Đorđe Matić i Uroš Đurić o pesmama koje čuvaju vreme
„Sve bilo je muzika“
Promocija zbirke eseja Đorđa Matića „Sve bilo je muzika“ pretvorila je Dorćol Platz u prostor susreta muzike, književnosti i sećanja. Kroz razgovor sa Urošem Đurićem, Matić je otvorio priču o autorima i pesmama koje nisu samo obeležile jedno vreme, već su postale njegov najpouzdaniji trag.
Postoje pesme kojih se sećamo zbog melodije, ali i one u kojima ostaju sačuvani čitavi gradovi, ljudi, ljubavi i epohe. Za Đorđa Matića muzika nikada nije samo zvuk. Ona je lična arhiva, kulturna istorija i način da razumemo prostor iz kojeg dolazimo.
Upravo je takvu širinu pokazala promocija njegove zbirke eseja „Sve bilo je muzika“, objavljene u izdanju Orion art books. Pred brojnom publikom u Dorćol Platzu, Matić je zajedno sa umetnikom Urošem Đurićem predstavio knjigu koja muziku posmatra kao mnogo više od niza izvođača, albuma i pesama.
Sala je bila ispunjena do poslednjeg mesta, dok je deo posetilaca razgovor pratio stojeći. Veče je počelo uz zvuke narodne pesme „Svilen konac“, kao mala programska izjava o svemu što će uslediti. Različite muzičke tradicije, žanrovi i epohe u Matićevoj knjizi ne postoje odvojeno, već zajedno grade složenu sliku jednog kulturnog prostora.
Razgovor koji nije pristajao na protokol
Već uvodni deo večeri pokazao je da publiku ne očekuje klasična književna promocija. Kratka polemika Uroša Đurića i Dubravke Duce Marković, koja se iz publike uključila u razgovor o datumima iz istorije Radio Beograda, otvorila je program u dinamičnom i nepredvidivom tonu.
Razgovor Matića i Đurića nastavio se uz brzu razmenu ideja, humor i ozbiljna promišljanja o muzici, umetnosti i vremenu koje oblikuje njihov nastanak. Publika je pažljivo pratila večernje putovanje kroz različite epohe, reagujući aplauzima na zapažanja i priče sagovornika.
Promociji su prisustvovali brojni predstavnici kulturne, muzičke i medijske scene, među kojima su bili Dejan Cukić, Svetlana Spajić, Žikica Simić, Branko Rosić, Vladimir Stakić, Luka Dedić, Ljubica Vlahović, Saša Kosanović i Nikola Lunić.
Muzika kao lična i kolektivna istorija
„Sve bilo je muzika“ prevazilazi okvir zbirke tekstova o pesmama i izvođačima. Matić kroz muziku govori o ljudima, gradovima, identitetima i kulturnom pamćenju, povezujući lično iskustvo sa istorijom prostora bivše Jugoslavije.
U knjizi se susreću Arsen Dedić, Džoni Štulić, Kornelije Kovač, Momčilo Popadić i Bojan Pečar, ali i Majls Dejvis, Erik Bardon, Džim Morison, Bob Dilan i Alvin Li. Posebno mesto pripada i narodnoj muzici, kroz priče o Sofki Nikolić, Vuletu Jevtiću, Danici Obrenić, Jordanu Nikoliću i Lepoj Lukić.
Matić ne uspostavlja stroge granice između roka, džeza, bluza, slikarstva i tradicionalne muzike. Naprotiv, on ih posmatra kao delove iste kulturne celine, u kojoj jedna pesma može govoriti o društvu jednako precizno kao roman, film ili slika.
Tu širinu u svojoj recenziji prepoznaje i Petar Peca Popović, koji ističe da je Matićev tekst tesno vezan za kulturu iz koje je nastao, ali i spreman da je trezveno preispita. Govoreći o načinu na koji autor pristupa prošlosti, Popović je opisuje kao „kolonu blistavih svetionika pred kojima se ostaje bez daha“.
Upravo ti svetionici čine unutrašnju mapu knjige. Oni ne služe da prošlost idealizuju, već da je ponovo osvetle i pokažu koliko muzika utiče na način na koji pamtimo sopstvene živote.
Kada promocija postane nastavak knjige
Predstavljanje u Dorćol Platzu bilo je zamišljeno kao autorsko vođenje kroz muziku i život, ali je spontano preraslo u nešto više. Razgovor se kretao između činjenica i uspomena, poznatih pesama i gotovo zaboravljenih imena, ozbiljne kulturne analize i ličnih digresija.
Na kraju programa Đorđe Matić je dugo potpisivao primerke knjige i razgovarao sa čitaocima. Neposrednost tog susreta bila je logičan završetak večeri posvećene umetnosti koja živi tek kada se deli.
Jer kada se epohe završe, gradovi promene, a ljudi odu, muzika često ostaje kao najprecizniji zapis jednog trenutka. Ponekad je dovoljno da čujemo nekoliko tonova i sve ponovo postane prisutno. Mesto, vreme, ljudi i osećanje. Kao da je, zaista, sve bilo muzika.
Photo credit: Andreja Mitić
