DEVET AUTORSKIH FILMOVA U SELEKCIJI „SVETIONICI“

NA 10. PANČEVO FILM FESTIVALU

Nagrađivana ostvarenja sa najznačajnijih svetskih festivala stižu u Pančevo

Svetionik ne iscrtava čitavu putanju. On osvetljava samo jedan deo tame, dovoljno da se u prostoru koji smo mislili da poznajemo pojavi novi pravac. Upravo na toj ideji počiva glavna dugometražna takmičarska selekcija „Svetionici“ jubilarnog Pančevo Film Festivala.

Nazvana po pančevačkim svetionicima na ušću Tamiša u Dunav, selekcija okuplja devet filmova i isto toliko izrazito različitih autorskih vizija. Njihove priče kreću se između stvarnosti i fikcije, dokumenta i imaginacije, svakodnevice i onostranog, bez potrebe da ostanu unutar očekivanih žanrovskih granica.

Deseto izdanje Pančevo Film Festivala biće održano od 23. do 27. septembra na više lokacija u Pančevu. Program je podeljen u četiri celine, a najveći broj prikazanih ostvarenja imaće svoju srpsku premijeru upravo na festivalu. Ulaz na sve programe biće besplatan.

Filmovi iz selekcije „Svetionici“ vode publiku od Praga, Njujorka i kongoanske Gome, preko austrijskih autoputeva i gruzijskih planina, do Kanade, Kolumbije i Argentine. Geografija je široka, ali još su širi načini na koje njihove autorke i autori pristupaju ratu, migracijama, ljubavi, porodici, sećanju i svetu koji se neprestano menja.

Filmovi koji stižu sa velikih festivalskih pozornica

U programu se nalazi „Minimum Love“ Maje Penčič, čija je svetska premijera održana na festivalu u Jihlavi. Film je tamo osvojio nagradu za najbolju fotografiju, a zatim je prikazan na festivalima Visions du Réel u Nionu i Golden Apricot u Jerevanu.

Debitantski film kanadske rediteljke Sofi Romvari „Blue Heron“ premijerno je prikazan u Lokarnu, gde je osvojio Swatch First Feature Award. Na festivalu TIFF u Torontu proglašen je kanadskim otkrićem, a kasnije je uvršten i u Criterion Collection.

„The Night Is Fading Away“ Ramira Sonzinija i Ezekiela Salinasa osvojio je Veliku nagradu grada Lisabona za najbolji film na festivalu Doclisboa, a zatim i Veliku nagradu na Jeonju International Film Festivalu.

Na istom festivalu nagradu za najbolji film dobio je „Chronovisor“ Džeka Ouena i Kevina Vokera, prethodno prikazan na Međunarodnom filmskom festivalu u Roterdamu. Na tom festivalu premijeru je imao i „First Days“ Kima Alamanda i Mihaela Karera.

Tri filma iz selekcije „Svetionici“ svoje svetske premijere imala su na ovogodišnjem Berlinalu, u programima Panorama i Forum. To su „London“ Sebastijana Brameshubera, „Trop c’est trop (Enough is Enough)“ Elizea Savasave i „Piedras preciosas (Gemstones)“ Simona Veleza.

„London“ je nakon Berlina osvojio glavnu nagradu na uglednom festivalu dokumentarnog filma Cinéma du Réel u Parizu.

Ove nagrade i festivalski putevi ne garantuju da će svi filmovi publici ponuditi isto iskustvo. Naprotiv, upravo njihove razlike čine program zanimljivim. Zajednička im je spremnost da poznate teme posmatraju iz ugla koji nije uvek udoban, linearan ili lako objašnjiv.

Ljubav, rat i klimatska kriza u jednom praškom razgovoru

„Minimum Love“ kroz razgovore mladih ljudi u Pragu otvara pitanja ljubavi, seksa, feminizma, rata i klimatske krize.

Umesto velikih zaključaka, film polazi od neposrednih razgovora i iskustava generacije koja pokušava da razume intimne odnose u trenutku kada se svet oko nje suočava sa političkom nestabilnošću, nasiljem i ekološkom neizvesnošću.

Ljubav ovde ne postoji izvan društva. Ona se oblikuje u dodiru sa strahovima, očekivanjima i krizama vremena u kojem nastaje. Lično i političko više nisu odvojeni svetovi, već delovi istog razgovora.

Sličnu potrebu da veliku istoriju prikaže kroz konkretne živote nosi i „Trop c’est trop (Enough is Enough)“. Film Elizea Savasave svedoči o svakodnevici stanovnika Gome usred rata, iz perspektive ljudi čiji životi ne prestaju dok se oko njih menjaju granice, vlasti i uslovi opstanka.

Šesnaest meseci sa gruzijskim stočarima

Dokumentarni film „The Wind Blows Wherever It Wants“ Ivana Bojka prati tradicionalnu migraciju gruzijskih stočara i njihovih stada.

Sniman tokom 16 meseci i bez dijaloga, film se oslanja na pejzaž, pokret, promene godišnjih doba i ritam života oblikovan prirodom. Odsustvo izgovorene reči ne znači i odsustvo priče. Naprotiv, vreme, prostor i tela ljudi i životinja postaju njen osnovni jezik.

Film je svetsku premijeru imao u programu Luminous festivala IDFA u Amsterdamu.

U svetu u kojem se kretanje najčešće posmatra kroz brzinu i dolazak na odredište, ova migracija govori o drugačijem odnosu prema putu. On nije prekid svakodnevice, već njen najvažniji deo, iskustvo koje se ponavlja, nasleđuje i prilagođava promenama prirode.

