Kult Talents gradi budućnost elektronske scene
Više od škole za DJ umetnike
Kada publika uđe u klub, muzika već svira. Svetla su podešena, izvođač stoji za pultom, a čitavo veče deluje kao da je nastalo spontano. Ipak, iza nekoliko sati provedenih pred publikom često se nalaze godine slušanja, vežbanja, grešaka, istraživanja i pokušaja da se pronađe sopstveni zvuk.
Elektronsku scenu najčešće posmatramo kroz velike festivale, poznata imena, pune klubove i snimke nastupa koji se brzo šire društvenim mrežama. Mnogo ređe govorimo o prostoru u kojem novi izvođači tek uče kako da izgrade set, razumeju opremu, komuniciraju sa publikom i razviju identitet koji ih neće učiniti samo još jednim imenom na plakatu.
Upravo tom nevidljivom delu procesa posvećen je Kult Talents, edukativni program koji je tokom druge sezone okupio više od 300 prijavljenih kandidata iz Srbije i regiona.
Oko 180 učesnika nastavilo je program, među njima više od 30 polaznika iz zemalja regiona. Tokom osam meseci prošli su kroz jedan od najobimnijih edukativnih procesa posvećenih elektronskoj muzici na ovim prostorima.
Kult Talents nije zamišljen kao kratki kurs posle kojeg polaznik dobija potvrdu i izlazi pred publiku. Program pokušava da obuhvati čitav ekosistem savremene muzičke industrije, od tehničkih DJ veština i muzičke produkcije do razvoja umetničkog identiteta, izdavaštva, organizacije događaja, odnosa sa javnošću, menadžmenta i komunikacije sa publikom.
Jer dobar izvođač ne nastaje samo učenjem prelaza između dve numere. Potrebno je razumeti muziku, prostor, ljude, industriju i sopstvene razloge zbog kojih se uopšte izlazi pred publiku.
Znanje koje se ne završava kod DJ pulta
Tokom druge sezone održano je 59 edukativnih susreta, približno 1.400 sati individualnih DJ radionica i više od 350 sati rada sa vinilima.
Organizovan je i tromesečni program muzičke produkcije, sastavljen od trinaest specijalizovanih modula. Nakon njegovog završetka, najposvećeniji učesnici nastavili su rad u manjim grupama kroz napredni mentorski proces.
Brojke pokazuju obim programa, ali ne mogu u potpunosti da prenesu ono što se događa kada neko prvi put stane pred profesionalnu opremu, presluša sopstveni snimak ili shvati da muzička selekcija govori o njemu više nego što je očekivao.
Učenje DJ veštine često počinje tehnikom. Potrebno je razumeti strukturu numere, ritam, fraziranje, razlike između opreme i način na koji se muzika priprema za nastup. Međutim, tehnika sama po sebi ne stvara zanimljivog izvođača.
Dve osobe mogu koristiti istu opremu i puštati muziku sličnog žanra, a publici pružiti potpuno različito iskustvo. Razlika nastaje u izboru, dramaturgiji seta, osećaju za trenutak i sposobnosti da se čuje ono što se događa u prostoru.
Kult Talents zato nije ostao samo u okvirima zanata. Kroz predavanja i masterclass susrete obrađivane su teme poput razvoja umetničkog identiteta, međunarodne karijere, izdavaštva, savremenih tehnologija, fotografije, odnosa sa javnošću, menadžmenta, organizacije događaja i istorije elektronske kulture.
Polaznici su učili kako da budu izvođači, ali i kako da razumeju svet u kojem će pokušati da izgrade karijeru.
Ko stoji iza muzike koju publika čuje
Program su svojim iskustvom obogatili brojni domaći, regionalni i međunarodni predavači.
Među njima su bili Pavel Petrov i Nikolay Kirov iz EXE Group, Filip Xavi, Commissar Lag, Dejan Milićević, Andrew Meller, Vedrana Đorđević, Mancha, Sepp i Nu Zau, Runy, Ivan Milivojev, organizacija Re Generacija, Marko Milosavljević, Fedele, Goran Zmix Kovačević, DJ Shoxy, Petar Petrović Klaus, Luton i Sćepa, Gorana Romčević, Branko Vuković i Pekica.
