Mjuzikl „Sa druge strane jastuka“ 12. septembra
na festivalu BELEF
Postoje pesme koje ne pripadaju samo vremenu u kojem su nastale. One se kasnije usele u prve ljubavi, noćne vožnje, studentske dane, porodična slavlja i gradove koje pamtimo drugačije nego što danas izgledaju. Bajagine pesme odavno žive upravo takvim životom, a mjuzikl „Sa druge strane jastuka“ pretvara ih u pozorišnu priču o ljubavi, mladosti i Beogradu ranih osamdesetih godina.
Hit predstava Pozorišta na Terazijama biće izvedena 12. septembra 2026. godine u Sava centru, sa početkom u 20 časova, u okviru programa 33. Beogradskog letnjeg festivala.
Publiku očekuje predstava izgrađena oko trideset Bajaginih hitova, ali ovo nije klasičan koncert sa pričom umetnutom između pesama. Muzika postaje deo dramaturgije, pokreće likove, otkriva njihove želje i vraća gledaoce u vreme kada je Beograd imao drugačiji ritam, drugačiju estetiku i neku posebnu vrstu vere da se život tek otvara pred njima.
Urbana bajka u kojoj je Beograd glavni junak
Autor teksta i dramaturg Stevan Koprivica predstavu opisuje kao urbanu bajku smeštenu u terazijski trougao.
U njenom središtu nalaze se ljudi, ljubavi, nesporazumi i snovi, ali pravi glavni junak ostaje Beograd. Ne grad sa turističkih razglednica, već onaj koji postoji u muzici, sećanju i svakodnevnim susretima.
To je Beograd ranih osamdesetih, grad bioskopa, kafana, ploča, koncerata i dugih razgovora. Grad u kojem se ljubavne priče odvijaju u prolazima, stanovima, na ulicama i mestima koja su u međuvremenu promenila izgled ili potpuno nestala.
U takvom ambijentu Bajagine pesme ne funkcionišu samo kao poznati muzički brojevi. One postaju svojevrsne vremenske kapsule. Njihovi stihovi vraćaju atmosferu jedne generacije, ali istovremeno pronalaze put do ljudi koji osamdesete poznaju samo kroz muziku, fotografije i priče svojih roditelja.
U tome se nalazi jedna od najvećih snaga predstave. Nostalgija nije zatvoren krug namenjen isključivo onima koji se sećaju vremena o kojem se govori. Ona postaje most između generacija.
Starija publika u pesmama može pronaći delove sopstvenog života. Mlađa može otkriti zašto su te melodije opstale mnogo duže od trendova uz koje su nastale.
Trideset pesama kao mapa jednog vremena
Bajagin opus predstavlja gotovo idealan materijal za mjuzikl. Njegove pesme već poseduju likove, atmosferu, pokret i priče koje se mogu zamisliti i pre nego što se pojave na sceni.
U njima postoje noć, grad, putovanja, udaljenost, čežnja i pokušaj da se pronađu prave reči za osećanja koja često ostaju neizgovorena.
Mjuzikl „Sa druge strane jastuka“ koristi trideset poznatih pesama kako bi izgradio svet u kojem muzika nije samo pratnja. Ona postaje način na koji likovi govore ono što u običnom razgovoru možda ne bi umeli da priznaju.
Publika će prepoznati melodije koje su se tokom decenija prenosile sa ploča na kasete, sa kaseta na diskove, a zatim na digitalne platforme. Menjali su se uređaji na kojima ih slušamo, ali su emocije ostale iznenađujuće postojane.
U pozorištu te pesme dobijaju novu dimenziju. Umesto glasa koji dolazi iz zvučnika, pred publikom se nalaze glumci, hor, balet i orkestar. Muzika dobija telo, prostor i dramsku situaciju.
Poznati stih može tada zazvučati drugačije jer ga izgovara određeni lik, u trenutku u kojem od te rečenice zavisi njegov odnos, odluka ili budućnost.
Svi izvođači sve vreme na sceni
Jedna od posebnosti predstave jeste to što se glumci, hor, balet i orkestar tokom izvođenja nalaze na sceni.
Takav koncept briše deo uobičajene pozorišne podele između onoga što publika vidi i mehanizma koji predstavu pokreće. Muzika se ne skriva u orkestarskoj rupi, a izvođači ne nestaju potpuno onda kada njihova scena prođe.
Svi zajedno grade ritam predstave i sliku grada koji neprestano živi.
