„Jedno srce za nauku“: Evropska noć istraživača
25. septembra osvaja 25 mesta širom Srbije
Koliko zapravo poznajemo životinje sa kojima delimo gradove, reke, šume, parkove, domove, pa čak i noćno nebo?
Znamo li šta se događa u svetu koji počinje nekoliko centimetara ispod površine vode? Ko štiti životinje koje čuvaju nas? Kako bakterije dobijaju svoje prirodne neprijatelje? Zašto su krpelji i komarci mnogo više od sezonske neprijatnosti? I zbog čega odnos sa kućnim ljubimcem ponekad može da promeni čitav život čoveka?
Odgovori na neka od tih pitanja moći će da se traže 25. septembra, kada će 17. Evropska noć istraživača od 17 do 22 časa obuhvatiti 25 mesta širom Srbije.
Ovogodišnje izdanje održava se pod sloganom „Jedno srce za nauku“, a u njegovom centru nalazi se neverovatna raznovrsnost životinjskog sveta i sve veze koje između ljudi i životinja mogu da otkriju veterina, medicina, biologija, hemija, ekologija, astronomija, istorija, arheologija, umetnost i književnost.
Drugim rečima, nauka će na jednu noć dobiti krila, peraja, šape, pipke, kandže, repove i kljunove.
A laboratorija će postati mnogo veća od četiri zida.
Nauka počinje pitanjem
Možda je najveća greška koju možemo da napravimo kada govorimo o nauci to što je predstavljamo kao zbir gotovih odgovora.
Nauka, zapravo, počinje mnogo ranije.
Pitanjem.
Zašto?
Kako?
Šta bi se dogodilo kada?
Da li je moguće?
Upravo je to logika Evropske noći istraživača, manifestacije koja pokušava da udaljenost između naučnika i publike svede na nekoliko koraka.
Umesto zatvorenih vrata laboratorije, posetioci će imati interaktivne postavke.
Umesto predavanja koje treba samo slušati, eksperimente u kojima mogu da učestvuju.
Umesto osećaja da postoji pogrešno pitanje, priliku da konačno postave ono koje im se već dugo mota po glavi.
Tokom večeri biće organizovane radionice, razgovori, igre, kvizovi, eksperimenti i različiti kreativni programi namenjeni svim generacijama.
A ako neko iz Noći istraživača ode sa više pitanja nego što je imao kada je došao, možda je upravo to najbolji mogući rezultat.
Životinje nisu samo tema biologije
Ovogodišnja tema posebno je zanimljiva jer životinje posmatra mnogo šire od klasičnog prirodnjačkog pristupa.
Naravno, govoriće se o biologiji, veterini, ekologiji i medicini.
Ali odnos čoveka i životinje postoji i u istoriji.
U mitologiji.
U književnosti.
Na arheološkim nalazištima.
Na slikama.
U simbolima.
U jeziku.
Pa čak i među zvezdama.
Dovoljno je pogledati nazive sazvežđa da shvatimo koliko dugo čovek projektuje životinjski svet i na nebo.
Od najranijih civilizacija životinje nisu bile samo bića koja žive pored nas. Postajale su simboli snage, opasnosti, vernosti, mudrosti, božanstava i čitavih društava.
Danas ih istovremeno posmatramo kroz mikroskop, satelitske podatke, veterinarsku praksu i kulturnu istoriju.
Upravo taj susret disciplina može da pokaže da nauka ne postoji u odvojenim fiokama.
Priroda ne zna gde se završava biologija, a počinje hemija.
Komšije koje možda nikada nismo primetili
Jedan od motiva programa biće i upoznavanje sa „obično neobičnim“ stanovnicima naših reka, bara i šuma.
To je dobar podsetnik koliko često egzotičnim smatramo samo ono što je daleko.
Možemo znati kako izgleda lav, pingvin ili panda, a da veoma malo znamo o životinjama koje žive nekoliko kilometara od našeg doma.
U bari pored puta postoji čitav ekosistem.
U gradskoj krošnji odvija se život koji većina prolaznika nikada ne primećuje.
Reke nose organizme bez kojih njihove ekološke zajednice ne bi funkcionisale.
