Dunav Film Fest pretvara Smederevo u bioskop
pod otvorenim nebom
Postoje gradovi u kojima festival samo gostuje. A postoje i oni koji tokom nekoliko dana postanu njegov ravnopravni junak.
Smederevo će od 21. do 26. avgusta ponovo pripadati ovoj drugoj grupi.
Deveto izdanje Dunav Film Festa donosi 40 filmova raspoređenih u četiri programske celine i četiri različita prostora širom grada. Projekcije će se održavati u Malom gradu Smederevske tvrđave, Dunavskom parku, na Platou kod Karađorđevog duda i u Centru za kulturu Smederevo.
Film će se tako tokom šest dana preseliti iz klasične bioskopske sale među zidine tvrđave, drveće, parkove i istorijske tačke grada na Dunavu.
Upravo je taj spoj filmske umetnosti i prostora jedna od stvari koje Dunav Film Festu daju prepoznatljiv karakter.
Publika ne dolazi samo da pogleda film.
Dolazi da ga pogleda na mestu koje menja način na koji ga doživljava.
Prva projekcija među zidinama tvrđave
Festival će biti svečano otvoren u petak, 21. avgusta, u 20 časova, u Malom gradu Smederevske tvrđave.
Prvi film ovogodišnjeg izdanja biće „Kuća“ rediteljke Tanje Brzaković.
U centru priče nalazi se Jovan, arhitekta srpskog porekla koji je veći deo života proveo u Berlinu. Nakon zdravstvenih problema vraća se u rodni kraj zajedno sa unukom kojeg gotovo ne poznaje.
Povratak ne znači samo ponovni susret sa mestom koje je nekada napustio.
Pred njim se otvaraju pitanja porodičnog nasleđa, odnosa između generacija i pripadanja prostoru koji se u međuvremenu promenio.
Istovremeno, kraj kojem se vraća suočen je sa investitorskim projektom koji preti da ga zauvek transformiše.
„Kuća“ tako već na početku festivala otvara pitanje koje će se pojavljivati i u drugim filmovima ovogodišnjeg programa.
Šta zapravo znači pripadati nekom mestu?
Da li je dom tamo gde smo rođeni, tamo gde smo izgradili život ili tamo gde još postoji neko ko nas pamti?
U ambijentu Smederevske tvrđave, prostoru koji i sam nosi slojeve istorije, takva priča dobija dodatno značenje.
Devet filmova u borbi za Dunavsku lađu
Glavni takmičarski program biće prikazivan upravo u Malom gradu Smederevske tvrđave.
Uz „Kuću“, publiku očekuje još osam ostvarenja različitih žanrova i autorskih poetika, uključujući filmove iz nekoliko podunavskih zemalja.
O najboljem filmu odlučivaće stručni žiri sastavljen od filmskih stvaralaca, a pobedničkom ostvarenju pripada nagrada Dunavska lađa.
Ovogodišnja selekcija posebno je zanimljiva jer okuplja filmove koji se ne plaše neobičnih perspektiva.
Neki govore o identitetu.
Drugi o kapitalizmu, društvenim podelama i potrošnji.
Jedan film svet posmatra iz perspektive kokoške.
U drugom se žena iz sedamnaestog veka prerušava u muškarca kako bi dobila slobodu koju joj društvo kao ženi ne dozvoljava.
To je dovoljno širok raspon da publika tokom nekoliko festivalskih večeri pređe iz istorijske drame u eksperimentalni film, a zatim u priču o savremenom društvu koju vodi životinja.
„Odlazim u junu“ i Amerika posle 11. septembra
Film „Odlazim u junu“ rediteljke Katharine Rivilis prati nemačku tinejdžerku Fani koja nakon napada 11. septembra odlazi u Novi Meksiko.
Tamo ulazi u svet koji joj je istovremeno stran i fascinantan.
Upoznaje porodice američkih vojnika, različite ljude i osobu u kojoj prepoznaje svoju srodnu dušu.
Ali ljubavna priča nema jednostavnu budućnost.
Film koristi iskustvo mlade osobe koja dolazi iz drugog kulturnog konteksta kako bi posmatrao Ameriku u trenutku duboke društvene i političke promene.
Kroz tinejdžersko iskustvo velik događaj prestaje da bude samo istorijska činjenica.
Postaje nešto što ulazi u porodice, odnose i svakodnevni život.
Kejt Blančet u eksperimentalnoj priči o kapitalizmu
Jedan od najiščekivanijih naslova programa svakako je „Euforija“ nemačkog umetnika i reditelja Julijana Rozefelta.
U jednoj od glavnih uloga pojavljuje se Kejt Blančet.
