Baza u Silosima
Kada opstanak nezavisne kulture postane zajednička stvar
Grad ne čine samo velike institucije, muzeji, koncertne dvorane i festivali sa višegodišnjim budžetima. Njegovu kulturnu mapu često mnogo snažnije određuju mala mesta u kojima se nešto događa prvi put. Prva izložba. Prvi koncert. Prva radionica. Prvo upoznavanje sa ljudima sa kojima će nekoliko godina kasnije nastati novi bend, kolektiv, projekat ili prijateljstvo.
Baza Kulturnih Zbivanja tokom prethodne četiri godine bila je upravo jedno od takvih mesta u Beogradu.
Sada je njen dalji rad ozbiljno ugrožen finansijskim problemima, zbog čega je pokrenuta kampanja prikupljanja sredstava za opstanak prostora. Veliko finale te kampanje biće održano u subotu, 5. septembra, u Silosima, gde Baza organizuje celodnevni događaj simbolično nazvan „Baza u Silosima“.
Ideja je prilično jednostavna. Ako već treba boriti se za nastavak rada, onda će Baza to uraditi na način koji najbolje poznaje: koncertima, umetnošću, razgovorima, radionicama, plesom, lokalnim brendovima, hranom i okupljanjem ljudi.
Ili, kako sami kažu, biće to „Baza na steroidima“.
Četiri godine kulture koja je nastajala odozdo
Više od 300 muzičkih događaja i više od 100 izložbi realizovano je tokom četiri godine rada Baze.
Uz njih su dolazile filmske projekcije, razgovori, radionice, koncerti i različiti edukativni i kreativni programi. Kroz međunarodne projekte poput programa InterConnected, prostor je povezivao mlade umetnike iz regiona i pružao im mogućnost za saradnju, razmenu iskustava i zajedničko stvaranje.
Brojke same po sebi zvuče impresivno, ali važnija je priča koja se krije iza njih.
Za mnoge umetnike i muzičare Baza je bila mesto prvog javnog nastupa ili prve izložbe.
Takav početak nije mala stvar.
Kulturne karijere retko počinju u velikim institucijama. Pre njih obično postoji mali prostor koji je spreman da kaže: probaj.
Nema garancije da će izložba privući veliku publiku. Nema sigurnosti da će bend za nekoliko godina puniti klubove. Nema obećanja da će umetnički projekat prerasti u profesionalnu karijeru.
Postoji samo prostor koji nekome daje priliku da prvi put stane pred publiku.
Bez takvih mesta kulturna scena vrlo brzo postaje zatvoren sistem u kojem mogu da učestvuju samo oni koji su već negde stigli.
Nezavisna kultura je nevidljiva sve dok ne nestane
Jedan od paradoksa nezavisnih kulturnih prostora jeste to što njihovu važnost često potpuno razumemo tek kada se nađu pred zatvaranjem.
Dok rade, podrazumevamo ih.
Znamo da tamo postoji koncert.
Da će sledećeg vikenda biti izložba.
Da neko organizuje razgovor, radionicu ili bazar.
Da postoji mesto gde možete otići čak i ako ne znate tačno šta vas čeka.
Tek kada takav prostor nestane, postane jasno koliko je različitih ljudi i aktivnosti zavisilo od njegovog postojanja.
Kulturna infrastruktura nije samo zgrada.
To je mreža odnosa koja se tokom godina gradi između organizatora, umetnika, muzičara, publike, lokalnih brendova, volontera i ljudi koji jednostavno dolaze jer im je određeno mesto postalo deo života grada.
Baza danas pokušava da sačuva upravo tu mrežu.
Umesto poslednjeg događaja, pokušaj novog početka
„Mesec dana nakon našeg poziva da nam pomognete da Baza nastavi da postoji, rešili smo da uradimo ono što najbolje znamo, da se okupimo, napravimo dobar program i proslavimo sve ono što smo zajedno postigli“, poručuju iz Baze.
U toj rečenici nalazi se zanimljiva promena perspektive.
Fundraising događaj lako može da zvuči kao poslednji pokušaj spasavanja nečega što je pred gašenjem. „Baza u Silosima“ zamišljena je potpuno drugačije.
Kao proslava.
Kao podsetnik na sve što je tokom četiri godine napravljeno i demonstracija onoga što bi moglo da nestane ako prostor više ne bude postojao.
Umesto apela bez sadržaja, publika će dobiti čitav dan programa.
Bazar, tribine, radionice, sadržaje za decu, aukciju, DJ program, koncerte i niz drugih aktivnosti koje zajedno prilično precizno opisuju identitet Baze.
Muzika kao jedan od temelja Baze
Na live bini nastupiće Nataleé, Lena Stamenković, Bam Bam Kolektiv, Dunja i Žare, Anja Saković, Bora Eskić, Leks, Blank, Gigi i Horacio.