Znanje su prenosili i Inner Sense, E Clip, Marko Edge, Peter Portman, CVTKVC, Stameni i Laccotti, Hobin Rude, Aleksandar Rajić, Leo Lang, kolektiv Mindless, kao i RAR i Vrag.
Ovakav izbor predavača omogućio je polaznicima da elektronsku scenu sagledaju iz različitih uglova. Neko je govorio iz perspektive izvođača sa dugogodišnjom karijerom, neko iz ugla producenta, organizatora, menadžera, fotografa ili osobe koja se bavi komunikacijom i razvojem publike.
U muzičkoj industriji ne postoji samo jedan put. Neki izvođači grade karijeru kroz klupske nastupe. Drugi najpre razvijaju sopstvenu produkciju. Neko pokreće kolektiv, organizuje događaje ili osniva izdavačku kuću.
Susret sa različitim profesionalnim iskustvima učesnicima može pomoći da ne pokušavaju da kopiraju tuđu putanju, već da pronađu onu koja odgovara njihovom senzibilitetu, mogućnostima i ciljevima.
Produkcija kao sledeći korak
Poseban segment programa bio je tromesečni kurs muzičke produkcije koji je vodio DJ Shoxy.
Za mnoge DJ umetnike trenutak u kojem počinju da stvaraju sopstvenu muziku predstavlja važnu prekretnicu. Selekcija tuđih numera ostaje značajan deo njihovog identiteta, ali produkcija im omogućava da svoja interesovanja pretvore u autorski zvuk.
Taj proces može biti istovremeno uzbudljiv i frustrirajući. Ideja koja u glavi zvuči jasno često se teško prenosi u softver. Potrebno je razumeti strukturu, aranžman, ritam, harmoniju, obradu zvuka i niz tehničkih odluka koje publika možda nikada neće svesno primetiti.
Najposvećeniji polaznici nastavili su rad kroz napredni mentorski program u manjim grupama. Takav pristup omogućio je detaljniju povratnu informaciju i ozbiljniji rad na individualnim projektima.
Produkcija se teško uči samo posmatranjem tutorijala. Snimak može pokazati gde se određena funkcija nalazi, ali ne može uvek objasniti zbog čega kompozicija ne funkcioniše, šta joj nedostaje ili koji element bi trebalo ukloniti.
Tu mentorstvo postaje presudno.
Iza velike bine najčešće stoji neko ko je slušao prve greške
Jedna od najvećih vrednosti Kult Talents programa nalazi se u sistemu individualnog mentorstva.
Tokom sezone praćen je tehnički razvoj svakog učesnika, muzička selekcija, umetnički identitet i formiranje profesionalnih navika.
Mentorski tim činili su Dakman, Đorđe Bastovanović, Filip Xavi, Commissar Lag, Dejan Milićević, Mancha, Marko Milosavljević i Goran Zmix Kovačević.
Njihov posao nije bio samo da pokažu kako se koristi oprema ili ispravi tehnička greška. Važan deo procesa odnosio se na kontinuirano profesionalno usmeravanje učesnika.
Mentor često mora da kaže ono što prijatelji neće. Da je određena selekcija predvidljiva. Da set nema jasan tok. Da izvođač pokušava da bude ono što misli da tržište trenutno traži, umesto da istraži ono što ga zaista zanima.
Takva povratna informacija može biti neprijatna, ali je upravo ona često potrebna da bi se napredovalo.
U elektronskoj muzici samopouzdanje je važno, posebno pred publikom. Ipak, ono ne bi trebalo da počiva na uverenju da već sve znamo. Najstabilnije samopouzdanje nastaje iz rada, pripreme i sposobnosti da prepoznamo sopstvene slabosti.
Nastup kao rezultat, a ne obećana nagrada
Javni nastupi nisu bili automatski deo programa. Mesto pred publikom trebalo je zaslužiti radom, disciplinom i kontinuitetom.
Razvoj polaznika odvijao se kroz jasno određene faze.
Prvi korak činili su kraći nastupi sredom i četvrtkom. Oni su učesnicima omogućili da osete prostor, provere selekciju i suoče se sa činjenicom da publika ne reaguje uvek onako kako smo zamislili tokom vežbanja.