Film kroz eksperimentalnu strukturu istražuje naš odnos prema kapitalizmu, novcu i potrošnji.
To su teme koje već dugo nisu samo ekonomska pitanja.
Novac određuje način na koji radimo, provodimo slobodno vreme, biramo mesto stanovanja i zamišljamo uspeh.
Potrošnja je postala jedan od glavnih načina kroz koje savremeni čovek oblikuje identitet, čak i onda kada toga nije potpuno svestan.
Eksperimentalni pristup omogućava Rozefeltu da ova pitanja ne pretvori u klasičnu priču sa jasnom poukom.
Film umesto toga pokušava da publiku suoči sa sistemom koji toliko dugo postoji oko nas da njegove principe često više ni ne primećujemo.
„Made in EU“ i trenutak kada zajednica traži krivca
Film „Made in EU“ Stefana Komandareva nastao je kao koprodukcija Bugarske, Nemačke i Češke.
Priča prati radnicu iz ruralnog dela Bugarske koja postaje prvi zabeleženi slučaj kovida u svom mestu.
Ono što počinje kao zdravstvena situacija brzo postaje društveni problem.
Strah traži krivca.
Zajednica koja se oseća ugroženo pronalazi osobu na koju može da prebaci sopstvenu nesigurnost.
Film se tako bavi stigmatizacijom, društvenim podelama i načinom na koji kolektiv reaguje kada svakodnevni poredak počne da se raspada.
Pandemija je ovde okvir, ali tema je mnogo starija.
Šta se događa kada ljudi, suočeni sa nečim što ne razumeju, odluče da je lakše pronaći neprijatelja nego odgovor?
Svet kroz oči jedne kokoške
Možda najneobičniji film ovogodišnje selekcije nosi jednostavan naslov „Kokoška“.
Reditelj Đerđ Palfi odlučio je da ljudski svet posmatra iz perspektive životinje.
Glavna junakinja stiže do oronulog restorana na grčkoj obali i počinje da posmatra živote ljudi koji je okružuju.
Ovakav koncept vrlo lako bi mogao da ostane samo filmska dosetka.
Ipak, promena perspektive može učiniti nešto mnogo zanimljivije.
Kada ljudsko ponašanje posmatramo iz ugla bića koje ne razume naše društvene dogovore, svakodnevne navike mogu odjednom izgledati potpuno apsurdno.
Ono što je nama normalno životinji može delovati nerazumljivo.
„Kokoška“ je nastala kao koprodukcija Grčke, Nemačke i Mađarske, a svetsku premijeru imala je na Filmskom festivalu u Torontu.
Tamo je osvojila posebno priznanje žirija u programu Platform.
Sada stiže pred publiku Dunav Film Festa.
Sandra Hiler u priči o slobodi iz sedamnaestog veka
U takmičarskom programu nalazi se i „Rose“ Markusa Šlajncera, sa Sandrom Hiler u glavnoj ulozi.
Crno bela istorijska drama smeštena je u sedamnaesti vek.
U njenom središtu nalazi se žena koja se prerušava u muškarca kako bi izborila slobodu i mesto u društvu koje joj kao ženi ne pruža iste mogućnosti.
Film se kroz istorijsku priču bavi identitetom, društvenim normama i ličnom autonomijom.
Promena odeće ovde nije samo fizička transformacija.
Ona junakinji omogućava da uđe u prostor koji joj je inače zabranjen.
Istovremeno otvara pitanje koliko identitet određuje ono što osećamo da jesmo, a koliko pravila koja nam društvo nameće.
Film je svetsku premijeru imao u glavnom takmičarskom programu Berlinala, gde je Sandra Hiler osvojila Srebrnog medveda za najbolju glumicu.
Još četiri pogleda na savremeni evropski film
Takmičarsku selekciju čine i „Nina Roza“ Ženevjev Dulud De Sel, „Nežno čudovište“ Mari Krojcer i „Usnula avantura“ Valeske Grizebah.
Različiti autorski pristupi deo su ideje festivala koji pokušava da kroz Dunav poveže kinematografije zemalja i prostora koji dele mnogo više od geografije.
Reka je vekovima bila granica, put, trgovački pravac i mesto susreta.
Na festivalu postaje metafora za kretanje filmskih priča.
Filmovi nastaju u različitim jezicima i društvenim okolnostima, ali pitanja koja postavljaju često su iznenađujuće slična.
Porodica.
Pripadanje.
Moć.
Sloboda.
Novac.
Strah.
Potreba da se pobegne i potreba da se vratimo.
Mnogo više od takmičarskog programa
Dunav Film Fest nije ograničen na filmove koji se takmiče za glavnu nagradu.