Prisustvo celog ansambla doprinosi osećaju da se radnja odvija unutar zajednice. Dok je pažnja usmerena na određeni lik, oko njega i dalje postoji svet, ljudi koji posmatraju, reaguju, igraju i svojim prisustvom oblikuju atmosferu.
Mjuzikl je zahtevna forma upravo zato što nijedan njegov element ne može da postoji potpuno odvojeno. Gluma, pevanje, ples, muzika, scenografija i kostim moraju funkcionisati kao delovi istog jezika.
Kada se taj sklad postigne, publika ne razmišlja o tehničkoj složenosti. Ona samo ulazi u priču.
Glumački ansambl Pozorišta na Terazijama
U predstavi igraju Slaven Došlo, Milena Živanović, Danijel Korša, Žarko Stepanov, Vladan Savić, Igor Damnjanović, Elizabeta Đorevska, Kristina Savić, Duško Radović, Milan Milosavljević, Ljubiša Dinčić, Jelena Arsić, Milica Pavlović, Minja Petrović, Nebojša Gromilić, Janko Cekić, Dušan Šida i Aleksandar Dunić, uz brojne druge članove ansambla.
Slaven Došlo istakao je da je rad na predstavi bio izuzetno zanimljiv i inspirativan. Posebno je naglasio doprinos kostimografkinje Tatjane Radišić, čiji mu je kostim pomogao da dodatno razvije i razmašta svoj lik.
Kostim u pozorištu nije samo odeća koja odgovara određenoj epohi. On menja držanje tela, način kretanja i osećaj koji glumac ima dok ulazi u ulogu. Ponekad upravo detalj na jakni, kroj pantalona ili neobična silueta pokažu glumcu nešto što ranije nije prepoznao u liku.
Kostimi u predstavi inspirisani su osamdesetim godinama prošlog veka, ali ne pokušavaju samo da ih doslovno rekonstruišu. U njima se prepoznaje omaž Madoni i Dejvidu Bouviju, umetnicima koji su modu, muziku i scenski identitet pretvarali u nerazdvojive delove istog izraza.
Njihov uticaj omogućava predstavi da osamdesete prikaže kao period smelih vizuelnih odluka, promenljivih identiteta i slobode da se kroz izgled ispriča sopstvena priča.
Autorski tim iza predstave
Režiju potpisuje Jug Radivojević, dok je autor teksta i dramaturg Stevan Koprivica.
Za aranžmane i dirigovanje zadužen je Aleksandar Sedlar, čiji je zadatak bio da Bajagine pesme prilagodi pozorišnoj formi, a da pri tome sačuva njihovu prepoznatljivost i emotivnu snagu.
Koreografiju potpisuje Milica Cerović, scenografiju Aleksandar Denić, dok je kostimografkinja Tatjana Radišić.
Svako od njih suočio se sa istim izazovom, kako izgraditi svet koji podseća na osamdesete, a ne deluje kao nepomična izložba predmeta i stilova iz prošlosti.
Predstava ne može živeti samo od prepoznavanja starih pesama i vizuelnih znakova epohe. Potrebni su likovi do kojih je publici stalo i priča koja opravdava povratak u određeno vreme.
Zato nostalgija ovde ne bi trebalo da bude konačni cilj. Ona je samo početna tačka za razgovor o ljubavi, mladosti, očekivanjima i pitanju koliko se gradovi menjaju dok ljudi pokušavaju da u njima pronađu svoje mesto.
Pesme koje su nadživele vreme u kojem su nastale
Kada određena muzika traje više decenija, razlog nije samo u kvalitetnoj melodiji. Pesma opstaje jer nove generacije u njoj pronalaze osećanje koje i dalje prepoznaju.
Tehnologija se promenila, gradovi su drugačiji, a način upoznavanja i komunikacije gotovo da nema mnogo veze sa osamdesetim godinama. Ipak, iščekivanje poruke, strah od odbijanja, želja za odlaskom i potreba da se nekome približimo ostali su isti.
Bajagine pesme upravo zato mogu da nose mjuzikl namenjen današnjoj publici.
Njihova toplina ne zavisi isključivo od sećanja. Stihovi su dovoljno otvoreni da se u njih smeste novi životi i drugačija iskustva.