Usledili su B2B nastupi, u kojima su polaznici morali da razviju komunikaciju i zajednički rad sa drugim izvođačem. Takav format traži slušanje, prilagođavanje i spremnost da se odustane od unapred zamišljenog plana ukoliko muzika ode u zanimljivijem smeru.
Završnu fazu predstavljali su samostalni višesatni nastupi tokom vikenda.
Više od 70 talenata uspelo je da izbori mesto u vikend programu Kluba Kult. Za mnoge od njih to su bili prvi ozbiljni nastupi pred publikom, dovoljno dugi da se ne mogu zasnivati samo na nekoliko unapred pripremljenih favorita.
Tokom višesatnog seta izvođač mora da razmišlja o tempu, promenama energije, strpljenju i načinu na koji se priča razvija. Nije svaka numera namenjena vrhuncu večeri. Potrebno je znati i kako se prostor gradi pre tog trenutka.
Kada mentor i polaznik dele istu binu
Poseban iskorak predstavljale su večeri „Dejan Milićević Invites Kult Talents“, „Filip Xavi Invites Kult Talents“ i „Mancha Invites Kult Talents“.
Mladi izvođači dobili su priliku da nastupe uz umetnike od kojih su prethodno učili.
U takvoj situaciji mentorski odnos prelazi iz učionice u stvarni klupski prostor. Polaznik više ne pokazuje šta je vežbao samo mentoru i kolegama. Sada mora da primeni znanje pred publikom, u programu koji deli sa iskusnim izvođačem.
To istovremeno donosi pritisak i potvrdu.
Pritisak nastaje iz svesti da je u pitanju važan trenutak. Potvrda dolazi iz činjenice da je neko čije iskustvo poštujemo procenio da smo spremni da stanemo uz njega.
Takvi nastupi mogu imati dugotrajan značaj. Oni ne garantuju karijeru, ali otvaraju vrata narednom pozivu, novoj saradnji ili publici koja će zapamtiti ime izvođača kojeg je prvi put čula.
Od polaznika do ljudi koji znanje prenose dalje
Jedan od najvažnijih znakova razvoja programa jeste trenutak u kojem nekadašnji polaznici počinju da postaju mentori novim generacijama.
Prvi među njima bio je Marko Spasojević, poznat kao Mark Aasgier.
Mentorskom timu zatim su se pridružili Ivan Solomun, Predrag Gavrilović, koji nastupa kao Geppetto, Miloš Zgonjanin, poznat kao Zgonja, Uroš Jovičić, odnosno KidEye, kao i Duško Bulatović, poznat kao Bullet.
Time je Kult Talents počeo da stvara sopstveni edukativni kadar.
Ovaj korak važan je zato što pokazuje da znanje ne ostaje vezano samo za osnivače i etablirana imena scene. Ono se prenosi kroz generacije, a ljudi koji su nedavno prolazili kroz iste nesigurnosti sada mogu da ih prepoznaju kod novih učesnika.
Nekadašnji polaznik zna kako izgleda prvi dolazak na radionicu, strah od nastupa i osećaj da svi drugi napreduju brže. Takvo iskustvo može ga učiniti pažljivim mentorom, sposobnim da prepozna problem koji se ne vidi samo kroz tehničku analizu.
Na taj način program postaje održiviji. Ne zavisi isključivo od gostujućih predavača, već gradi zajednicu koja sama proizvodi novo znanje.
Nova imena nisu jedini rezultat
Tokom druge sezone nastali su novi kolektivi i autorske inicijative, među kojima su Maximal Minimal, 303, Silky Thread i Progressive Rituals.
To je važan rezultat jer scena ne može da se razvija samo kroz pojedinačne izvođače. Potrebni su joj ljudi koji će zajedno organizovati događaje, razmenjivati publiku, razvijati vizuelni identitet i stvarati prostore za nove umetnike.
Kolektiv može da bude mnogo više od grupe imena na zajedničkom plakatu. U najboljem slučaju, on postaje mala infrastruktura.
