Ilija Bosilj i Sava Sekulić u Sloveniji

Umetnost koja je prerasla svaku klasifikaciju

Galerija Božidar Jakac u Kostanjevici na Krki predstavlja izložbu „Izvan akademije: Bosilj, Sekulić, Skurjeni, Tisnikar“, koja okuplja četiri snažna autorska sveta nastala mimo formalnog likovnog obrazovanja.

Akademija može da prenese pravila, tehnike i istoriju umetnosti, ali ne može da polaže pravo na imaginaciju. Ilija Bašičević Bosilj, Sava Sekulić, Matija Skurjeni i Jože Tisnikar stvarali su bez formalnog likovnog obrazovanja, izvan očekivanih puteva umetničkog razvoja, ali su njihova dela odavno prevazišla okvire u koje su kritika i institucije pokušavale da ih smeste.

Izložba „Izvan akademije: Bosilj, Sekulić, Skurjeni, Tisnikar“ biće otvorena 25. septembra u Galeriji Božidar Jakac, Muzeju moderne i savremene umetnosti u Kostanjevici na Krki. Postavka će trajati do 28. februara 2027. godine, a njeni kustosi su Miha Colner i Goran Milovanović.

Beogradski Muzej naivne i marginalne umetnosti učestvuje sa trideset dela Ilije Bosilja i Save Sekulića, omogućavajući da se njihovo stvaralaštvo sagleda u neposrednom dijalogu sa radovima Matije Skurjenija i Jožeta Tisnikara.

Izvan škole, ali ne i izvan umetnosti

Četvorica umetnika pripadaju različitim sredinama, iskustvima i imaginarnim svetovima. Ono što ih povezuje nije jedinstven stil, već činjenica da su sopstvene vizuelne jezike razvili mimo akademskih sistema i dominantnih umetničkih obrazaca.

Tokom druge polovine 20. veka stvaralaštvo samoukih autora privlačilo je veliku pažnju publike, kritike i međunarodne umetničke scene. Ipak, oznake poput naivne, marginalne ili autsajderske umetnosti često su istovremeno donosile vidljivost i uspostavljale granicu prema takozvanoj glavnoj istoriji umetnosti.

Izložba u Kostanjevici na Krki upravo tu granicu ponovo razmatra. Umesto da autore posmatra samo kroz odsustvo akademskog obrazovanja, postavka njihove opuse suočava prema snazi imaginacije, doslednosti izraza i sposobnosti da izgrade svetove koji se ne povinuju poznatim pravilima.

Kosmos Ilije Bosilja

Slike Ilije Bašičevića Bosilja, koji je živeo od 1895. do 1972. godine, deluju kao prizori iz kosmologije čija pravila poznaje samo njihov autor. Ljudi, životinje, mitološka bića i istorijske ličnosti pojavljuju se zajedno, bez potrebe da pripadaju istom vremenu, prostoru ili pripovednom sistemu.

Bosiljeve figure često izgledaju kao da postoje između različitih svetova. One nisu potpuno ljudske, životinjske ni mitske, već nose elemente svega navedenog. Upravo ta neodređenost daje njegovim slikama osećaj da prikazuju nešto starije od poznate istorije i istovremeno udaljeno od svakodnevne stvarnosti.

Njegova umetnost ne pokušava da oponaša vidljivi svet. Ona gradi novi, sa sopstvenim stanovnicima, simbolima i odnosima.

Anatomija Save Sekulića

Sava Sekulić, koji je živeo od 1902. do 1989. godine, ljudsku figuru oslobađa konvencionalne anatomije. Tela na njegovim slikama mogu biti izdužena, spljoštena, umnožena ili podeljena na fragmente koji se ponovo spajaju prema unutrašnjoj logici slike.

Kod Sekulića odstupanje od anatomskih pravila nije nedostatak veštine, već osnova izraza. Telo više nije stabilna i nepromenljiva celina. Ono može da se širi, ponavlja, preobražava i nosi nekoliko identiteta odjednom.

