„Reci: SkulptUra“ u bašti Muzeja afričke umetnosti
Kada otpad postane opomena, materijal i ogledalo vremena
Prateći program izložbe „Reci: Art, Otpad kao resurs“ donosi skulpturalne reakcije trojice mladih umetnika na jedno od ključnih pitanja savremenog sveta, šta radimo sa otpadom koji stvaramo i šta on govori o nama.
Otpad je dugo bio nešto što se sklanja iz vidokruga. Nešto što se odnosi, odlaže, prekriva i zaboravlja. Ali u svetu u kojem se gomilanje više ne može sakriti, otpad prestaje da bude samo ekološki problem. On postaje kulturno pitanje, političko pitanje, pitanje navika, odgovornosti i kolektivne memorije.
Upravo tim slojevima bavi se program „Reci: SkulptUra“, koji će od 20. maja do 15. septembra 2026. godine biti realizovan u bašti Muzeja afričke umetnosti u Beogradu. Program predstavlja prateći segment tekuće izložbe „Reci: Art, Otpad kao resurs“, autorke i kustoskinje Ivane Vojt.
Tematska izložba Muzeja afričke umetnosti „Reci: Art, Otpad kao resurs“ predstavlja upotrebne predmete, nakit i suvenire nastale od otpadnih materijala u podsaharskoj Africi. Kroz ove predmete, izložba ukazuje na jedan od ključnih globalnih izazova današnjice, sve veću količinu otpada, ali i na mogućnost njegove transformacije u resurs, umetnički materijal i prostor novog značenja.
Prateći program „Reci: SkulptUra“ u dvorištu Muzeja donosi umetničke reakcije tri mlada lokalna umetnika na ovu temu. Autori radova su Marko Blanuša, Petar Božović i Damjan Božović, umetnici koji su diplomirali primenjeno vajarstvo na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu.
Njihove skulpturalne interpretacije posmatraju otpad kao teret čovečanstva, ali i kao materijal koji otkriva mnogo više od naše potrošnje. Otpad govori o navikama, o slabostima, o sistemima proizvodnje i potrošnje, o onome što smatramo bezvrednim, ali i o onome što odbijamo da vidimo. U tom smislu, skulpture ne nastaju samo od odbačenih materijala. One nastaju od pitanja koje taj materijal nosi.
Umetnici ukazuju na proces gomilanja kao na znak vremena u kojem živimo. Gomilanje otpada nije samo fizički čin, već slika savremenog sveta. Kada čovek gradi monumente od otpada, kada deponije počinju da liče na nove pejzaže, pa čak i na nove sakralne prostore, taj čin postaje opomena. Svaki sloj smeća postaje deo naše zajedničke memorije, trag načina na koji smo živeli, trošili i zaboravljali.
U okviru programa „Reci: SkulptUra“, ambalaža svakodnevnih prehrambenih proizvoda dobija novi život kroz skulpturalne radove. Među materijalima su pakovanja proizvoda kao što su Začin C, C supe i dodaci jelima, THOMY majonez i Garden Gourmet obroci. Ono što je inače deo svakodnevne potrošnje, kratkog korišćenja i brzog odbacivanja, ovde postaje umetnički materijal, predmet promišljanja i poziv na drugačiji odnos prema stvarima.
Program je podržala kompanija Nestlé Srbija, pružajući podršku mladim umetnicima na početku njihove profesionalne karijere i razvoja. Kroz ovu saradnju, otvara se prostor za razgovor o cirkularnosti, odgovornosti industrije i mogućnosti da se materijali, umesto završetka na otpadu, uvedu u novi proces upotrebe, razumevanja i značenja.
Nestlé, kao jedan od najvećih svetskih proizvođača hrane i pića, ističe svoju odgovornost u oblasti održivog razvoja. Njihova fabrika u Surčinu prva je u Srbiji u prehrambenoj industriji dostigla cilj Zero Waste to Landfill, što znači da otpad ne završava na komunalnim deponijama, već se odvaja, predaje na reciklažu ili koristi za proizvodnju energije. Na globalnom nivou, gotovo 90 odsto Nestlé ambalaže dizajnirano je za reciklažu.
Ono što ovaj program čini posebno važnim jeste način na koji spaja umetnost, ekologiju i svakodnevni život. Otpad ovde nije predstavljen samo kao problem koji treba rešiti, već kao materijal koji nas tera da se suočimo sa sopstvenim ulogama u svetu potrošnje. Skulptura postaje sredstvo za usporavanje pogleda. Ono što bismo inače odbacili, sada moramo da pogledamo. Ono što bi nestalo iz naše kuhinje, prodavnice ili kese, sada stoji pred nama kao forma, znak i pitanje.
Bašta Muzeja afričke umetnosti u tom kontekstu dobija posebnu ulogu. Program se ne odvija u zatvorenom prostoru bele galerijske neutralnosti, već u spoljašnjem ambijentu, među biljkama, vazduhom i prirodom. Upravo tu, u prostoru koji podseća na krhkost ekološke ravnoteže, skulpture od otpada dobijaju dodatnu snagu. One ne govore samo o materijalu od kojeg su napravljene, već i o prostoru kojem dugujemo pažnju.
„Reci: SkulptUra“ nastavlja pitanja koja otvara izložba „Reci: Art, Otpad kao resurs“, ali ih prevodi u lokalni umetnički kontekst. Dok izložba ukazuje na prakse iz podsaharske Afrike, gde se od otpadnih materijala stvaraju predmeti nove upotrebne i simboličke vrednosti, program u bašti Muzeja pokazuje kako mladi umetnici iz Beograda odgovaraju na isto globalno pitanje, šta otpad može postati kada ga više ne posmatramo kao kraj, već kao početak drugačijeg procesa.
Izložba „Reci: Art, Otpad kao resurs“ otvorena je do 15. septembra 2026. godine, a više informacija dostupno je na sajtu Muzeja afričke umetnosti.
U vremenu kada se održivost često koristi kao reč bez stvarne težine, program „Reci: SkulptUra“ vraća pažnju na materijalnu istinu našeg sveta. Sve što bacimo negde ostaje. Sve što odbacimo nastavlja da postoji. A umetnost, kada je dovoljno pažljiva i dovoljno hrabra, može da nas natera da u tom odbačenom vidimo ne samo problem, već i odgovornost, mogućnost i opomenu.
Ilustracije: MAU