Jedan član zna više o produkciji događaja, drugi o dizajnu, treći o komunikaciji, dok četvrti povezuje kolektiv sa klubovima i drugim organizatorima. Zajedno mogu da realizuju ideju koja bi pojedincu bila prevelika.
Upravo zbog toga Kult Talents ne obrazuje samo DJ umetnike. Program posredno stvara buduće organizatore, selektore, producente i ljude sposobne da izgrade sopstvene platforme.
Prvi koraci izvan matičnog kluba
Važan segment druge sezone bilo je povezivanje učesnika sa regionalnim organizacijama, klubovima i festivalima.
Kroz saradnju sa partnerima kao što su Tunnel, Triptih, Piknik u Pelincu, ФOMO, Illusions, Livnica, Zadar, Silver and Smoke, Dvorištance, Đava, Arsenal Fest, 20/44, Infuse, Exotica i Synascape, brojni polaznici ostvarili su prve nastupe izvan matičnog prostora.
Promena kluba ili festivala predstavlja važan test za mladog izvođača.
Oprema može biti drugačija. Publika ga ne poznaje. Prostor ima sopstvenu dinamiku, a ono što je funkcionisalo u jednom klubu ne mora dati isti rezultat na drugom mestu.
Takva iskustva uče izvođača da se prilagodi bez gubitka identiteta.
Nastup van poznatog okruženja donosi i novu vrstu odgovornosti. Mladi umetnik više ne predstavlja samo sebe, već i program kroz koji je prošao, kolektiv kojem pripada i ljude koji su ga preporučili.
Svaki dobro odrađen nastup može otvoriti prostor za sledećeg učesnika.
Na taj način se poverenje širi kroz mrežu klubova, organizatora i festivala, a scena postaje povezanija.
Šta znači imati umetnički identitet
Jedna od tema kojoj je program posvetio posebnu pažnju bio je razvoj umetničkog identiteta.
U vreme kada društvene mreže podstiču brzo stvaranje prepoznatljive slike, identitet se lako može pomešati sa logotipom, fotografijama i pažljivo izabranom estetikom profila.
Vizuelna prezentacija jeste važna, ali ona ne može zameniti ono što se čuje.
Umetnički identitet počinje izborom muzike, načinom na koji izvođač gradi set i temama koje ga neprestano privlače. On se razvija vremenom, kroz greške, promene ukusa i trenutke u kojima osoba prestaje da imitira svoje uzore.
To ne znači da umetnik mora da pronađe jednu formulu i nikada je ne napusti. Naprotiv, identitet može da se menja, ali publika treba da oseti da iza tih promena postoji radoznalost, a ne samo praćenje trenutnog trenda.
Mentorski program može pomoći polaznicima da postave pitanja koja su mnogo teža od izbora umetničkog imena.
Zašto puštam upravo ovu muziku? Šta želim da publika oseti? Po čemu se moj pristup razlikuje? Da li bih birao iste numere kada niko ne bi mogao da vidi koliko pregleda imaju?
Odgovori ne dolaze brzo. Ipak, upravo potraga za njima razlikuje dugoročan razvoj od kratkog pojavljivanja na sceni.
Elektronska kultura kao istorija, a ne samo trenutni trend
U programu se govorilo i o istoriji elektronske muzike.
Takvo znanje važno je jer žanrovi ne nastaju iz algoritamskih preporuka niti počinju sa izvođačima koji su trenutno popularni. Iza njih postoje gradovi, klubovi, zajednice, tehnologije i društvene okolnosti.
Razumevanje istorije hausa, tehna, daba, rejva i drugih pravaca pomaže mladim izvođačima da shvate da elektronska muzika nije samo industrija zabave.
Ona je nastajala u zajednicama koje su tražile slobodu, pripadnost i prostor izvan dominantne kulture. Klub je za mnoge ljude bio mesto u kojem su mogli da budu ono što van njega nisu smeli.
Poznavanje tog nasleđa donosi i odgovornost. Elektronska scena ne bi trebalo da pamti samo zvuk, već i ljude i vrednosti iz kojih je nastala.
Organizacija Re Generacija u okviru programa otvorila je prostor i za razgovor o bezbednosti, odgovornosti i zdravijoj klupskoj kulturi.
