„Koliko snage je potrebno…“: Tanja Ostojić
u Galeriji legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića
Tematska retrospektiva međunarodno renomirane umetnice Tanje Ostojić biće otvorena 20. maja u Galeriji legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića, donoseći višedecenijski uvid u njenu angažovanu, feminističku i interdisciplinarnu praksu.
Koliko snage je potrebno da se telo pretvori u umetnički medij? Koliko da se lično iskustvo iznese u javni prostor? Koliko da se govori o migraciji, ženskom zdravlju, institucionalnoj moći, diskriminaciji, brizi i pripadanju, a da umetnost ne izgubi ni svoju osetljivost ni svoju političku jasnoću?
Upravo ta pitanja otvara izložba „Koliko snage je potrebno…“ umetnice Tanje Ostojić, koja će biti otvorena u sredu, 20. maja u 18 časova, u Galeriji legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića u Beogradu. Izložbu organizuje Muzej savremene umetnosti u Beogradu, a kustos je Miroslav Karić.
Tematska retrospektiva međunarodno priznate umetnice koncipirana je oko raznolikih aspekata materijalnosti u njenoj višedecenijskoj angažovanoj i feministički orijentisanoj umetničkoj praksi. Polazeći od njenog formalnog obrazovanja u oblasti vajarstva, dugogodišnjeg delovanja u performansu i nedavnog povratka istraživanju tekstila i prirodnih materijala, izložba prati put jedne umetničke prakse koja stalno preispituje odnos između tela, rada, politike, intime i društvenih struktura.
Postavka se prostire na tri nivoa Galerije legata i strukturirana je kroz tematske celine razvijene oko tri rada Tanje Ostojić: „Lični prostor“, „Mis(s)placed Women?“ i „Izmenjena vodom“. Ti radovi funkcionišu kao tačke ulaska u različite faze i probleme njenog opusa, od ranih eksperimenata sa skulptorskim materijalima, preko performansa u kojima sopstveno telo koristi kao medij, do istraživačko aktivističkih i kolaborativnih projekata.
Izložba obuhvata radove nastale između 1992. i 2026. godine, u različitim životnim fazama i različitim medijima, od skulpture, objekta, crteža, performansa, instalacije, videa i fotografije, do veza, kolaža, konceptualnih i procesualnih radova, interaktivnih projekata, akcija i interdisciplinarnih umetničkih istraživanja. Brojni radovi nastali u prethodnih nekoliko godina biće prvi put predstavljeni u našoj sredini.
U središtu izložbe nalazi se pitanje materijala, ali ne kao neutralne fizičke supstance. Kod Tanje Ostojić materijal nikada nije samo sredstvo oblikovanja. Mermer, čelik, glina, tekstil, voda i telo nose društvene, političke i emotivne slojeve. Oni postaju mesta značenja, otpora, sećanja i pregovaranja sa sistemima koji uređuju svakodnevicu.
Upravo promišljanje socijalnih i političkih implikacija materijala jedna je od ključnih okosnica ove izložbe. Materijalnost se ovde ne posmatra samo kroz formu, već kroz pitanje moći. Kroz to ko ima pravo na prostor, ko je izmešten, čije telo je kontrolisano, čiji rad je nevidljiv, čije iskustvo ostaje na marginama i kako se kroz umetnički gest ta iskustva mogu učiniti prisutnim.
Radovi Tanje Ostojić povezani su kontinuiranim otvaranjem osetljivih pitanja savremenog društva. Ona se bavi pozicijama pojedinki i zajednica unutar ideoloških sistema koji reprodukuju i normalizuju rodne, klasne i rasne oblike diskriminacije i eksploatacije. U njenoj praksi umetnost nije odvojena od društva, već nastaje upravo na mestima gde društvene norme postaju vidljive kroz telo, granicu, administraciju, intimu i svakodnevni život.
Izložba dodatno rasvetljava teme relacijske prirode ličnog prostora, institucionalnih pozicija moći i kontrole, intime kao prostora refleksije mikropolitika tela, ženskog zdravlja, seksualnosti i bioloških promena. Posebno važan segment čine pitanja zajedništva, brige, solidarnosti i razmene znanja o položajima migrantkinja, marginalizovanih grupa i manjina.
U tom smislu, ova retrospektiva nije samo pregled umetničke karijere. Ona je mapiranje dugotrajnog procesa u kojem se umetnost koristi kao alat za mišljenje, za otvaranje prostora dijaloga i za proizvodnju znanja. Od skulpture ka performansu, od objekta ka akciji, od materijala ka iskustvu, Ostojić gradi praksu koja stalno prelazi granice medija i institucija.
