ZAGREVANJE ZA 17. EVROPSKU NOĆ ISTRAŽIVAČA

Nevidljivi svetovi, lekoviti orkestar, eko ekspedicije i AI halucinacije

Nauka retko počinje tačnim odgovorom. Mnogo češće počinje sumnjivom gljivom, neobičnim tragom u prirodi, pitanjem o tome šta se zaista nalazi u našoj hrani ili trenutkom u kojem veštačka inteligencija veoma ubedljivo izgovori nešto potpuno pogrešno.

U danima pred 17. Evropsku noć istraživača, Srbija će postati velika otvorena laboratorija u kojoj beli mantil nije obavezan, ali jesu radoznalost, pažljivo posmatranje i spremnost da se poznati svet pogleda iz drugačijeg ugla.

Glavni program biće održan u petak, 25. septembra, od 17 do 22 časa u 25 mesta širom Srbije, pod sloganom „Jedno srce za nauku“. Ipak, istraživačka atmosfera počeće da se širi nekoliko dana ranije. Od 20. septembra publiku očekuju eksperimenti, izložbe, predavanja, ekološke ekspedicije, pab kvizovi, kreativne radionice i susreti sa naučnicima.

Kada umetnost i nauka posmatraju isti svet

Učenici u Novom Sadu već učestvuju u slikarskoj i filmskoj radionici Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Njihovi crteži, slike i kratki filmovi posvećeni životinjama biće premijerno predstavljeni 25. septembra u Kulturnoj stanici Svilara.

Dan ranije, 24. septembra, Naučni klub Novi Sad u istom prostoru priprema radionicu „Ekološki CSI“. Deca će preuzeti uloge istraživača i pokušati da reše slučaj otrovne gljive, koristeći tragove, logiku i naučni način razmišljanja.

Prvi program zagrevanja počinje već 20. septembra u Leskovcu. Od 17.30 u Tržnom centru Lesko park posetioce očekuju eksperimenti, izazovi za pamćenje, neobične slagalice i igre.

Najmlađi istraživači će se 21. septembra preseliti u Gradski park na Hisaru, gde ih očekuje eko ekspedicija. Narednog dana u Naučnom klubu Centra za stručno usavršavanje biće otvorena izložba o Nikoli Koperniku pod nazivom „Hodočašće ka zvezdama“, dok će u 17 časova biti održano predavanje iz regionalnog ciklusa „Istina ili mit“.

Program u Leskovcu se 23. septembra nastavlja putovanjem kroz istoriju pisma i materijala na kojima su ljudi vekovima čuvali misli i znanja. Učesnici će praviti i papirna srca sa semenom biljaka, spajajući priču o ljudskoj komunikaciji sa brigom o prirodi.

Od nevidljivih čuvara zdravlja do poslednjih oaza

Naučni klub u Nišu će 23. septembra otvoriti vrata interaktivnim radionicama „Šta zapravo jedemo: Nevidljivi čuvari našeg zdravlja“ i „Čuvari poslednjih oaza“.

Istog dana učesnici će simbolično raširiti krila iznad Uvca i otkrivati zbog čega je opstanak beloglavih supova važan za čitav ekosistem. Ove ptice možda ne uživaju reputaciju najnežnijih stanovnika prirode, ali njihova uloga pokazuje da u zdravom ekosistemu nijedno živo biće nije suvišno.

Učenici će 24. septembra moći da naprave baštu koja sarađuje, postanu deo tima za spasavanje divljih ptica ili se nađu u ulozi forenzičara koji otkrivaju tragove plastike u svakodnevnom okruženju.

Istraživanje se nastavlja u Osnovnoj školi „Ivan Goran Kovačić“ u Niškoj Banji i kraj Kutinske reke. Tamo će jedan mali forenzički tim pratiti put zagađenja kroz vodu i zemljište, sve do njegovog uticaja na zdravlje ljudi, životinja i prirode.

Istog dana, od 14 časova, u dvorištu Naučnog kluba Centra za stručno usavršavanje biće održan pab kviz namenjen svima koji žele da provere znanje iz prirodnih nauka.

Lekoviti orkestar u Šapcu

Program Naučnog kluba u Šapcu počinje 21. septembra „Eko patrolom“, kroz koju će učesnici saznati kako šumski stanovnici pomažu u očuvanju ljudskog zdravlja.

Dan kasnije biće održano predavanje „Znanjem protiv straha“ i radionica „Čuvari zvučnog koda: Mali detektivi u misiji Jedno zdravlje“. Najmlađi učesnici će tom prilikom stvarati „Lekoviti orkestar“, istražujući veze između zvuka, prirode i zdravlja.

U Akademiji strukovnih studija će 23. septembra biti praćen put hrane od uzgoja do potrošača, zajedno sa izazovima koji se pojavljuju u svakoj fazi tog procesa. Naučni klub istog dana priprema radionicu „Zdrava hrana“, dok će Osnovna škola „Majur“ ugostiti program „Detektivi u tanjiru: Kako zaštititi naše čokolade i jabuke“.

Zagrevanje u Šapcu završava se 24. septembra eksperimentom posvećenim efektu staklene bašte.

Može li AI zvučati ubedljivo i kada greši

Regionalni centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju u Smederevu će od 21. do 25. septembra predstavljati projekat „Nevidljive veze“, posvećen odnosima koji oblikuju zdravlje ljudi i zajednice.

