Tri dana savremene solo igre, performansa i novih umetničkih iskustava

Šesti Međunarodni festival SOLA završen je u Kulturnom centru Beograda, nakon tri dana programa posvećenog savremenoj igri, performansu, fotografiji, VR umetnosti i interdisciplinarnim scenskim praksama.

Savremena solo igra često počinje od jednog tela, ali se nikada ne završava samo u njemu. Ona se širi kroz prostor, pogled, zvuk, sećanje, tehnologiju i prisustvo publike. Upravo to je pokazalo šesto izdanje Festivala SOLA, koje je tokom tri dana na više lokacija u Beogradu okupilo umetnike iz Austrije, Belgije, Grčke, Slovenije i Srbije, donoseći programe koji su istraživali granice solo forme u savremenom izvođačkom kontekstu.

Festival je završen sinoć u Kulturnom centru Beograda, pred mnogobrojnom publikom, uz dve međunarodne solo predstave koje su na različite načine otvorile pitanje pamćenja, ponavljanja, kulturnog nasleđa i odnosa između izvođača i gledalaca.

Završno veče u Galeriji Podroom obeležila je austrijska umetnica Sonja Stojanović Aufrajter interaktivnom solo predstavom PLAY RE PLAY. Kroz minimalistički pokret i aktivno učešće publike, predstava je istraživala fenomene sećanja, ponavljanja i dežavija. U njenom izvođenju, telo nije bilo samo nosilac pokreta, već i prostor u kojem se vraćaju tragovi već viđenog, već doživljenog i možda nikada do kraja objašnjenog.

Neposredno nakon toga, u Galeriji Artget, izveden je projekat Rasudares autorke Tamare Mladenović iz Grčke. Inspirisan tradicionalnim indonežanskim plesom sa tanjirima, ovaj rad povezuje kulturno nasleđe i savremeni scenski izraz, stvarajući prostor u kojem tradicija ne ostaje zatvorena u prošlosti, već se prevodi u novi izvođački jezik.

Tokom tri festivalska dana publika je imala priliku da prati predstave, performanse, izložbe, razgovore sa umetnicima i programe posvećene novim tehnologijama u umetnosti. Program se odvijao na više lokacija u Beogradu, u Evropskoj kući, Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“, Operi i teatru Madlenianum, Kulturnom centru Beograda i Institutu za umetničku igru, koji je tradicionalnim Prologom otvorio ovogodišnje izdanje festivala.

Posebnu pažnju privukao je projekat Danube Dance Alliance, koji kroz savremenu igru povezuje umetnike i prostore regiona. U okviru ovog projekta predstavljena je premijera VR filma „Dancescapes“, kao i predstava „Zaboravljeno prisustvo / Povratak izvoru“ koreografa Aleksandra Ilića, koja je publiku uključila kao aktivnog učesnika izvođenja.

Upravo taj trenutak uključenja publike pokazao je jednu od važnih linija ovogodišnjeg Festivala SOLA. Savremena igra više nije samo ono što se posmatra sa distance. Ona sve češće traži prisustvo, reakciju, blizinu i spremnost da gledalac postane deo iskustva. Granica između scene i publike postaje porozna, a umetnički događaj prostor zajedničkog disanja, ne samo prikazivanja.

Organizatori ističu da je ovogodišnji Festival SOLA još jednom pokazao kako savremena igra i interdisciplinarne umetničke prakse mogu da povežu umetnike različitih generacija i poetika. Festival je otvorio prostor za dijalog, eksperiment i susret sa publikom, potvrđujući Beograd kao važno mesto savremenih plesnih i izvođačkih istraživanja.

Festival je realizovan u organizaciji Instituta za umetničku igru, uz podršku programa Kreativna Evropa, Austrijskog kulturnog foruma u Beogradu i Ambasade Republike Slovenije u Srbiji.

Iako je šesto izdanje Festivala SOLA završeno, deo njegovog programa nastavlja život pred novom publikom. Projekat Danube Dance Alliance, u okviru kojeg su realizovani VR film „Dancescapes“ i predstava „Zaboravljeno prisustvo / Povratak izvoru“, nastavlja međunarodnu turneju u Bosni i Hercegovini, Sloveniji i Hrvatskoj.

Publika u Sarajevu imaće priliku da ove produkcije doživi u okviru manifestacije „Dani savremenog plesa“, nakon čega slede gostovanja u Velenju, u okviru programa Festivala Velenje, kao i u Svetvinčenatu, u Mediteranskom plesnom centru. Na taj način, međunarodni dijalog započet kroz ovogodišnje izdanje Festivala SOLA nastavlja se dalje, kroz nova izvođenja, nove prostore i nove susrete.

Šesti Festival SOLA završio se kao događaj koji je još jednom pokazao da solo forma ne znači usamljenost. Naprotiv, ona može biti jedno od najintenzivnijih mesta susreta, između tela i prostora, umetnika i publike, tradicije i tehnologije, ličnog iskustva i kolektivnog pamćenja. U tome se možda i krije snaga savremene igre, u mogućnosti da iz jednog prisustva otvori čitav svet.

Photo credit: Promo