KOSMOGENIT OBJAVIO „MAKOVE“
LATINO RITAM ZA STIHOVE KOJI ZASTAJU U GRLU
Šesti singl Ivana Boškovića sa predstojećeg debitantskog albuma „Snovest“ donosi susret plesnog pulsa, melanholije i slike napuštenog luna parka.
Neke pesme nastanu brzo, a zatim godinama čekaju trenutak u kojem će konačno zazvučati onako kako ih je autor oduvek čuo. „Makovi“ su dugo živeli u intimnom, akustičnom obliku, pred uskim krugom prijatelja. Sada izlaze pred širu publiku, odeveni u latino ritam koji se na prvi pogled možda ne uklapa sa težinom stihova. Upravo u tom sudaru nalazi se njihova snaga.
Kantautor Ivan Bošković, poznatiji pod umetničkim imenom Kosmogenit, objavio je „Makove“, šesti singl sa predstojećeg debitantskog albuma „Snovest“, koji će biti objavljen za Glitch Records.
Pesma na drugo slušanje
Bošković kaže da je numeru godinama izvodio samo pred prijateljima, u akustičnom maniru, iako ju je u svojoj glavi od početka čuo sasvim drugačije.
„Pesmu sam godinama izvodio samo u uskom krugu prijatelja, u akustičnom maniru, ali sam je oduvek u glavi čuo kao latino ritam, iako njeni stihovi zastaju u grlu. Moj opus je svakako ‘muzika na drugo slušanje’, nespojivo, a opet radi“, poručuje Kosmogenit.
„Makovi“ zato ne biraju između pokreta i težine, između melodije koja poziva telo da je prati i reči koje ostaju negde u grudima. Pesma dopušta da ta dva osećanja postoje istovremeno, bez potrebe da jedno objasni ili ublaži drugo.
Kada samotnjački proces postane zajednički prostor
Novi singl donosi i važnu promenu u Kosmogenitovom kreativnom procesu. Iako je pesma nastala u kućnom studiju, Bošković je prvi put okupio grupu muzičara kako bi početnu zamisao prerastao u složeniji i puniji aranžman.
Na klaviru je Milan Petrović, bubnjeve svira Luka Jelisavčić, dok je Dragan Porčić odsvirao duvačku sekciju. Miks i master potpisuje producent i multiinstrumentalista Dragan Ivanović, a za snimanje duvačkih instrumenata bio je zadužen Bojan Sekulić.
„Navikao sam da najveći deo stvari radim sam. Ovde se prvi put desilo da ugostim sjajne muzičare koji su moju viziju dodatno oplemenili svojim pečatom. To je promenilo pesmu, a na neki način i Kosmogenita“, kaže Bošković.
Ta promena se čuje upravo u prostoru koji je ostavljen drugim muzičarima. Autorova prvobitna ideja nije izgubljena, već je dobila nove boje, dinamiku i karakter, pokazujući kako pesma može ostati lična čak i kada prestane da bude usamljenički poduhvat.
Luna park nakon što se svetla ugase
Kosmogenit je režirao i montirao prateći spot, dok kameru potpisuje Ivan Kulezić. Vizuelni identitet i ovoga puta nije samo ukras pesmi, već produžetak njene atmosfere i konceptualne prirode albuma.
Osnovna slika spota nastala je iz Boškovićeve asocijacije na napušteni luna park. Mesto koje je nekada bilo ispunjeno muzikom, svetlima i uzbuđenjem sada postoji kao ostatak nekadašnje radosti.
„Mene su ‘Makovi’ oduvek podsećali na napušteni luna park, mesto koje je nekada odzvanjalo od radosti i uzbuđenja, a sada je gomila zarđale gvožđurije i napukle plastike. Tako smo i narativ spota izgradili na tom kontrastu“, navodi Bošković.
U tom prizoru nalazi se i emotivno središte pesme. Ono što je nekada bilo živo nije sasvim nestalo, ali mu se sada prilazi kroz sećanje, tragove i osećaj da je nešto važno ostalo iza nas.
„Makovi“ tako ostaju između plesnog koraka i knedle u grlu, između ritma koji pokreće i slike koja zaustavlja. Možda je upravo to Kosmogenitova muzika na drugo slušanje: ona koja nas prvo privuče zvukom, a zatim ostavi nasamo sa onim što smo u njemu prepoznali.
Photo credit: Jakov Simović, Jovana Marković
