Četvrta inkluzivna radionica „Zvuk vidljivog“

u Muzeju savremene umetnosti

Četvrta radionica inkluzivnog programa „Zvuk vidljivog“ biće održana u nedelju, 14. juna u 13 časova, u zgradi Muzeja savremene umetnosti na Ušću, u okviru izložbe „Prekretnice ka modernosti. Umetnost društva 1900–1945“.

Umetnost se najčešće vezuje za pogled. Za ono što vidimo, prepoznajemo, tumačimo i pamtimo kroz sliku. Ali šta se dešava kada pogled nije jedini put ka umetničkom delu? Kada se slika otvara kroz dodir, zvuk, miris, materijal, sećanje i lični doživljaj? Upravo takav prostor istraživanja otvara program „Zvuk vidljivog“ Muzeja savremene umetnosti u Beogradu.

Četvrta radionica ovog inkluzivnog programa biće održana u nedelju, 14. juna u 13 časova, u zgradi Muzeja savremene umetnosti na Ušću. Radionica se realizuje u okviru izložbe „Prekretnice ka modernosti. Umetnost društva 1900–1945“.

Program „Zvuk vidljivog“ osmišljen je kao otvoren i podsticajan prostor za drugačiji doživljaj savremene umetnosti, kroz neposredno, iskustveno i višesenzorno tumačenje dela iz muzejske zbirke. Poseban fokus programa stavljen je na zajednički rad sa slepom i slabovidom publikom, ali i na šire promišljanje pristupačnosti kao važnog dela savremenog muzeja.

Tokom dosadašnjih radionica, učesnici su umetnost istraživali kroz miris, dodir i zvuk, često zatvorenih očiju, oslanjajući se na lični doživljaj, intuiciju i neposredan odnos prema materijalu. Takav pristup pokazuje da umetničko delo ne mora da bude samo predmet posmatranja. Ono može postati prostor zajedničkog iskustva, razgovora, razumevanja i otkrivanja.

Program je namenjen odraslima i porodicama sa decom, a sadržaj je prilagođen slepim i slabovidim posetiocima.

Četvrta radionica posvećena je delima „Fotogram br. 2“ i „Fotogram br. 4“ iz 1928. godine, autora Stevana Živadinovića Vana Bora, jednog od najznačajnijih predstavnika beogradskog nadrealizma.

Fotogram je jedna od najstarijih fotografskih tehnika i posebna je po tome što ne zahteva fotoaparat. Predmeti se postavljaju direktno na foto papir i izlažu svetlu, stvarajući jedinstvene negativne otiske. Na taj način fotografija ne nastaje kao beleženje spoljašnjeg prizora, već kao trag neposrednog kontakta između predmeta, svetlosti i površine.

Vane Bor je ovu tehniku razvijao kroz eksperiment, koristeći deformisane i svakodnevne predmete, razbijene flaše, kanap, papir, ali i transparentne materijale poput kristala ili leda. U tom procesu predmeti gube svoju svakodnevnu prepoznatljivost i pretvaraju se u apstraktne svetlosne forme. Ono što je poznato postaje neobično, a ono što je materijalno postaje prostor mašte.

U kontekstu radionice, fotogrami Vana Bora otvaraju posebno zanimljivo pitanje, kako doživeti sliku koja je nastala iz dodira, svetlosti i odsustva klasičnog pogleda? Kako osetiti formu kada ona više nije samo vizuelna? Kako kroz druga čula ući u svet nadrealističkog eksperimenta?

Radionica poziva učesnike da izađu iz svakodnevice i prepuste se istraživanju vizuelnog sveta kroz druga čula, kroz različite materijale i sopstveni doživljaj. Zajednički rad biće prilika da se umetnost doživi kao prostor imaginacije, eksperimenta i slobodnog izraza.

Radionicu vode istoričarke umetnosti Katarina Krstić iz Muzeja savremene umetnosti i Senka Ristivojević, kao i Boris Dončić, saradnik za pristupačnost.

Prijave su otvorene do 13. juna 2026. godine, a zainteresovani se mogu prijaviti putem imejla: katarina@msub.org.rs.

Programi poput „Zvuka vidljivog“ podsećaju da pristupačnost nije dodatak umetnosti, već njen važan deo. Kada se muzej otvori za različite načine opažanja, umetnička dela ne postaju jednostavnija, već bogatija. Ona dobijaju nove puteve, nove glasove i nove mogućnosti susreta.

U tom susretu, vidljivo zaista može dobiti zvuk. A umetnost postaje prostor u kojem svako ima pravo da je doživi na svoj način.

Photo credit: Katarina Kuč, Sonja Krstić