Čak i životinje koje smatramo neprijatnim imaju svoje mesto u složenim lancima prirode.
Noć istraživača zato može da bude prilika da ono svakodnevno ponovo postane neobično.
Ponekad nije potrebno otići u Amazoniju da bismo nešto otkrili.
Dovoljno je pažljivije pogledati najbližu livadu.
Ko su lovci na bakterije?
Nauka posebno postaje uzbudljiva onda kada nam pokaže svet koji golim okom ne možemo da vidimo.
Programi ovogodišnje manifestacije otvoriće i pitanja odnosa mikroorganizama, bakterija i njihovih prirodnih neprijatelja.
U svetu mikroskopskih organizama takođe postoje sukobi, odbrane, prilagođavanja i čitavi sistemi preživljavanja.
Ono što iz naše perspektive izgleda kao kap vode može da bude čitavo bojno polje.
Upravo takvi primeri imaju posebnu moć u popularizaciji nauke.
Detetu nije potrebno odmah objašnjavati komplikovane biohemijske procese da bi razumelo da je priroda neverovatno kompleksna.
Prvo mora da poželi da sazna više.
Radoznalost dolazi pre udžbenika.
Krpelj nije samo nešto što treba izvaditi
Poseban deo programa baviće se i životinjama koje čoveku mogu preneti bolesti, među kojima su krpelji i komarci.
To je tema u kojoj popularizacija nauke ima veoma praktičnu vrednost.
Razumevanje načina na koji se bolesti prenose može direktno promeniti naše ponašanje.
Zašto se pregledati nakon boravka u prirodi?
Kako pravilno reagovati kada pronađemo krpelja?
Zašto se određene vrste komaraca prate?
Kako promene klime utiču na njihovo širenje?
Naučna pismenost ovde prestaje da bude apstraktan ideal.
Postaje deo svakodnevnog zdravlja.
Čovek koji razume rizik može da ga proceni bolje od onoga ko je prepušten strahu, glasinama i savetima sa društvenih mreža.
A onda dolazimo do naših kućnih ljubimaca
Ovogodišnja Noć istraživača otvorena je i za lepo vaspitane kućne ljubimce.
To nije samo simpatičan dodatak programu.
Odnos čoveka i životinje nalazi se u samom centru teme.
Psi i mačke više nisu samo životinje koje žive uz ljude.
Za veliki broj vlasnika oni su članovi porodice.
Sa njima se razvijaju emocionalne veze.
Prilagođavaju im se dnevne rutine.
Brine se o njihovom zdravlju.
Njihov gubitak može da proizvede stvarnu tugu.
Nauka godinama istražuje šta se događa u tim odnosima, od ponašanja životinja do psiholoških i zdravstvenih efekata koje mogu imati na ljude.
Ali manifestacija ide i korak dalje.
Možda neko te večeri pronađe najboljeg prijatelja
Ovogodišnje izdanje biće posvećeno i promociji odgovornog vlasništva i udomljavanja životinja.
Diana Lupulović, veterinar i istraživač sa Instituta za primenu nuklearne energije i rukovodilac ovogodišnje Noći istraživača, kaže da postoji mogućnost da naučni susret za nekoga dobije i sasvim ličnu dimenziju.
„Možda će se na nekom od susreta sa naukom dogoditi i nešto posebno: neko dete će ugledati kucu ili macu kojoj je potreban dom i pronaći svog najboljeg prijatelja za ceo život“, poručuje Lupulović.
Iza te slike nalazi se ozbiljna tema.
Odgovorno vlasništvo ne počinje fotografijom šteneta ili mačeta.
Podrazumeva godine brige.
Veterinarske preglede.
Ishranu.
Vreme.
Sterilizaciju gde je potrebna.
Razumevanje ponašanja životinje.
I prihvatanje da kućni ljubimac nije predmet koji možemo napustiti kada postane komplikovan.
Ako Noć istraživača uspe makar deo najmlađe publike da nauči i tome, nauka će još jednom pokazati koliko neposredno može da utiče na svakodnevni život.
Beograd postaje velika naučna mapa
U Beogradu će se program odvijati na čitavom nizu lokacija.
