Ika singlom „Sram, strah i ja“ otvara novo poglavlje

i najavljuje solo album „Zadnji dan“

Postoje pesme koje ne prave buku da bi bile glasne. Ne “udaraju” refrenom, ne traže pažnju naglim skretanjem u dramatično — nego polako uđu pod kožu, kao misao koju pokušavaš da zaobiđeš, pa te sustigne kad se ugase svetla. Takva je „Sram, strah i ja“, novi singl Ike (ex KOIKOI) i prvi nagoveštaj njenog samostalnog poglavlja koje vodi ka debi albumu „Zadnji dan“, u saradnji sa Menartom.

Muzički, pesma se oslanja na suptilan, prozračan synth-pop okvir — intimna atmosfera, nežnost koja stalno dodiruje napetost, i osećaj ispovesti iznutra. Ika kao da namerno ne traži “moment”, već pravi prostor u kome se slušalac može prepoznati: u stidu, u nesanici, u onom trenutku nemoći kad stvari stoje, a ti si previše budan da bi pobegao.

„Ova pesma je ulazak u moj intimni prostor i detinjasti senzibilitet…“, kaže Ika, dodajući sliku koja zvuči kao mali manifest celog sveta albuma: „Ovako bi Dorothy pevala kad bi znala da je iza duge kraj sveta.“ U naslovu su tri entiteta — sram, strah i ja — kao likovi jedne mikro-drame, koji se igraju i plešu kroz spiralu kolektivne i lične krivice, potisnute, ali žive. Jezik je jednostavan, skoro detinjast, što samo pojačava kontrast: nežan izraz, uznemirujuća poruka.

Iza imena Ika stoji Ivana Pevec, autorka muzike i stihova. Na aranžmanu su joj se pridružili Dušan Filimonović i Vitomir Milićević, dok produkciju i tonsko oblikovanje potpisuje Filimonović. U pesmi gostuju Pavle Popov (violončelo), Vitomir Milićević (bubanj) i Dimitrije Simović (bas) — ekipa koja ovom “tihom” singlu daje preciznu, živu teksturu.

Lyric video je već online — a ako je „Sram, strah i ja“ tek druga pesma na albumu, kako Ika kaže, onda „Zadnji dan“ zvuči kao ploča koja neće nuditi laka rešenja, ali bi mogla ponuditi ono važnije: prepoznavanje.

Photo credit: Marina Uzelac