Aleksandra Duende u novoj predstavi Aleksandra Ilića
na šestom Festivalu sola
Savremena plesna predstava „Zaboravljeno prisustvo: Povratak izvoru“ Aleksandra Ilića biće premijerno izvedena 30. maja na Maloj sceni Madlenianum opere i teatra, uz specijalno učešće DJ umetnice Aleksandre Duende.
Postoje predstave koje ne počinju prvim pokretom, već pitanjem. Šta pamtimo telom? Šta nas povezuje sa nasleđem koje možda više ne umemo da čitamo? Koliko je prisustva potrebno da bismo ponovo osetili ono što je zaboravljeno? Upravo u tom prostoru, između sećanja, pokreta, zvuka i zajedničkog iskustva, nastaje nova predstava koreografa Aleksandra Ilića, „Zaboravljeno prisustvo: Povratak izvoru“.
Premijera će biti održana 30. maja u 19 časova, na Maloj sceni Madlenianum opere i teatra, u okviru šestog izdanja Festivala sola, koji se održava od 29. do 31. maja. Predstava nastaje u okviru evropskog projekta Dunavska plesna alijansa, odnosno Danube Dance Alliance, a posebno mesto u ovom scenskom projektu zauzima Aleksandra Duende, DJ i umetnica koja prvi put nastupa u savremenom plesnom projektu ovog formata.
Njeno prisustvo u predstavi nije samo muzička pratnja. Zvuk koji stvara postaje ravnopravan izvođački element, deo scenskog disanja, emocionalni pejzaž koji zajedno sa telima izvođača gradi atmosferu predstave. Aleksandra Duende poznata je po autentičnom spoju elektronske muzike, atmosfere i ritualnog pristupa zvuku. Kao članica beogradsko berlinskog kolektiva i radija D59B Radio, gde vodi emisiju „Rituals“, razvila je izraz koji se kreće kroz downtempo, ambient, house, electro i techno, ali i kroz rad sa vibracionim instrumentima kao što su gong, kristalne lire i zvučne činije.
U predstavi „Zaboravljeno prisustvo: Povratak izvoru“, taj zvučni svet postaje prostor kroz koji publika ne sluša samo muziku, već ulazi u stanje. Zvuk i pokret se ne prate, već se međusobno oblikuju. Telo reaguje na vibraciju, muzika reaguje na prisustvo, a scena postaje mesto u kojem se ritam ne meri samo tempom, već pažnjom, dahom i unutrašnjim pomeranjem.
Nova produkcija Aleksandra Ilića istražuje temu ženske snage, kulturnog nasleđa i kolektivnog pamćenja. Polazne tačke su spomenici i artefakti, kao snažna, ali često zanemarena mesta sećanja. Oni stoje u javnom prostoru, prisutni i zaboravljeni istovremeno, čekajući da ih neko ponovo pogleda, pročita, dodirne mišlju ili prevede u novo iskustvo.
Kroz scenski pokret i fizičko prisustvo izvođača, predstava otvara pitanja vrednosti umetničkog dela, načina na koji ga tumačimo i odnosa savremenog čoveka prema simbolima koji oblikuju kolektivnu svest. Šta se dešava sa umetničkim delom kada ga vreme prekrije navikom? Kada spomenik postane samo deo pejzaža? Kada artefakt prestane da nas uznemirava i počne da deluje nem?
Ilićeva predstava upravo tada vraća telo u centar. Izvođači kroz pokret preispituju kulturno nasleđe i značenje artefakta, istražujući kako umetničko delo menja smisao u zavisnosti od pogleda posmatrača. U tom procesu telo postaje istovremeno spomenik, dokument i prostor sećanja. Ono više nije samo izvođački instrument, već živi arhiv, mesto na kojem se prošlost, sadašnjost i lično iskustvo susreću.
Aleksandar Ilić razvija scenski jezik u kojem pokret nije samo koreografska forma, već sredstvo za promišljanje identiteta, trajanja i prisustva. Predstava se poigrava idejom da umetničko delo nikada nije jednoznačno. Ono postoji kroz različite poglede, različita sećanja, različite emocionalne i društvene kontekste. Ono se menja svaki put kada ga neko ponovo pogleda.
Više od deset performera svojim prisustvom i intenzivnom fizičkom komunikacijom postepeno uvodi publiku u zajednički prostor iskustva. U jednom trenutku briše se granica između scene i gledališta. Gledaoci više nisu samo oni koji posmatraju, već postaju deo toka predstave, deo njenog živog prostora, izloženi sopstvenim reakcijama, emocijama i odnosu prema telu, pamćenju i prisustvu.
Upravo tu predstava dobija svoju najvažniju dimenziju. Ona ne govori samo o zaboravljenom prisustvu kao temi, već ga proizvodi pred publikom. Podseća nas da prisustvo nije pasivno stanje, već čin. Da gledanje nije neutralno. Da sećanje nije nešto što samo čuvamo, već nešto što neprestano izvodimo, kroz telo, govor, zvuk, dodir i pogled.
U spoju savremene igre i zvuka Aleksandre Duende, „Zaboravljeno prisustvo: Povratak izvoru“ postaje scenski prostor u kojem se telo i muzika vraćaju izvornoj potrebi za povezivanjem. Ne u sentimentalnom smislu, već kroz fizičko, vibraciono i emocionalno iskustvo. Kroz pokret koji traži koren. Kroz zvuk koji otvara prostor. Kroz publiku koja više ne može da ostane potpuno spolja.
Premijera predstave biće održana 30. maja u 19 časova, na Maloj sceni Madlenianum opere i teatra, u okviru šestog Festivala sola.
U vremenu u kojem je mnogo toga prisutno samo na površini, ova predstava postavlja važno pitanje: šta znači zaista biti tu? Pred telom. Pred nasleđem. Pred zvukom. Pred sopstvenim sećanjem. I možda upravo u tom povratku izvoru, kroz pokret i muziku, počinje ponovno otkrivanje onoga što smo mislili da je zauvek zaboravljeno.
Photo credit: Promo