Mlađi gledalac ne mora da poznaje Beograd osamdesetih da bi razumeo osećaj zaljubljenosti, usamljenosti ili želje za promenom. Stariji gledalac, sa druge strane, možda neće na sceni videti doslovno vreme koje pamti, ali može prepoznati njegovu energiju.
Pozorište se tada pretvara u mesto susreta između onoga što je bilo i onoga što se iz današnje perspektive zamišlja.
Od Terazija do Sava centra
Izvođenje u Sava centru donosi predstavi drugačiju dimenziju.
Pozorište na Terazijama ima prepoznatljivu bliskost i tradiciju mjuzikla, dok veći prostor omogućava da se muzički i vizuelni elementi predstave obrate široj publici.
Za predstavu koja na sceni okuplja veliki ansambl, hor, balet i orkestar, Sava centar pruža mogućnost da njena energija dobije razmere velikog pozorišnog i koncertnog događaja.
Istovremeno, postoji i zanimljiva veza između prostora i vremena u kojem se priča odvija. Sava centar je jedan od prepoznatljivih simbola Beograda iz epohe kojoj se predstava vraća.
Njegova arhitektura, istorija i mesto u kulturnom životu grada dodatno povezuju mjuzikl sa atmosferom osamdesetih.
Beograd kao glavni junak tako neće postojati samo unutar scenografije i pesama. Biće prisutan i u samom prostoru u kojem publika gleda predstavu.
BELEF kao prostor susreta različitih umetnosti
Izvođenje mjuzikla deo je 33. Beogradskog letnjeg festivala, manifestacije koja tokom leta povezuje pozorište, muziku, ples i druge umetničke forme.
Uvrštavanje predstave „Sa druge strane jastuka“ u program festivala prirodan je izbor jer ona upravo počiva na susretu različitih umetnosti.
U njoj koncert postaje pozorište, gluma prelazi u pesmu, a koreografija pomaže da se grad i vreme izraze pokretom.
BELEF publici pruža priliku da predstavu Pozorišta na Terazijama vidi u drugačijem festivalskom kontekstu, zajedno sa ljudima koji možda ne pripadaju njegovoj redovnoj publici.
Takva gostovanja mogu da otvore vrata mjuziklu kao formi koja se ponekad pogrešno posmatra samo kao laka zabava. Dobro izveden mjuzikl zahteva izuzetnu preciznost, kondiciju i sposobnost izvođača da istovremeno glume, pevaju i kreću se unutar složene scenske celine.
Iza prividne lakoće krije se disciplina čitavog ansambla.
Veče za publiku koja pesme već nosi sa sobom
Mjuzikl „Sa druge strane jastuka“ već godinama privlači veliki broj gledalaca, a za njegova izvođenja često se traži ulaznica više.
Deo publike dolazi zbog Bajaginih pesama. Drugi žele da vide glumce i raskošnu produkciju Pozorišta na Terazijama. Neki se vraćaju predstavi jer im je prvi susret sa njom otvorio uspomene koje nisu očekivali.
Najzanimljivije pozorišne večeri često nastaju upravo onda kada publika u salu donese sopstvenu priču.
Jedna pesma nekoga vraća prvoj ljubavi. Druga putovanju, stanu u kojem se nekada okupljalo društvo ili osobi koja više nije deo njegovog života.
Predstava ne može znati sva ta sećanja, ali može da ih probudi.
Zbog toga izvođenje nije isto za svakog gledaoca. Na sceni se odvija zajednička priča, dok u publici istovremeno nastaju stotine privatnih verzija istog putovanja.
Praktične informacije
Mjuzikl „Sa druge strane jastuka“ biće izveden 12. septembra 2026. godine u Sava centru, sa početkom u 20 časova.
Ulaznice su dostupne na prodajnim mestima Ticket Visiona i putem platforme tickets.rs.
Kompletan program 33. Beogradskog letnjeg festivala dostupan je na zvaničnom sajtu i društvenim mrežama manifestacije.
Festival se realizuje pod pokroviteljstvom Grada Beograda i Sekretarijata za kulturu, u organizaciji Centra beogradskih festivala.
Kada se prvi taktovi začuju u Sava centru, publika neće krenuti samo na putovanje prema osamdesetim godinama. Vratiće se i sopstvenim uspomenama, ljubavima i gradovima koje nosi sa sobom.
Jer sa druge strane jastuka ne mora da se nalazi samo druga osoba.
Ponekad nas tamo čeka čitav jedan život koji smo na trenutak zaboravili.
Photo credit: Vladimir Opsenica
