„Do kraja dana“ stiže u Beograd

Ljubav i pobuna na suprotnim stranama protesta

Posle Venecije i nagrade u Tokiju, dugometražni prvenac Jelene Maksimović imaće domaću premijeru 24. novembra na Festivalu autorskog filma.

Nekim filmovima potreban je put oko sveta da bi stigli kući. „Do kraja dana“ Jelene Maksimović prošao je od Venecije do Tokija, susreo publiku na brojnim međunarodnim festivalima i osvojio važna priznanja, a sada konačno dolazi pred gledaoce u gradu u kojem je njegova priča nastala.

Domaća premijera zakazana je za 24. novembar u 19 časova, u Velikoj sali mts Dvorane, u okviru 32. Festivala autorskog filma. Beogradska publika tako će prvi put gledati domaći dugometražni igrani film neposredno inspirisan studentskim protestima, ali i priču koja iza političkih podela pokušava da pronađe ono ljudsko, intimno i zajedničko.

Grad podeljen na dve strane

Beograd u filmu nije razglednica, već grad presečen protestom. Na jednoj strani nalazi se Lena, studentkinja i aktivna učesnica pokreta koja još veruje da se svet može promeniti. Na drugoj je Stefan, mladić iz radničke porodice, rastrzan između života kakav želi i okolnosti koje ga odvode na suprotnu stranu ulice.

Kada se sretnu, prepoznaju isti nemir, iako za njega nemaju isto ime. Njihov odnos otvara prostor za prijateljstvo, ljubav i zajedničku potragu za slobodom, ali i za pitanje koje prevazilazi jednu generaciju i jedan protest: možemo li zaista da vidimo osobu koja stoji sa druge strane naših uverenja?

„Ne bih rekla da je ovo film o protestu. Protest je kontekst“, objasnila je Jelena Maksimović tokom razgovora sa publikom u Tokiju. U središtu njene priče ostaju dvoje mladih ljudi koji potiču iz istog grada, ali im život nije pružio iste mogućnosti.

Bliskost kao politički čin

Poigravajući se melodramom, komedijom, kriminalističkim i filmom odrastanja, Maksimović ne pokušava da ponudi jednostavne podele na dobre i loše. Umesto toga, zanima je prostor između ideologije i svakodnevice, između odluka koje donosimo i okolnosti koje ih oblikuju.

Takav pristup prati i vizuelni jezik filma. Zagušeni gradski kadrovi, odsjaji, oštećenja objektiva i događaji koji ostaju izvan vidljivog prostora stvaraju osećaj teskobe, dok se priča kasnije otvara prema mirnijim i statičnijim prizorima prirode. Forma filma tako prati unutrašnje stanje likova, od pritiska i buke do kratkih trenutaka u kojima postaje moguće zamisliti drugačiji život.

„Do kraja dana“ ne pita može li ljubav da reši političku krizu. Pitanje je složenije i zanimljivije: može li bliskost makar nakratko da zaustavi mehanizam koji od ljudi pravi protivnike?

Od Venecije i Tokija do Beograda

Film je svetsku premijeru imao u zvaničnom takmičarskom programu Orizzonti Venecijanskog filmskog festivala, nakon čega je započeo intenzivan međunarodni festivalski život.

Na 39. Međunarodnom filmskom festivalu u Tokiju osvojio je nagradu za najbolji umetnički doprinos, pri čemu je posebno prepoznata njegova fotografija. Jelena Maksimović posvetila je priznanje studentima i građanima Srbije koji su se borili za promene.

Još jedno priznanje vizuelnoj snazi filma stiglo je na festivalu Manaki Brothers u Bitolju, gde je direktor fotografije Paul Spengemann osvojio Bronzu kameru 300.

U glavnim ulogama su Lena Trifunović, Andrija Krivokapić, Irina Hotomski, Stefan Tarabić i Miodrag Miša Dragičević. Scenario potpisuju Jelena Maksimović, Ivan Salatić i Olga Dimitrijević, dok je za montažu bio zadužen Jan Klemsche. Film je nastao u produkciji kuće Taurunum Film, kao koprodukcija Srbije, Bugarske, Slovenije, Crne Gore, Hrvatske i Nemačke.

Povratak filma u Beograd zato nije samo još jedna stanica na festivalskoj mapi. „Do kraja dana“ sada stiže pred publiku koja poznaje njegove ulice, napetosti i podele, ali i onu upornu nadu da bliskost, solidarnost i poverenje još mogu da promene smer priče.

Domaća premijera biće održana 24. novembra u 19 časova, u Velikoj sali mts Dvorane, u okviru 32. Festivala autorskog filma.

Ulaznice su dostupne na sajtu mts Dvorane, dok se trejler može pogledati na YouTube kanalu filma.

Photo credit: Tokyo International Film Festival