Njeni radovi posebno su važni za razumevanje odnosa između trajnosti i efemernosti. Performans nestaje, ali ostavlja trag. Telo je prolazno, ali proizvodi iskustvo. Materijal može delovati čvrsto, ali značenje ostaje pokretno. Upravo u tim napetostima, između objekta i akcije, tela i dokumenta, umetničkog rada i društvene stvarnosti, nastaje snaga njenog opusa.
U okviru pratećeg programa, Muzej savremene umetnosti najavljuje dvodnevnu radionicu Tanje Ostojić pod nazivom „Izmenjena vodom: Menopauzna čajanka uz vez i plivanje“, koja će biti održana u dvorištu Galerije legata i na Savskom jezeru. Datum održavanja radionice i detalji prijave biće objavljeni na društvenim mrežama i sajtu MSUB-a.
Ovaj program nadovezuje se na njen interdisciplinarni umetničko istraživački projekat „Izmenjena vodom“, u kojem istražuje kako su iskustva menopauze, urbanih kultura plivanja, otelovljenog i kolektivnog ženskog znanja povezana sa otpornošću, isceljenjem i ljudskim iskustvom iz feminističke perspektive. Kroz isceljujuću moć vode, Ostojić gradi kolektivne prostore za razmenu o temi koja je često prećutkivana i nedovoljno istražena.
Tanja Ostojić, rođena 1972. godine u Užicu, interdisciplinarna je i performans umetnica iz Beograda, koja živi i radi u Berlinu. Međunarodno je prepoznata kao pionirka institucionalne rodne kritike, posebno u oblasti društveno i politički angažovane feminističke umetnosti i umetnosti u javnom prostoru, sa važnim fokusom na migracije.
Studirala je skulpturu na Fakultetu likovnih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu, gde je diplomirala 1995. i magistrirala 1998. godine, kao i vizuelne umetnosti na École Régionale des Beaux Arts u Nantu, u Francuskoj. Dobitnica je stipendije „Albert Ajnštajn“ za interdisciplinarno umetničko istraživanje na Univerzitetu umetnosti u Berlinu.
Od 1994. godine radi kao samostalna umetnica, aktivna u oblasti istraživanja i obrazovanja. Njeni radovi predstavljeni su na brojnim izložbama, bijenalima i festivalima performansa, pozorišta, videa, filma i digitalnih medija širom sveta. Izlagala je, između ostalog, na Venecijanskom bijenalu, na glavnoj izložbi Haralda Zemana 2001. godine, u Romskom paviljonu 2011. godine i u Hrvatskom paviljonu 2024. godine, u okviru projekta Vlatke Horvat.
Britanski The Guardian nedavno ju je uvrstio među 25 najznačajnijih umetnika 21. veka, između ostalog zahvaljujući projektu „Tražim muža sa pasošem Evropske unije“, realizovanom od 2000. do 2005. godine. Njena dela nalaze se u značajnim muzejskim i javnim zbirkama, uključujući Muzej primenjene umetnosti u Beču, Kontakt kolekciju u Beču, Muzej savremene umetnosti Ljubljana, Muzej savremene umetnosti Beograd, Muzej savremene umetnosti Vojvodine i Neuer Berliner Kunstverein u Berlinu.
Kao gostujuća docentkinja predavala je na univerzitetima i umetničkim školama u Beču, Rejkjaviku, Berlinu i Frankfurtu na Majni, a održala je predavanja i seminare na oko 100 univerziteta širom sveta. Redovno objavljuje tekstove u stručnoj periodici i knjigama.
Tematska retrospektiva „Koliko snage je potrebno…“ deo je programske linije Galerije legata Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića, koja donosi fokusirane uvide u poetike, strategije i estetike umetnika, vrednujući njihov rad kroz nova tumačenja.
Izložba će biti otvorena do 7. septembra 2026. godine.
Realizaciju izložbe podržali su Ministarstvo kulture Republike Srbije i Institut für Auslandsbeziehungen iz Štutgarta. Muzej savremene umetnosti i Tanja Ostojić zahvaljuju Muzeju „Terra“ i Muzeju savremene umetnosti Vojvodine na ustupljenim delima.
U vremenu kada se od umetnosti često očekuje da bude brzo čitljiva, Tanja Ostojić nas vraća pitanju procesa. Koliko snage je potrebno da se istraje u sopstvenom glasu? Da se telo ne povuče iz politike? Da se ranjivost ne sakrije, već pretvori u znanje, brigu i zajednički prostor? Možda je odgovor upravo u njenoj umetnosti, u stalnom vraćanju materijalu, telu, vodi, tekstilu, gestu i onome što se ne vidi odmah, ali duboko menja način na koji razumemo svet.
Photo credit: Bojana Janjić MSUB
