Proglašen peti izbor „Štefica Cvek“
Sedam knjiga koje odbijaju da ćute
Jubilarno, peto izdanje regionalnog književnog izbora „Štefica Cvek“ proglašeno je u Skoplju, u okviru jesenjeg programa Festivala za kritičku kulturu KRIK. Među više od 80 naslova objavljenih tokom 2025. godine odabrano je sedam knjiga koje savremeni svet posmatraju iz hrabrih, angažovanih i književno uverljivih perspektiva.
Književni izbor može da bude tek lista preporučenih naslova, ali može da postane i mapa društva u kojem su te knjige nastale. Ovogodišnja „Štefica Cvek“ pripada ovoj drugoj vrsti. Njenih sedam knjiga vodi nas kroz različite jezike, poetike i žanrove, ali se njihove putanje neprestano ukrštaju na pitanjima slobode, tela, ljubavi, pripadnosti i mogućnosti da se živi drugačije.
Proglašenje je održano u okviru programa KRIK, kuriranog pod temom „Briga: načini da se bude zajedno“. Upravo se briga, prema ljudima, zajednici, prirodi, telu i jeziku, provlači kroz čitav izbor, čak i onda kada knjige govore o nasilju, isključenosti, zavisnosti, ratu ili patrijarhatu.
Više od 80 naslova i dva kruga čitanja
U konkurenciji su se našle knjige objavljene tokom 2025. godine na makedonskom, bosanskom, hrvatskom i srpskom jeziku. Među njima su bili romani, zbirke poezije, drame, knjige za decu i mlade, grafički romani, kao i hibridna i multimedijalna dela.
Prvi žiri, koji su činile Anja Tomljenović, Hana Vranac, Emilija Ljutić, Katica Maksan, Dafina Veselinovska i Aleksandra Petrović, izdvojio je 30 naslova u uži izbor.
Knjige je potom čitao drugi žiri u sastavu Frosina Kruškarovska, Borisav Matić i Ivana Golijanin. Njihov konačni izbor obuhvata sedam dela koja ne nude lake zaključke, ali otvaraju prostor za drugačije razumevanje sveta i odnosa unutar njega.
„Pamuk“: Priča o odrastanju u promenjenoj prirodi
„Pamuk“ Nike Gavrovske i Goka Gavrovskog, u izdanju kuće Gavroš, spaja književni i vizuelni izraz u priči o rodi koja se kreće kroz promenjenu i zagađenu okolinu.
Iza njenog putovanja otvaraju se teme odrastanja, gubitka staništa i posledica ljudskog odnosa prema prirodi. Vizuelna realizacija nije samo ilustracija teksta, već ravnopravan deo pripovedanja, zbog čega knjiga postaje složeno i zaokruženo umetničko iskustvo.
„Heroin, kruh i rudnici sumpora“: Povratak sa društvene margine
„Heroin, kruh i rudnici sumpora“ Nikole Strašeka, u izdanju Naklade OceanMore, polazi od ličnog iskustva zavisnosti, lečenja i pokušaja povratka u zajednicu.
Knjiga, međutim, ne ostaje zatvorena u autobiografskom svedočenju. Pojedinačno iskustvo postaje polazište za razgovor o društvenoj marginalizaciji i načinu na koji zajednica posmatra ljude sa svojih rubova. Upravo spoj lične iskrenosti i šire društvene slike daje ovom delu punu književnu snagu.
„Trinaesti“: Ko ima pravo da pripada
„Trinaesti“ Lidije Dimkovske, koji je objavio Izdavački centar TRI, pitanje pripadanja otvara kroz bajkovitu strukturu i jezičku inventivnost.
U zajednicu dvanaest meseci dolazi dečak Of, koji beži od rata i remeti postojeći poredak. Njegovo prisustvo primorava stanovnike zgrade da preispitaju granicu između „nas“ i „drugih“. Knjiga ozbiljnu temu različitosti, izbeglištva i prihvatanja približava čitaocima bez odricanja od njene složenosti.