Radionica „Dobar sluga, a zao gospodar“ biće održana 22. septembra. Od tog dana do 25. septembra posetioci će moći da istražuju kako veštačka inteligencija stvara odgovore, zbog čega ubedljiv odgovor nije uvek i tačan i šta se krije iza pojma AI halucinacije.

Program otvara i jedno od najvažnijih pitanja savremenog obrazovanja. Može li brz odgovor mašine zameniti naučni metod, proveru činjenica i sposobnost čoveka da sumnja u ono što čuje?

O veštačkoj inteligenciji razgovaraće se i 21. septembra u okviru naučnog kafea Naučnog kluba Ranovac, u prostoru Garden gastro paba u Petrovcu na Mlavi.

Dan kasnije, u Osnovnoj školi „Jovan Šerbanović“, učenici će kroz igru pokušati da otkriju kako matematika utiče na njen ishod. Od 22. do 24. septembra u Gradskom parku u Petrovcu na Mlavi biće priređeno i posebno predstavljanje knjige „Priča o drvetu“.

Mikrosvetovi, pčele i srca sa semenom

Naučni klub Kragujevac pozvao je učenike da do 21. septembra pošalju svoje literarne radove. Već narednog dana biće održano predavanje koje će publiku povesti kroz nevidljivi svet u kojem se neprestano susreću ljudi, životinje i mikroorganizmi.

U Kruševcu će 22. septembra biti održana radionica „Pčele kroz vreme“, dok je za 23. septembar zakazan program „Mali istraživači: Srce za moju biljku“.

Prirodnjački centar Svilajnac će 21. septembra kroz kreativnu radionicu otvoriti pitanje uticaja svakodnevnih navika i načina života na planetu. Od 22. do 24. septembra, svakog dana između 10 i 11 časova, Naučni klub u ovom prostoru organizovaće ekološki escape room.

U Centru za stručno usavršavanje u Kikindi mlađi osnovci će 21. septembra upoznavati lekovite biljke. Prvaci će se 23. septembra u Velikom parku Blandaš naći u ulozi eko detektiva, dok će stariji osnovci i srednjoškolci 24. septembra učestvovati u radionici „Da li znaš šta grickaš“.

Park znanja Naučnog kluba Centra za stručno usavršavanje u Čačku biće domaćin radionice „Nepozvani gosti u našoj prirodi“, koja će početi 22. septembra u 17 časova.

Naučni karavan stiže u Zaječar

Naučni klub Zaječar povešće Naučni karavan u obilazak svih osnovnih škola u gradu. Program počinje 21. septembra potragom za blagom, dok će dan kasnije u prostoru „Stela“ na Trgu oslobođenja biti održan pab kviz „Činjenice protiv zabluda“.

U dvorištu srednjoškolskog centra će 23. septembra biti predstavljene aktivnosti koje povezuju nauku, tehnologiju i kreativnost. Istog dana u prostoru „Jazz“ publiku očekuje eko tribina.

Nauka izvan laboratorije

Evropska noć istraživača će 24. septembra postati deo atmosfere manifestacije Serbia Business Run u Beogradu. Kroz postavku „Krpelj? Bez panike!“ posetioci će moći da upoznaju različite oblasti istraživanja, razgovaraju sa naučnicima i vide kako nauka izgleda kada napusti laboratoriju i uđe u svakodnevni život.

Institut za nuklearne nauke „Vinča“ će 25. septembra, od 10 do 13 časova, otvoriti svoja vrata svima koji žele da iz prve ruke saznaju kako izgleda svakodnevni rad istraživača.

Centralni program 17. Evropske noći istraživača počinje istog dana u 17 časova i trajaće do 22 časa na lokacijama u 25 mesta širom Srbije. Ovogodišnja tema vodi publiku kroz raznovrstan životinjski svet i pokazuje koliko su zdravlje ljudi, životinja i prirode međusobno povezani.

Svi programi su besplatni, a na lokacijama su dobrodošli i lepo vaspitani kućni ljubimci. Za pojedine aktivnosti može biti potrebna ranija prijava, pa detaljnu satnicu i uslove učešća treba proveriti na zvaničnom sajtu manifestacije.

Evropska noć istraživača realizuje se u okviru projekta HEART, koji se finansira sredstvima Evropske unije kroz program „Horizont Evropa“ i potprogram „Marija Sklodovska Kiri“.

Koordinator projekta je Institut za primenu nuklearne energije Univerziteta u Beogradu, u saradnji sa Centrom za promociju nauke, Poljoprivrednim fakultetom Univerziteta u Novom Sadu, Institutom za medicinska istraživanja Univerziteta u Beogradu i Pokrajinskim zavodom za zaštitu spomenika kulture u Petrovaradinu.

Možda je upravo to najvažniji deo ovog naučnog zagrevanja. Dete može doći zbog otrovne gljive, ostati zbog AI halucinacije, napraviti srce sa semenom i vratiti se kući sa pitanjem koje mu ranije nije palo na pamet. Jer nauka nije samo zbir tačnih odgovora. Ona je veština da svet posmatramo pažljivije i hrabrost da nastavimo da pitamo.

Photo credit: Promo