gruyich vodi svoj „Tour de France“

kroz Pariz, rep i ličnu promenu

Nikola Grujić, srpski reper koji već nekoliko godina živi u Parizu, predstavlja drugi samostalni album „Tour de France“, nastao iz sudara dve sredine, ličnog preispitivanja i želje da rep ponudi više od poza koje su ga učinile komercijalno privlačnim.

Rep ume da bude ogledalo ulice, ali i fabrika maski. Nikola Grujić, koji muziku objavljuje pod imenom gruyich, pokušava da sačuva ono prvo i odbaci ono drugo. Ne zanima ga romantizovanje destrukcije, agresije i života u kojem se vrednost meri količinom straha koji izazivaš kod drugih. Njegova ambicija je gotovo suprotna: da slušalac nakon albuma ne poželi da postane opasniji, već prisutniji u sopstvenom životu.

Upravo iz te ideje nastao je „Tour de France“, album objavljen 21. oktobra, koji donosi 13 pesama. Među njima su „Pogačar“, „Serbe“, „Nije Fiji nego Fuji“, „Pompeii“, „Hajduk Stanko“, naslovna numera „Tour de France“, „Mleko se prosulo“, „Pamučne gaće“ i završna „Zauvek ć“.

Već naslovi otkrivaju autora koji ne želi da bira između ozbiljnosti i igre. U istom prostoru nalaze se srpski kulturni kodovi, svakodnevni apsurd, francusko okruženje, humor i fragmenti ličnog iskustva. Album se kreće kroz rep, melodiju i pripovedanje, dok Pariz nije samo mesto nastanka, već važan deo identiteta projekta.

Pariz kao nova adresa i promena perspektive

Preseljenje u drugi grad često znači mnogo više od promene jezika i poštanskog broja. Za gruyicha, godine provedene u Parizu postale su period asimilovanja novih iskustava, ali i preispitivanja vrednosti koje je ranije prihvatao bez mnogo pitanja.

On otvoreno govori o tome da ni sam nije oduvek razmišljao na način koji danas zastupa. Pre odlaska u Francusku bio je bliži obrascima koje sada pokušava da razgradi. Upravo zato „Tour de France“ ne zvuči kao lekcija upućena drugima, već kao zapis čoveka koji najpre razgovara sa nekadašnjom verzijom sebe.

„Trudio sam se da ne veličam sve ono što je rep kulturu učinilo popularnom. Želeo sam da se slušaoci, umesto da pomisle da treba da budu dileri ili da maltretiraju žene, osećaju dobro, budu zahvalni što su živi i shvate da nije sve tako crno“, objašnjava gruyich.

Ta promena ne znači da rep mora da izgubi oštrinu. Naprotiv, ona pokazuje da bunt ne mora uvek da bude usmeren ka drugima. Ponekad je najveći sukob onaj sa sopstvenim navikama, uverenjima i slikom osobe kakva smo mislili da moramo da budemo.

Rep koji bira zahvalnost bez zatvaranja očiju

„Tour de France“ ne pokušava da svet predstavi kao bezbrižno mesto. Njegova osnovna ideja nije poricanje problema, već odbijanje da mrak postane jedina moguća estetika. Gruyich želi da rep ostane iskren, ali da ta iskrenost ne vodi nužno ka samouništenju.

U tome se nalazi i najzanimljiviji deo njegovog autorskog stava. Pozitivnost ovde nije prazna motivaciona poruka, već rezultat iskustva osobe koja priznaje da je morala da se probudi. Zahvalnost nije predstavljena kao naivnost, nego kao svesna odluka da se život ne posmatra isključivo kroz ono što mu nedostaje.

Naslov albuma zato se može čitati i izvan njegovog očiglednog francuskog konteksta. „Tour de France“ postaje metafora lične trke, niza etapa tokom kojih se menjaju gradovi, pogledi i verzije istog čoveka. Cilj nije samo stići negde, već razumeti ko je krenuo na put i ko se sa njega vraća.

Album je dostupan na servisima Spotify, Apple Music, YouTube i Bandcamp, dok se svi linkovi za slušanje nalaze na zvaničnoj gruyich stranici.

U vremenu kada algoritmi često nagrađuju ono najglasnije i najekstremnije, gruyich bira drugačiji pravac. Ne pokušava da repu oduzme nemir, već da ga preusmeri. Od poza ka samosvesti. Od destrukcije ka zahvalnosti. Od nekadašnjeg sebe ka onome što tek postaje.

Photo credit: Nikola Grujić