Publiku očekuju i programske celine „Porodica na okupu“, „Neprolazni“, „Reka pitulacija“ i dokumentarni film.
Time program otvara prostor za različite generacije gledalaca, ali i različite načine gledanja filma.
Neko će na festival doći zbog savremenih evropskih autora.
Drugi zbog klasika.
Neko će izabrati dokumentarni program.
Neko će možda prvi put odvesti dete na projekciju pod otvorenim nebom.
Festival koji se odvija na nekoliko lokacija omogućava upravo takvu vrstu kretanja.
Publika ne mora svih šest dana da prati isti ritam.
Može da napravi sopstveni festival unutar festivala.
Četiri lokacije, četiri različita doživljaja filma
Mali grad Smederevske tvrđave prirodno je centralna scena festivala, ali se priča ne završava unutar njegovih zidina.
Projekcije će biti organizovane i u Dunavskom parku, na Platou kod Karađorđevog duda i u Centru za kulturu Smederevo.
Svaka od tih lokacija menja iskustvo gledanja.
Film pod otvorenim nebom nikada nije potpuno isti kao film u zatvorenoj sali.
Postoji vazduh.
Zvuk grada.
Ljudi koji prolaze u daljini.
Istorija prostora.
Pogled koji na trenutak odluta sa platna prema zidinama ili drveću, pa se vrati u priču.
Možda to nije savršeno kontrolisano bioskopsko iskustvo.
Ali upravo zato može biti posebno.
Letnji filmski festival ne mora da imitira bioskop.
Može da koristi grad kao njegov produžetak.
Povratak „Doli Bel“ za kraj festivala
Poslednje festivalsko veče zakazano je za sredu, 26. avgust.
Dunav Film Fest zatvoriće se tamo gde je i počeo, u Malom gradu Smederevske tvrđave.
Za kraj programa biće prikazan kultni film „Sjećaš li se Doli Bel?“ Emira Kusturice.
Izbor filma za zatvaranje vraća publiku jednom od najprepoznatljivijih ostvarenja jugoslovenske kinematografije.
Film o odrastanju, porodici, ljubavi i svetu koji se menja tokom decenija je prerastao vreme svog nastanka i postao deo zajedničkog filmskog pamćenja.
Gledati ga ponovo u festivalskom ambijentu znači proveriti kako danas zvuče scene i rečenice koje publika možda već dobro poznaje.
Klasici nisu neprolazni zato što se nikada ne menjaju.
Naprotiv.
Oni se menjaju zajedno sa nama.
Film koji smo prvi put gledali sa dvadeset godina ne znači isto kada mu se vratimo nekoliko decenija kasnije.
Upravo zato ponovno gledanje može biti jednako uzbudljivo kao otkrivanje novog filma.
Veče filmske muzike za poslednje minute festivala
Nakon završne projekcije i svečane dodele nagrade Dunavska lađa, festivalsko veče neće odmah utihnuti.
Program će zaokružiti „Veče filmske muzike“ uz maestra Dušana Sekulića, orkestar i hor.
To je prirodan završetak šest dana tokom kojih će Smederevo živeti uz film.
Kada nestane slika sa platna, ostaje muzika.
A filmska muzika ima neobičnu sposobnost da u svega nekoliko taktova vrati scenu koju možda nismo gledali godinama.
Ponekad nam je dovoljno nekoliko tonova da se setimo lika, kadra ili osećaja koji smo imali dok smo prvi put gledali određeni film.
Na taj način festival se neće završiti poslednjom odjavnom špicom.
Nastaviće se kroz melodije koje su odavno izašle iz bioskopa i počele da žive sopstvenim životom.
Šest dana tokom kojih grad postaje filmska scena
Dunav Film Fest od 21. do 26. avgusta donosi 40 filmova, četiri programske celine i četiri lokacije širom Smedereva.
Ali brojevi verovatno nisu ono po čemu će publika pamtiti festival.
Pamtiće večernju projekciju među zidinama.
Film koji je otkrila slučajno.
Razgovor posle projekcije.
Poznatu scenu iz starog filma koju je ovog puta razumela potpuno drugačije.
I osećaj da bioskop nekoliko dana nije imao zidove.
U tome je najveća prednost letnjih filmskih festivala.
Film izlazi iz prostora koji mu je namenjen i počinje da razgovara sa gradom.
U Smederevu taj razgovor vodiće se pored Dunava, među zidinama tvrđave, u parku i ispod drveća.
A kada se poslednja projekcija završi, grad će ostati isti.
Samo će u njemu postojati još nekoliko priča koje publika ranije nije znala.
Photo credit: Promo