„Bitke koje nisu naše“: Privatno telo u društvenim sukobima
U zbirci „Bitke koje nisu naše“ Fedora Marjanovića, u izdanju Plavog maka, društvena stvarnost ulazi u poeziju kroz slike tela, predmeta, rada i nasilja.
Pesme polaze od svakodnevnih iskustava, a zatim se šire prema strukturama koje određuju ko će biti prihvaćen, a ko gurnut izvan zajednice. Angažman ovde nije dodatak poeziji niti poruka postavljena iznad nje. On nastaje iz samog jezika i načina na koji se intimno iskustvo sudara sa društvenim mehanizmima moći.
„Kaliban“: Ada Bojana između prirode i profita
„Kaliban“ Anđele Bulajić, u izdanju kuće Raštan, smešten je na Adu Bojanu, gde se lične priče sezonskih radnika prepliću sa ugrožavanjem prirodnog staništa i pritiskom ekonomskih interesa.
Planovi eksploatacije i izgradnje pokreću sukob koji je istovremeno ličan, politički i ekološki. Fantastični i simbolički elementi omogućavaju da pitanje zaštite prirode ne ostane samo tema romana, već postane sastavni deo njegove strukture i atmosfere.
„Na slovo F“: Jezik traume i tišine
„Na slovo F“ Lejle Kalamujić, u izdanju Multimedijalnog instituta, govori o posledicama nasilja, traume i stigmatizacije mentalnih bolesti.
Priča je smeštena u prostor psihijatrijske ustanove u Sarajevu, a njena fragmentarna kompozicija odgovara složenosti iskustava likova. Trauma se prikazuje iz više uglova, bez svođenja njihovih života na dijagnozu ili jednostavnu društvenu poruku.
Upravo odbijanje da iskustvo zatvori u jedan glas ili jedno objašnjenje omogućava knjizi da sačuva ranjivost, protivrečnost i ljudskost svojih likova.
„U kući i u vrtu bilo je mnogo cvijeća“: Patrijarhat u malim navikama
Roman „U kući i u vrtu bilo je mnogo cvijeća“ Gabrijele Rukelj Kraškovič, koji je objavila Naklada OceanMore, počinje kao povratak u porodični prostor, a zatim prerasta u istraživanje čitavog sistema vrednosti.
Kuća, predmeti, brak, majčinstvo, nasledstvo i stalno pitanje šta će ljudi reći postaju tragovi kroz koje se otkriva svakodnevno delovanje patrijarhata. Roman pokazuje da se velika društvena pravila često najupornije održavaju kroz male navike koje deluju bezazleno upravo zato što su postale uobičajene.
Književnost kao prostor otpora
Odabrane knjige razlikuju se po formi, generaciji kojoj pripadaju i načinu pripovedanja. Povezuje ih sposobnost da društveno važna pitanja pretvore u uverljivo književno iskustvo.
Žiri je posebno vrednovao dela u kojima angažman ne postoji samo na nivou teme, već se vidi u jeziku, strukturi, perspektivi, odnosu prema likovima i izboru pripovednih postupaka.
U tom smislu, „Štefica Cvek“ ne traži knjige koje nude unapred pripremljene poruke. Ona izdvaja dela koja preispituju ono što se predstavlja kao prirodno, nepromenljivo i jedino moguće.
Feministički, kvir i levičarski glasovi u ovom izboru ne pristaju na književnost oslobođenu politike i društvene stvarnosti. Oni pokazuju da umetnička vrednost i angažman nisu suprotstavljeni, već mogu da se međusobno prodube.
Peti izbor „Štefica Cvek“ tako nije samo preporuka za čitanje. To je književna radiografija regiona, njegovih rana, borbi i mogućih oblika zajedništva.
Izbor organizuju Koalicija MARGINI iz Severne Makedonije, Pobunjene čitateljke iz Srbije, Naratorium iz Bosne i Hercegovine i Kulturtreger odnosno Booksa iz Hrvatske, uz podršku Kvinna till Kvinna Foundation, Heinrich Böll Foundation Sarajevo i Rekonstrukcija Ženski fond.
Photo credit: Koalicija Margini