Novi početak koji ne donosi mir

„Blue Heron“ prati porodicu koja pokušava da započne novi život na ostrvu Vankuver. Njihov zamišljeni početak postepeno se menja zbog sve problematičnijeg ponašanja najstarijeg deteta.

Sofi Romvari porodični prostor posmatra kao mesto u kojem bliskost ne podrazumeva i potpuno razumevanje. Porodica može deliti kuću, sećanja i svakodnevicu, a ipak ostati podeljena tišinama koje niko ne ume da prekine.

Film tako otvara pitanje koliko se prošlost zaista može ostaviti iza sebe promenom adrese. Novi krajolik može pružiti drugačiji pogled, ali ne mora rešiti ono što je porodica donela sa sobom.

Gangsterski film bez sigurnih pravila

Na drugom kraju programskog spektra nalazi se „Piedras preciosas (Gemstones)“ Simona Veleza, antitriler koji preuzima elemente gangsterskog filma kako bi ih rastavio i složio prema sopstvenim pravilima.

Nelinearna struktura, minimalistička gluma i naglašena vizuelna estetika ne koriste se da bi publici ponudile još jednu poznatu kriminalističku priču. One postaju način da se očekivanja od žanra poremete, a njegova pravila pretvore u materijal za novi autorski izraz.

Napetost više ne proizlazi samo iz pitanja šta će se dogoditi. Ona nastaje i iz nesigurnosti u vezi sa tim kakav film zapravo gledamo, koliko možemo verovati njegovoj strukturi i gde se završava žanrovska igra, a počinje nešto mnogo ličnije.

Stranci na austrijskom autoputu

Između dokumentarnog i igranog filma nalazi se „London“ Sebastijana Brameshubera.

Kroz susrete stranaca tokom zajedničkih vožnji austrijskim autoputevima, film gradi minimalistički portret savremene Evrope. Automobil postaje privremeni prostor bliskosti između ljudi koji se možda nikada ranije nisu sreli i možda se više nikada neće videti.

Njihovi razgovori, ćutanja i kratki zajednički putevi otvaraju pitanja pripadanja, kretanja i nevidljivih granica koje postoje čak i kada se fizičke granice prelaze bez zaustavljanja.

Evropa se ovde ne pojavljuje kao velika politička ideja. Ona se vidi iz unutrašnjosti automobila, kroz prolazne pejzaže i susrete ljudi koji dele isti pravac, ali ne nužno i isto odredište.

Uređaj koji fotografiše prošlost

Hibridnu, dokufikcionalnu formu koristi i „Chronovisor“.

Film spaja dokumentarni kolaž, akademski noir i horor misteriju kroz priču o filozofkinji Beatris Kurte i zagonetnom uređaju koji navodno može da fotografiše prošlost.

Sama ideja takvog uređaja otvara pitanje koje prevazilazi tehnološku radoznalost. Šta bismo zaista želeli da vidimo kada bismo dobili priliku da prošlost posmatramo kao prizor? Da li bi slika potvrdila naša sećanja ili bi ih zauvek promenila?

„Chronovisor“ koristi tu mogućnost kao polazište za film koji ne razdvaja istraživanje, teoriju i žanrovsku fikciju. Umesto čvrste granice između činjenice i izmišljaja, pred publikom ostaje prostor sumnje.

Dve duše između ovog i drugog sveta

Eksperimentalni deo selekcije predstavlja „First Days“ Kima Alamanda i Mihaela Karera.

Ova audiovizuelna poema bez dijaloga prati dve duše koje se nalaze između ovozemaljskog i onostranog. Film se oslanja na pejzaž, pokret, svetlost i atmosferu, dopuštajući slici i zvuku da preuzmu ulogu klasičnog pripovedanja.

Umesto jasnog objašnjenja gde se junaci nalaze i šta im se dogodilo, film gradi iskustvo prostora u kojem su granice života, smrti, sna i sećanja privremeno zamagljene.

U takvom filmu značenje nije nešto što publika jednostavno dobija. Ono nastaje u susretu prizora, ritma i sopstvenih asocijacija svakog gledaoca.

Filmovi koji ne nude gotove odgovore

Devet ostvarenja iz selekcije „Svetionici“ povezuju teme koje oblikuju savremeni život, rat i njegove posledice, migracije i raseljavanje, porodične odnose, ljubav, sećanje, političke promene i potrebu da se pronađe smisao u svetu koji neprestano menja svoja pravila.

Njihove autorke i autori koriste dokumentarni film, fikciju, eksperiment, noir, horor misteriju i dokufikcionalne postupke, ali nijedna od tih oznaka nije dovoljna da filmove potpuno objasni.

U tome se i nalazi smisao imena selekcije. Poput pančevačkih svetionika, ovi filmovi ne obećavaju siguran put niti konačan odgovor. Oni osvetljavaju pojedine delove sveta i ostavljaju publici da sama odluči šta će sa tim prizorima poneti iz bioskopske sale.

Jubilarno izdanje uz besplatan ulaz

Pančevo Film Festival biće održan od 23. do 27. septembra na više lokacija u Pančevu, a ulaz na sve festivalske programe biće besplatan.

Festival od 2014. godine organizuju filmski i kulturni radnici iz Pančeva i okoline, okupljeni oko udruženja Pančevački filmski festival, u partnerstvu sa Kulturnim centrom Pančeva.

Ovogodišnje izdanje podržali su Grad Pančevo, Fondacija Hartefakt, Delegacija Evropske unije u Srbiji, Evropska kuća, Austrijski kulturni forum, Ambasada Švajcarske u Beogradu i drugi prijatelji manifestacije.

Više informacija o programu biće objavljeno na zvaničnom sajtu Pančevo Film Festivala i društvenim mrežama festivala.

Photo credit: Promo