, već kao prostor rizika, istraživanja i suočavanja sa sopstvenim granicama.

Izložba je koncipirana kao serija od pet tematskih celina, koje prožimaju sirovi, industrijski prostor galerije Neon i transformišu ga u polje istraživanja materijalnosti, procesa i odnosa između umetnika, prostora i posmatrača. Autor se oslanja na prostornu logiku galerije, uvodeći posetioca u specifičan režim kretanja kroz pet „soba“. Svaka od njih funkcioniše kao zaseban narativni čvor, ali i kao deo šire, ritmične celine.

U tom kretanju kroz izložbu, prostor ne ostaje neutralan. On postaje aktivan element rada, mesto kroz koje se prolazi, ali i koje oblikuje način gledanja. Hrvanovićev pristup nije usmeren samo ka pojedinačnom objektu, već ka celokupnom iskustvu postavke. Materijali, svetlo, površine, refleksije i telesno prisustvo posmatrača ulaze u međusobni odnos, stvarajući izložbu koja se ne iscrpljuje u prvom pogledu.

Postavka obuhvata širok dijapazon medija, od monumentalnih skulpturalnih objekata u betonu, bronzi i pozlati, preko radova u ogledalu i svetlosnih kutija, do serije slika i crteža pod nazivom „Karbonski pejzaži“. Poseban segment izložbe čine digitalni radovi nastali kroz specifične algoritamske kodove i uputstva, čime umetnik istražuje presek između manuelnog izvođenja i tehnološki generisane vizuelnosti.

Upravo taj raspon medija otkriva jednu od ključnih karakteristika Hrvanovićevog rada. Njega ne zanima umetnost kao zatvoren sistem, već kao prostor ukrštanja. Skulptura, instalacija, svetlo, arhitektonska logika, digitalni kod, crtež i materijal nisu odvojene discipline, već različiti načini da se postavi isto pitanje, kako umetnički rad postoji u prostoru, kako ga menja i kako nas prisiljava da promenimo sopstvenu poziciju u odnosu na njega.

Beton, bronza, pozlata, ogledalo i svetlo ovde ne funkcionišu samo kao sredstva oblikovanja, već kao nosioci simboličkih napetosti. Težina i refleksija, sirovost i sjaj, industrijsko i gotovo ritualno, manuelno i algoritamsko, svi ti elementi otvaraju prostor u kojem se umetnički čin pojavljuje kao proces stalnog prevođenja između materije i ideje.

Serija „Karbonski pejzaži“ dodatno proširuje ovaj odnos prema površini, tragu i transformaciji. U njima se pejzaž ne razume nužno kao prizor prirode, već kao posledica procesa, kao zapis energije, sagorevanja, pritiska, materijalnog i vizuelnog sedimenta. U kontekstu čitave izložbe, oni deluju kao tiši, ali važan sloj jedne šire priče o nastajanju, raspadanju i ponovnom oblikovanju slike.

Digitalni radovi, nastali kroz algoritamske kodove i precizno definisana uputstva, uvode još jednu važnu liniju izložbe. Hrvanović ovde ne suprotstavlja manuelno i tehnološko, već ispituje njihovu međuzavisnost. U vremenu u kojem se slika sve češće generiše, umnožava i distribuira kroz tehnološke sisteme, pitanje autorstva, kontrole i slučajnosti postaje jedno od ključnih pitanja savremene umetnosti. U njegovom radu algoritam nije hladna zamena za umetnički gest, već novi prostor u kojem se taj gest ispituje.

Mladen Hrvanović je multidisciplinarni umetnik, autor i kreativni direktor sa više od dve decenije iskustva u oblasti savremene umetnosti, prostorne artikulacije, skulpture, javnih instalacija i interdisciplinarnih kulturnih projekata. Diplomirao je na Fakultetu likovnih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu 2006. godine. Tokom studija usavršavao se u klasi profesora Dragana Jovanovića na odseku za proširene medije, u eksperimentalnoj klasi, kao i kod profesora Zdravka Vajagića i Marije Dragojlović na slikarskom odseku.

Njegova umetnička praksa obuhvata skulpturu, instalaciju, oblikovanje prostora, svetlosni dizajn, scenografiju i arhitektonske koncepte, sa posebnim fokusom na istraživanja javnog prostora, novih medija i društveno angažovanih umetničkih formi. U svom radu povezuje savremene umetničke prakse sa urbanizmom, ekologijom, društvenom odgovornošću i kulturnim strategijama.

Autor je brojnih nacionalnih i međunarodnih projekata u oblasti javne umetnosti, intermedijskih istraživanja, arhitektonskih intervencija i kreativne produkcije. Njegov profesionalni angažman obuhvata saradnju sa umetnicima, kustosima, arhitektama, urbanistima i međunarodnim kulturnim institucijama na projektima koji istražuju odnos umetnosti, prostora i društvene transformacije.

Među značajnijim projektima izdvajaju se „Iluzionarium“ na Zlatiboru iz 2025. godine, muzej iluzije u realizaciji, gde je angažovan kao kreativni direktor, zatim CSR projekat „Re connect“ u Pančevu iz 2023. godine, na kojem je bio autor koncepta, art direktor i prostorni dizajner, svetlosni dizajn za „Opera Industriale“ u okviru programa Evropske prestonice kulture u Rijeci 2019. godine, multimedijalna instalacija „Pejzaž moje domovine“ predstavljena na Trijenalu proširenih medija ULUS-a 2019. godine, autorski koncept srpskog paviljona na Svetskoj izložbi EXPO u Šangaju 2010. godine, kao i projekat „Silent Society“ iz 2009. godine.

Bio je umetnički direktor ceremonije otvaranja Univerzijade 2009. godine u Beogradu, a poznat je i kao kum časopisa „Liceulice“.

Realizovao je samostalne izložbe „Negative Space“ 2005. godine i „Home Sweet Home“ 2000. godine, kao i niz grupnih izložbi i javnih prezentacija u Srbiji i inostranstvu. Učestvovao je u međunarodnim umetničkim rezidencijalnim programima u Beču, Nici, Budimpešti, Parizu i Ohridu, razvijajući projekte iz oblasti eksperimentalnih medija i prostorne umetnosti.

Dobitnik je više značajnih priznanja, među kojima su nagrada „Arhitektura godine“ Udruženja arhitekata Beograda 2012. godine, Nagrada grada Beograda, nagrada Pozorišta „Duško Radović“ za scenografiju, kao i priznanje festivala MEMEFEST u Ljubljani za video umetnost. Član je ULUS-a.

Tokom sedmodnevnog trajanja izložbe biće organizovana stručna vođenja, uz raznovrstan prateći program.

Izložba „ALL IN“ Mladena Hrvanovića biće otvorena u galeriji Neon u petak, 22. maja u 20 časova, a publika će moći da je pogleda do 29. maja.

Možda je upravo sedam dana trajanja izložbe deo njene unutrašnje napetosti. Kratak vremenski okvir, intenzivan prostor, pet celina, više medija i jedan potpuni stvaralački ulog. „ALL IN“ ne zvuči kao povratak iz opreza, već kao povratak iz potrebe da se sve stavi na sto, materijal, svetlo, telo, slika, prostor, proces i rizik.

Photo credit: Nemanja Branković, David Pavlašević