Njegove figure zbog toga deluju iskonski, kao da su nastale pre dogovora o tome kako čovek treba da izgleda. U njima se istovremeno mogu prepoznati ranjivost, snaga, humor i nelagoda.

Skurjenijevi prolazi prema drugoj stvarnosti

Matija Skurjeni, koji je živeo od 1898. do 1990. godine, slikao je svet snova, sećanja i opsesivno ponavljanih motiva. Vozovi, železničke pruge, tuneli i mostovi u njegovim delima nisu samo elementi pejzaža.

Oni postaju prolazi između stvarnosti i prostora koji postoji izvan nje. Pruga može da vodi kroz sećanje, tunel prema potisnutom iskustvu, a most da poveže delove sveta koji u budnom stanju ne mogu da se dodirnu.

Skurjenijevo slikarstvo pokazuje kako svakodnevni predmeti i prizori, kada se dovoljno dugo ponavljaju u mašti, mogu da postanu lična mitologija.

Tisnikar i prisustvo smrti

Jože Tisnikar, koji je živeo od 1928. do 1998. godine, neposredno se suočavao sa prolaznošću i smrtnošću. Njegove slike proizašle su iz iskustva rada u bolničkoj mrtvačnici u Slovenj Gradecu, ali ne funkcionišu kao hladni dokumenti tog prostora.

Stilizovane figure, tamni tonovi i prizori iz mrtvačnice pretvaraju svakodnevni susret sa smrću u razmišljanje o ljudskoj konačnosti. Kod Tisnikara smrt nije udaljena tema koju umetnost posmatra sa bezbedne distance. Ona je prisutna, fizička i neizbežna.

Upravo zbog toga njegova dela ne govore samo o umiranju. Ona podsećaju i na krhkost života, na ono što ostaje iza čoveka i na granicu pred kojom prestaju društvene uloge i razlike.

Četiri opusa u novom dijalogu

Kustoskinja Muzeja naivne i marginalne umetnosti Danica Đorđević Janković istakla je da trideset radova Bosilja i Sekulića iz muzejske zbirke omogućava vredno suočavanje četiri opusa koja su dosledno izmicala ustaljenim klasifikacijama.

Takva postavka ne pokušava da ponudi konačan odgovor na pitanje gde ova dela pripadaju. Mnogo je zanimljivije ono što se događa kada prestanemo da ih posmatramo prvenstveno kroz biografsku činjenicu da njihovi autori nisu završili umetničke akademije.

Izložba tako postaje prostor za ponovno čitanje njihovih radova, ali i za kritičko preispitivanje načina na koji muzeji, kustosi i istorija umetnosti proizvode kategorije. Za Muzej naivne i marginalne umetnosti ovo je deo šireg procesa revalorizacije sopstvene zbirke i institucionalnog identiteta u skladu sa savremenim kustoskim i teorijskim pristupima.

Regionalna saradnja oko umetnosti bez granica

Izložba je nastala kroz saradnju institucija, fondacija, udruženja i kolekcija iz Srbije, Slovenije, Hrvatske i Nemačke.

U realizaciji učestvuju Muzej naivne i marginalne umetnosti u Beogradu i Jagodini, Fondacija Ilija & Mangelos iz Novog Sada, Muzej Matije Skurjenija iz Zaprešića, kolekcija Zander iz Kelna, Muzej moderne i savremene umetnosti Koroške u Slovenj Gradecu, Kulturno društvo Jože Tisnikar iz Mislinje i Galerija Božidar Jakac u Kostanjevici na Krki, uz dela iz dve privatne kolekcije iz Slovenije i Hrvatske.

„Izvan akademije“ okuplja umetnike koje povezuje upravo nemogućnost jednostavnog svrstavanja. Njihovi radovi nisu važni zato što su nastali bez akademskog obrazovanja, već zato što su stvorili vizuelne svetove koje nijedna akademija nije mogla unapred da propiše.

Izložba „Izvan akademije: Bosilj, Sekulić, Skurjeni, Tisnikar“ biće otvorena od 25. septembra 2026. do 28. februara 2027. godine u Galeriji Božidar Jakac u Kostanjevici na Krki.

Photo credit: Slobodan Štetić