Svečano otvaranje manifestacije biće održano u Evropskoj kući uz podršku Delegacije Evropske unije u Srbiji.
Programi će biti organizovani i u Muzeju nauke i tehnike, Centru za promociju nauke, Opservatoriji na Kalemegdanu, Prirodnjačkom muzeju, na platou Prirodno matematičkog fakulteta na Studentskom trgu, u Botaničkoj bašti, Francuskom institutu, Češkom domu i Dečjem odeljenju Biblioteke grada Beograda.
Naučne aktivnosti očekuju publiku i u Tinker Labsu i tržnom centru BIG Fashion.
Grad tako na nekoliko sati praktično postaje mreža malih laboratorija.
Ne postoji jedna centralna tačka nauke.
Ona se rasipa kroz muzeje, trgove, škole, biblioteke, parkove i kulturne centre.
To je možda i najbolja metafora njenog mesta u društvu.
Novi Sad, Niš i nauka izvan velikih laboratorija
U Novom Sadu program će se odvijati u BIG šoping centru i Kulturnoj stanici Svilara, u Naučnom klubu i na platou.
Niš će programe ugostiti u Naučnom klubu Centra za stručno usavršavanje, Delta Planetu, Osnovnoj školi „Ivan Goran Kovačić“ u Niškoj Banji i kraj Kutinske reke.
Upravo poslednja lokacija pokazuje koliko je ovogodišnja tema prirodno vezana za izlazak iz zatvorenog prostora.
Ekologiju nije moguće u potpunosti razumeti samo sa projektora.
Ponekad treba stati kraj reke.
Pogledati šta u njoj živi.
I shvatiti da naučni predmet nije nešto odvojeno od našeg sveta.
On jeste naš svet.
Od Kikinde do Pirota
Evropska noć istraživača ne završava se u najvećim gradovima.
U Kikindi će domaćin biti Centar za stručno usavršavanje, dok se u Svilajncu program seli na Trg Stevana Sinđelića.
Kragujevčani će se okupljati na Trgu Radomira Putnika, a Kruševljani u Pionirskom parku.
U Šapcu će postavke biti predstavljene u dvorištu Šabačke gimnazije i na Gradskom trgu, dok će Smederevo program imati u Naučnom klubu Regionalnog centra.
U Čačku će se aktivnosti odvijati u Parku znanja Centra za stručno usavršavanje, na gradskoj obali Zapadne Morave i u Start ap centru.
Zaječar će program smestiti u dvorište srednjoškolskog centra.
U Leskovcu će istraživačke lokacije biti Naučni klub Centra za stručno usavršavanje i Gradski trg, dok je u Zubinom Potoku program predviđen u Naučnom klubu.
Publiku u okolini Petrovca na Mlavi očekuje program u Ranovcu, dok će se Pirot uključiti kroz Trg pirotskih ratnika, obližnju galeriju i Muzej Pirot.
Ovogodišnja manifestacija stiže i u Vranje, Kladovo, Sremsku Mitrovicu, Inđiju, Novu Pazovu, Sombor, Bačku Palanku, Suboticu, Vršac i Pančevo.
Jedne večeri Srbija će tako dobiti 25 tačaka na kojima je sasvim normalno pitati naučnika kako nešto funkcioniše.
Zašto je važno da nauka stigne i van univerzitetskih centara?
Velike istraživačke institucije prirodno se koncentrišu u najvećim gradovima.
Radoznalost nema takvu geografiju.
Dete iz manjeg mesta može imati potpuno istu fascinaciju astronomijom, biologijom ili hemijom kao dete koje živi nekoliko minuta od fakulteta.
Problem je samo u tome što nema uvek isti pristup sadržajima.
Zato format Noći istraživača ima posebnu vrednost upravo onda kada izađe iz velikih univerzitetskih centara.
Jedan eksperiment na gradskom trgu možda neće od nekoga odmah napraviti budućeg naučnika.
Ali može da proizvede prvi trenutak u kojem dete shvati da nauka nije nešto što rade neki daleki ljudi u belim mantilima.
Možda je to nešto što i ono jednog dana može da radi.