Budućnost scene ne zavisi samo od toga koliko će novih izvođača dobiti priliku. Zavisi i od toga kakve će prostore oni stvarati za publiku.
Program koji prati svakog učesnika
Pored gostujućih predavača, važan deo edukativnog procesa činili su članovi Kult Talents tima Petar Bažalac, Nemanja Miljaković i Ivan Vukajlović.
Oni su tokom sezone vodili susrete posvećene organizaciji programa, praćenju napretka učesnika i pripremi za naredne faze razvoja.
Kroz interne masterclass susrete i klasifikacione periode analizirani su rezultati radionica, prisustvo, tehnički napredak i ostvareni ciljevi.
Za svakog učesnika definisan je individualni plan daljeg rada.
Takav pristup prihvata da svi ne napreduju istim tempom niti imaju iste ambicije. Neko želi da razvije karijeru izvođača. Drugi se više pronalazi u produkciji, dok neko tokom procesa otkriva interesovanje za organizaciju događaja ili mentorski rad.
Dobar edukativni program ne pokušava da sve učesnike pretvori u isti tip umetnika. On bi trebalo da im pomogne da prepoznaju sopstvene snage i oblasti u kojima moraju još da rade.
Scena se ne gradi samo objavljivanjem novih imena
Kult Talents je tokom druge sezone pokazao da ulaganje u nove izvođače mora biti dugoročno.
Jedna radionica može nekoga da zainteresuje. Jedan nastup može mu doneti pažnju. Ipak, ozbiljan razvoj zahteva kontinuitet, povratnu informaciju i prostor u kojem je dozvoljeno pogrešiti pre izlaska na veću binu.
Elektronska scena ne može opstati samo zahvaljujući nekoliko velikih festivala i međunarodnih gostovanja.
Potrebni su joj mali klupski programi, edukacija, lokalni kolektivi, novi producenti i organizatori koji razumeju da događaj nije samo plakat sa imenima. Potrebna joj je publika koja želi da otkriva, a ne samo da potvrđuje ono što već poznaje.
Najvažnije je da znanje ostane u zajednici i nastavi da se prenosi.
Više od 70 talenata dobilo je priliku za ozbiljne vikend nastupe. Nastali su novi kolektivi. Nekadašnji polaznici postali su mentori. Učesnici su počeli da izlaze iz matičnog kluba i nastupaju na različitim lokacijama u zemlji i regionu.
To su rezultati koji se ne mogu svesti na broj pregleda jednog snimka ili popularnost jedne večeri.
Njihova prava vrednost videće se tokom narednih godina, kada neki od učesnika budu pokrenuli sopstvene događaje, objavili muziku, podržali novu generaciju ili izgradili klubove i kolektive koje danas još ne možemo da zamislimo.
Budućnost počinje daleko od reflektora
Velike bine stvaraju utisak da se karijera događa odjednom. Izvođač se pojavi pred hiljadama ljudi i publici deluje kao da je oduvek pripadao tom mestu.
Stvarnost je obično mnogo manje spektakularna.
Počinje u praznom klubu, tokom radionice, sa pogrešno izvedenim prelazom i osobom koja kaže da treba pokušati ponovo. Nastavlja se satima slušanja muzike, pripreme, prvih nastupa pred malim brojem ljudi i prihvatanjem da napredak nije uvek vidljiv.
Kult Talents upravo taj proces stavlja u središte pažnje.
Program ne obećava da će svaki polaznik postati veliko ime elektronske scene. Umesto toga, pruža alate, mentorstvo, iskustvo i zajednicu unutar koje talenat može da se razvija.
Možda je upravo to najrealniji i najpošteniji način izgradnje budućnosti.
Scena ne nastaje kada se pojavi jedna nova zvezda. Nastaje kada postoji dovoljno ljudi koji znaju da stvaraju, organizuju, slušaju, prenose znanje i otvaraju prostor onima koji tek dolaze.
Kult Talents zato jeste više od škole za DJ umetnike.
To je pokušaj da se iza budućih nastupa, kolektiva i izdanja izgradi ono bez čega nijedna scena ne može dugo da traje, zajednica ljudi koji razumeju da muzika počinje mnogo pre izlaska pred publiku.
Photo credit: Promo