Za DJ program biće zaduženi Iva Arifaj, Stefan Račić, Đorđe Baštovanović, Jelly For The Babies, Janko, Dakman i Gostoja.
Raznovrsnost programa nije slučajna.
Baza nikada nije pokušavala da bude prostor jedne strogo definisane muzičke scene. Upravo je mešanje različitih ljudi, žanrova i publika jedan od razloga zbog kojeg nezavisni kulturni prostori mogu biti važni.
Na velikim događajima uglavnom unapred znamo kakvu ćemo publiku sresti.
U malim kulturnim prostorima često ne znamo.
I upravo iz tih neočekivanih susreta ponekad nastaju nove saradnje.
Deca, umetnost, grafiti, terarijumi i tarot
Dnevni program neće biti napravljen samo oko bine.
Poseban segment biće posvećen radionicama namenjenim deci i odraslima. Atelje Zona umetnosti organizovaće umetničku radionicu za najmlađe, dok su u programu i Plesni Šou i Veliki Bejblejd Turnir, animatori za decu, radionica izrade biljnih terarijuma, kao i radionice veza, grafita i tarota.
Informacije o prijavama biće objavljivane putem Instagram profila Baze.
Takav program možda najbolje pokazuje šta Baza podrazumeva kada govori o zajednici.
Kulturni prostor ne mora da bude mesto na koje ulazimo samo da bismo tiho posmatrali gotov umetnički proizvod.
Može da bude prostor u kojem nešto pravimo.
U kojem dete prvi put drži četkicu na radionici.
U kojem neko nauči osnovu nove tehnike.
U kojem umetnost nije udaljeni predmet, već aktivnost u kojoj je dozvoljeno učestvovati.
Dve tribine o pitanjima koja su postala egzistencijalna
Program „Baze u Silosima“ uključivaće i dve tribine čiji naslovi gotovo savršeno opisuju situaciju u kojoj se nezavisna kulturna scena nalazi.
Prva nosi naziv „Nezavisna kulturna scena: Kako opstati i ostati?“.
Druga je „Umetnički rad: Između autentičnosti i komercijalne prodaje“.
Obe teme prevazilaze konkretan problem jednog beogradskog prostora.
Kako finansirati kulturu koja ne može ili ne želi da bude potpuno tržišna?
Kako umetnik može da ostane veran sopstvenoj praksi, a da istovremeno od nje pokušava da živi?
Koliko program mora biti komercijalan da bi prostor mogao da plaća račune?
Da li nezavisnost podrazumeva slobodu ili konstantnu finansijsku nesigurnost?
To nisu apstraktna pitanja za panel diskusiju.
Baza ih trenutno živi.
Koliko zapravo košta nezavisnost
Reč „nezavisno“ u kulturi zvuči romantično.
Podseća na umetničku slobodu, odsustvo institucionalnih ograničenja i mogućnost da se program pravi prema sopstvenom senzibilitetu.
Ali nezavisnost ima i vrlo prozaičnu stranu.
Kiriju.
Račune.
Honorare.
Tehniku.
Održavanje prostora.
Produkcijske troškove.
Marketing.
Ljude koji moraju da ulože sate rada da bi događaj uopšte postojao.
Publika vidi koncert ili izložbu. Iza njih postoji čitav niz troškova koji ne nestaju zato što je projekat kulturno važan.
Upravo zbog toga su nezavisni prostori posebno ranjivi. Ako žele da ulaz ostane pristupačan i program otvoren različitim publikama, teško mogu sve troškove prebaciti na cenu karte.
Ako nemaju dovoljno stabilnu institucionalnu podršku, ostaju između želje da budu dostupni i potrebe da finansijski opstanu.
Ulaznica kao konkretna podrška
Ulaz na „Bazu u Silosima“ koštaće 500 dinara.
Pored ulaznice, posetioci će moći da ostave dodatnu donaciju u skladu sa sopstvenim mogućnostima.
Tako jedan kulturni događaj dobija dvostruku funkciju.
Publika kupuje ulaz za program koji želi da poseti, ali istovremeno ulaže u mogućnost da Baza i nakon 5. septembra nastavi da pravi nove programe.
To možda predstavlja jedan od najdirektnijih modela podrške nezavisnoj kulturi.
Nije potrebno čekati veliku fondaciju, kompaniju ili instituciju.
Ponekad održivost prostora zavisi od velikog broja ljudi koji mogu da daju relativno mali iznos.
Zajednica tada prestaje da bude samo publika.
Postaje deo infrastrukture.
Članstvo kao pokušaj dugoročnije stabilnosti
Baza zato ne poziva ljude samo na jednokratnu donaciju.
Jedan od načina podrške jeste i članstvo.
Ideja članarine jeste da se odnos između prostora i publike pretvori u nešto stabilnije od povremenog odlaska na događaj. Članstvo postaje znak pripadnosti zajednici, ali i način da Baza može preciznije da planira buduće programe.