Besplatan program znači i dostupniju nauku
Svi programi Evropske noći istraživača besplatni su za posetioce.
To je važna stvar za manifestaciju čiji je osnovni cilj popularizacija nauke.
Radoznalost ne bi trebalo da bude luksuz.
Porodica može doći sa decom.
Srednjoškolci mogu sami obići programe.
Neko može slučajno naići na postavku i ostati mnogo duže nego što je planirao.
Kada se uklone cena ulaza i osećaj institucionalne distance, nauka postaje pristupačnija.
A dostupnost je preduslov za stvaranje nove publike.
I budućih istraživača.
Nedelja istraživača kao uvod
Program neće početi tek 25. septembra.
U pojedinim gradovima promotivne aktivnosti već su u toku, dok od 21. septembra počinje tradicionalna Nedelja istraživača.
Ona će poslužiti kao uvod u centralnu manifestaciju i dodatno proširiti mogućnost susreta sa istraživačima i njihovim radom.
Takav pristup važan je jer popularizacija nauke teško može da se svede na jednu noć godišnje.
Pravi uspeh ovakvih događaja nije samo broj ljudi koji će obići postavke.
Mnogo je važnije šta će se dogoditi narednog dana.
Da li će neko potražiti knjigu o temi koju je čuo?
Pogledati dokumentarac?
Početi da prati rad nekog instituta?
Prijaviti se na takmičenje?
Pitati nastavnika još nešto?
Radoznalost je korisna samo ako nastavi da raste.
Jedno srce, mnogo disciplina
Ovogodišnja Evropska noć istraživača realizuje se u okviru projekta HEART, finansiranog sredstvima Evropske unije kroz program Horizon Europe i potprogram „Marija Sklodovska Kiri“.
Koordinator projekta je Institut za primenu nuklearne energije Univerziteta u Beogradu.
U realizaciji učestvuju i Centar za promociju nauke, Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Novom Sadu, Institut za medicinska istraživanja Univerziteta u Beogradu i Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture u Petrovaradinu.
Već sastav partnera pokazuje koliko je tema široka.
Nuklearna energija.
Medicina.
Poljoprivreda.
Kulturno nasleđe.
Promocija nauke.
Naizgled veoma različiti svetovi mogu da se sretnu oko istog pitanja.
Kako bolje razumeti život oko nas?
Nauka nije samo za naučnike
Evropska noć istraživača već sedamnaest izdanja u Srbiji pokušava da razbije jednu posebno tvrdoglavu predstavu.
Da je nauka namenjena samo ljudima koji se njome profesionalno bave.
Nije.
Ne moramo biti biolozi da bismo želeli da znamo šta živi u reci.
Ne moramo biti veterinari da bismo želeli da razumemo svog psa.
Ne moramo biti astronomi da bismo podigli pogled prema sazvežđu.
Ne moramo biti hemičari da bismo se zapitali zašto se nešto oko nas događa.
Naučni metod počinje upravo spremnošću da ono što mislimo da znamo proverimo.
Zato su možda najvažniji posetioci Noći istraživača upravo oni koji o određenoj temi ne znaju ništa.
Još.
Pet sati za povratak radoznalosti
Od 17 do 22 časa, 25. septembra, na desetinama lokacija širom Srbije biće moguće ući u svet koji svakodnevno postoji oko nas, ali ga retko posmatramo dovoljno pažljivo.
Videćemo životinje.
Mikroorganizme.
Eksperimente.
Teleskope.
Prirodnjačke zbirke.
Laboratorijske procese.
Istorijske tragove.
Možda ćemo nešto naučiti o sopstvenom kućnom ljubimcu.
Možda ćemo prvi put razumeti zašto je neki organizam važan za ekosistem.
Možda ćemo samo postaviti dobro pitanje.
I možda je baš to dovoljno.
Jer najveća vrednost nauke nije u tome što nam daje osećaj da smo konačno razumeli sve.
Naprotiv.
Ona nas stalno podseća koliko još toga ne znamo.
A 25. septembra, širom Srbije, biće sasvim dovoljno da ponesemo samo jednu stvar.
Radoznalost.
Photo credit: Tanja Drobnjak
