Dečak koji nije želeo da odraste
a pomogao je deci da dobiju šansu za odrastanje
Postoje priče koje prežive svoje autore zato što su dobro napisane. Postoje i one ređe, nežnije i gotovo neverovatne, koje nastave da žive zato što su, osim mašte, dobile i svrhu. Priča o Petru Panu pripada baš toj drugoj vrsti. Ona nije samo bajka o dečaku koji odbija da odraste, o Zvončici, Kapetanu Kuki, Izgubljenim dečacima i zemlji Nedodjiji. Ona je i jedna od najlepših priča o tome šta književnost može da uradi kada izađe iz korica knjige i pozorišne scene.
J. M. Barrie, škotski pisac i dramaturg, stvorio je Petra Pana početkom 20. veka. Lik se najpre pojavio u knjizi „The Little White Bird“ iz 1902. godine, a zatim je postao središte drame „Peter Pan, or The Boy Who Wouldn’t Grow Up“, koja je prvi put izvedena u Londonu 1904. godine. Kasnije je Barrie priču pretočio i u roman „Peter and Wendy“, objavljen 1911. godine. Tako je rođen jedan od najprepoznatljivijih likova svetske književnosti, dečak koji leti, prkosi vremenu i ostaje zauvek na granici između detinjstva i sna.
Ali ono što ovu priču čini još većom dogodilo se 1929. godine.
Barrie je tada odlučio da prava na Petra Pana pokloni dečjoj bolnici Great Ormond Street Hospital u Londonu. Bio je dugogodišnji prijatelj i podržavalac bolnice, a kada su ga pozvali da se priključi odboru koji je trebalo da pomogne prikupljanje sredstava za novo bolničko krilo, odbio je formalnu ulogu. Ipak, rekao je da se nada da će pronaći drugi način da pomogne. Ubrzo nakon toga, bolnica je saznala da joj je poklonio prava na Petra Pana.
Taj gest nije bio obična donacija. Bio je to čin koji je maštu pretvorio u stalni izvor pomoći. Zahvaljujući Barriejevoj odluci, bolnica je počela da dobija prihode od izvođenja predstave, prodaje knjiga i proizvoda povezanih sa Petrom Panom. Barrie je tražio da se iznos koji je na taj način prikupljen nikada javno ne otkriva, a bolnica je tu njegovu želju poštovala.
U toj odluci postoji neka gotovo savršena poetska pravda. Petar Pan, dečak koji ne želi da odraste, počeo je da pomaže deci koja se bore upravo za mogućnost da odrastu. Lik stvoren od igre, tuge, fantazije i bega od sveta odraslih, postao je deo vrlo stvarne borbe, one koja se vodi u bolničkim sobama, hodnicima, čekaonicama i operacionim salama.
Great Ormond Street Hospital jedna je od najpoznatijih dečjih bolnica na svetu. Kroz nju prolaze deca sa najtežim zdravstvenim izazovima, porodice koje žive između nade i straha, lekari, medicinske sestre, istraživači i svi oni koji svakodnevno pokušavaju da detinjstvu vrate ono što mu bolest oduzme, bezbrižnost, igru, kretanje, san o sutra. Zato Barriejev poklon nije samo lep detalj iz književne istorije. On je primer kako umetnost može postati infrastruktura dobrote.
Posebnost ove priče nastavila se i posle Barriejeve smrti. Kada su prava trebalo da isteknu, britanski parlament je 1988. godine usvojio posebnu odredbu u Zakonu o autorskim pravima, dizajnu i patentima, kojom je bolnici omogućeno da trajno prima naknade od Petra Pana u Ujedinjenom Kraljevstvu. To je neobičan i jedinstven slučaj u pravnoj istoriji autorskih prava, gotovo kao da je zakon na trenutak prihvatio logiku bajke, Petar Pan ne odrasta, pa ni njegov dar ne zastareva.
Ipak, najvažnija stvar u ovoj priči nije pravna neobičnost. Najvažnije je pitanje koje ostaje iza nje, šta ostavljamo svetu kada nas više nema?
Barrie je mogao da ostavi samo književni lik. Mogao je da ostavi knjigu, predstavu, slavu, citate i beskrajne adaptacije. Umesto toga, ostavio je nešto što nastavlja da radi u korist drugih. U vremenu u kojem se umetnost često meri prodajom, pregledima, tržištem i ličnim uspehom, njegova odluka podseća da postoji i druga vrsta vrednosti, ona koja ne prestaje kada se aplauz završi.
Petar Pan je priča o detinjstvu, ali i o gubitku. O želji da vreme stane, ali i o nemogućnosti da mu zaista pobegnemo. Možda je baš zato Barriejev gest toliko snažan. On nije pokušao da sačuva detinjstvo samo u književnosti. Pokušao je da ga zaštiti tamo gde je najkrhkije, u bolnici, među decom kojoj je potrebno više od mašte, ali kojoj mašta ipak može biti saveznik.
Zato ovu priču vredi ponovo ispričati. Ne kao zanimljivost iz biografije jednog pisca, već kao podsetnik da velika dela ne moraju da se završe poslednjom stranicom. Nekada tek tada počinju.
Petar Pan je odleteo iz knjige, prošao kroz pozorišne zavese, ušao u popularnu kulturu i postao globalni simbol detinjstva. Ali njegov najvažniji let možda se dogodio onda kada je, zahvaljujući svom autoru, sleteo u Great Ormond Street Hospital. Tamo gde bajka više nije samo beg od stvarnosti, već način da se stvarnost, makar malo, popravi.
Photo credit: Walt Disney, National Media Museum