Svaka članarina doprinosi organizaciji novih sadržaja, podršci umetnicima i očuvanju prostora.
Takav model nije nov u svetu nezavisne kulture, ali kod nas još uvek nije navika.
Navikli smo da kulturu posmatramo kao nešto što bi trebalo da finansira država, sponzor ili neko treći.
Mnogo ređe razmišljamo o tome da i publika može direktno da održava prostor koji smatra važnim.
Ne zato što država i institucije više nemaju odgovornost.
Nego zato što zajednica time jasno pokazuje šta ne želi da izgubi.
Kome pripada jedan kulturni prostor
Formalno, kulturni prostor pripada organizaciji koja ga vodi.
Ali posle dovoljno vremena stvari postanu komplikovanije.
Ako je neko u Bazi prvi put izlagao, deo prostora pripada njegovom sećanju.
Ako je neko tamo upoznao budućeg saradnika, i njemu pripada deo.
Ako je bend svirao pred prvom ozbiljnijom publikom, ako je dete bilo na radionici, ako je neko prvi put pogledao određeni film ili jednostavno pronašao mesto gde se oseća prihvaćeno, prostor počinje da pripada čitavoj mreži ljudi.
Zato zatvaranje nezavisnog kulturnog centra nikada nije samo poslovni neuspeh jedne organizacije.
Grad gubi jednu mogućnost.
A mogućnosti se mnogo teže ponovo grade nego zidovi.
Zašto su Silosi pravo mesto za ovakav događaj
„Baza u Silosima“ svojom lokacijom prirodno proširuje ideju oko koje je Baza građena.
Silosima je već svojstveno pretvaranje nekada industrijskog prostora u mesto savremene kulture, okupljanja i novih sadržaja. Dolazak Baze u takav ambijent zato nije samo tehničko preseljenje programa.
Dva prostora dele sličnu ideju.
Grad nije završen.
Prostori mogu dobiti nove funkcije.
Ono što je nekada služilo jednoj nameni može postati mesto muzike, umetnosti i razgovora.
Kultura u tom smislu ne koristi samo grad.
Ona ga ponovo izmišlja.
Šta ostaje ako mesta poput Baze nestanu
Beograd će nastaviti da ima koncerte i ako Baza ne opstane.
Imaće izložbe.
Biće festivala.
Pozorišta će igrati predstave.
Ali pitanje nikada nije bilo da li će kultura potpuno nestati.
Pitanje je kakva će kultura ostati.
Ako mali i nezavisni prostori postanu finansijski nemogući, scena gubi mesta na kojima greška nije katastrofa, eksperiment ne mora odmah da bude profitabilan, a nepoznato ime može dobiti termin bez dokaza da će privući stotine ljudi.
Bez tih mesta, put od ideje do velike institucije postaje još uži.
A scena bez prostora za početak vrlo brzo prestane da proizvodi nova imena.
Subota kao glasanje za grad kakav želimo
„Baza u Silosima“ zato može da se posmatra i kao mnogo više od fundraising događaja.
To je svojevrsno glasanje.
Ne ono na kojem se zaokružuje broj, već ono na kojem dolaskom pokazujemo kakve prostore želimo da grad ima.
Da li želimo mesta u kojima komercijalna vrednost nije jedini kriterijum?
Da li želimo da mladi umetnik ima gde prvi put da izloži?
Da li želimo male koncertne bine?
Radionice?
Razgovore?
Mesta gde se različite scene međusobno sreću?
Ako je odgovor potvrdan, onda opstanak takvih prostora ne može zauvek biti samo problem ljudi koji ih vode.
Mora postati i pitanje publike koja ih koristi.
Baza na steroidima, ali sa veoma ozbiljnim razlogom
U subotu, 5. septembra, Silosi će tokom celog dana ugostiti muziku, DJ nastupe, bazar, radionice, razgovore, sadržaje za decu, aukciju i sve ono što Baza želi da ponese sa sobom u budućnost.
Ulaznica iznosi 500 dinara, uz mogućnost dodatnih donacija.
Podršku je moguće pružiti i članstvom, a informacije o članarinama i benefitima dostupne su na sajtu Baze Kulturnih Zbivanja.
Direktne donacije za rad Udruženja moguće je uplatiti na račun 265 1610310006086 96, sa svrhom uplate „Donacija za rad Udruženja“.
Četiri godine, više od 300 muzičkih događaja, više od 100 izložbi i mnogo ljudi kojima je Baza tokom tog vremena predstavljala nešto različito sada staju iza jednog veoma jednostavnog pitanja.
Da li će biti pete godine?
Odgovor više nije samo na ljudima koji vode Bazu.
Ovoga puta deo odgovora nalazi se i u publici.
Photo credit: Anastasija Sofijanić
