Kada nezavisna kultura stiže tamo gde je najpotrebnija
Kultura se često zamišlja kroz velike institucije, prestoničke scene, festivalske centre i programe iza kojih stoje stabilni budžeti. Ipak, veliki deo savremene umetnosti u Srbiji nastaje daleko od sigurnih sistema, u prostorima koje umetnici, aktivisti i lokalne zajednice sami otvaraju, održavaju i brane.
Festival „Na sopstveni pogon“ već dvanaest godina pripada upravo tom svetu.
Ovogodišnje izdanje Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije održava se od kraja jula i tokom čitavog avgusta u jedanaest mesta širom zemlje. Program stiže u Smederevo, Zrenjanin, Bačku Palanku, Čačak, Vršac, Dobri Do, Lugavčinu, Vranovo, Markovac, Gložane i Radošin.
U vremenu kada se festivali gase, kulturni programi ostaju bez podrške, a savremena umetnost u manjim sredinama često postoji samo zahvaljujući upornosti pojedinaca, „Na sopstveni pogon“ podseća da nezavisna scena nije sporedni deo kulture. Ona je prostor u kojem nastaju novi modeli saradnje, drugačiji umetnički jezici i zajednice koje odbijaju da čekaju da im neko drugi omogući program.
Festival koji se ne održava na jednom mestu
„Na sopstveni pogon“ nema klasičan festivalski centar, jednu veliku binu niti grad u kojem se okuplja celokupna publika.
Njegov identitet nastaje upravo kroz kretanje.
Programi putuju između gradova, sela, kulturnih centara, muzeja, dvorišta i nezavisnih prostora. Umetnici dolaze do publike koja često nema priliku da redovno prati savremeno pozorište, performans, cirkus, eksperimentalni film ili prostorne instalacije.
Takva decentralizacija ne podrazumeva samo promenu geografske lokacije. Ona menja odnos između umetnika, publike i prostora.
Predstava u velikom pozorištu i predstava u manjoj sredini ne stvaraju isto iskustvo. Publika drugačije reaguje, susret je neposredniji, a razgovor nakon programa često postaje jednako važan kao i samo umetničko delo.
Festival zato ne donosi gotove sadržaje lokalnim zajednicama kao da su one samo prazna mesta na kulturnoj mapi. Programi se realizuju u saradnji sa institucijama, kolektivima, udruženjima i pojedincima koji već deluju u tim sredinama.
Na taj način lokalni partneri ne ostaju samo domaćini. Oni postaju deo procesa.
Solidarnost umesto takmičenja
Jedna od najvažnijih odluka ovogodišnjeg izdanja odnosila se na raspodelu budžeta.
Članice Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije i učesnici programa odustali su od dosadašnje prakse participativnog žiriranja prijavljenih projekata. Umesto međusobnog takmičenja za ograničena sredstva, odlučeno je da dostupni budžet i resursi budu ravnopravno raspodeljeni.
Takva odluka mnogo govori o načinu na koji nezavisna scena razume sopstveni položaj.
U sistemu u kojem novca nema dovoljno, organizacije se često podstiču da se međusobno nadmeću. Jedan projekat dobija podršku, drugi ostaje bez nje, iako oba možda odgovaraju na podjednako važne potrebe svojih zajednica.
Ovogodišnji model pokušava da prekine tu logiku.
Ravnopravna raspodela sredstava možda znači skromnije pojedinačne produkcije, ali omogućava većem broju programa da se održe. Ona pokazuje da solidarnost nije samo tema o kojoj umetnost govori, već princip koji može da oblikuje način na koji se kultura organizuje.
Upravo zbog toga program stiže u veliki broj manjih sredina, među kojima su i mesta koja se retko pojavljuju na mapama savremenih umetničkih događaja.
Šest saradničkih projekata i različiti umetnički jezici
U okviru dvanaestog izdanja podržano je šest projekata saradnje između članica Asocijacije i društveno umetničkih inicijativa.
Publiku očekuju cirkuske radionice za decu i mlade, cirkuska predstava, pozorišna gostovanja, umetnost performansa, radionica stripa, putujući filmski program, prostorne instalacije u javnom prostoru i radionice glume.
Raznovrsnost programa pokazuje širinu nezavisne scene.
Ona ne pripada jednom žanru, jednoj generaciji niti jednom modelu produkcije. U istom festivalskom okviru susreću se savremeni cirkus, pozorište, film, vizuelna umetnost i edukativni rad.
Posebno je važno što mnogi programi uključuju radionice i aktivno učešće publike.
U takvim susretima umetnost prestaje da bude nešto što se posmatra sa distance. Deca, mladi i odrasli dobijaju priliku da se upoznaju sa procesom, isprobaju određenu tehniku i razgovaraju sa ljudima koji stvaraju programe.
Ponekad upravo takva radionica predstavlja nečiji prvi kontakt sa savremenim cirkusom, stripom, glumom ili performansom.
Neće svaki učesnik kasnije postati umetnik, ali može razviti drugačiji odnos prema kulturi i shvatiti da ona nije zatvoren svet namenjen samo stručnjacima.
Od seoskih kulturnih centara do muzejskih dvorišta
Program susreta i razmene znanja u seoskim kulturnim centrima održava se od 20. jula do 31. avgusta u Markovcu, Gložanu i Radošinu.
Partneri programa su Seoski kulturni centar Markovac, Kulturni centar Gložane i Udruženje Mladi zajedno iz Radošina.
Ovaj segment posebno jasno pokazuje zbog čega je festival važan.
Kulturni život sela često zavisi od nekoliko ljudi spremnih da pokrenu program, otvore prostor i okupe zajednicu. Kada takva inicijativa postoji, ona ne donosi samo umetnički sadržaj. Stvara mesto susreta i mogućnost da se razgovara o potrebama lokalne sredine.
U Čačku će 6. avgusta u 21 čas, u dvorištu Narodnog muzeja, biti predstavljena prostorna instalacija „Corpus Feminae“.
Program realizuju Kino klub Kameo i Kolektiv Corpus.
Izmeštanje umetničkog rada u muzejsko dvorište menja način na koji publika doživljava i delo i sam prostor. Instalacija ne ostaje zatvorena u galeriji, već ulazi u javni ambijent i postaje deo večeri, arhitekture i kretanja posetilaca.
Pokret, strip i performans u Vršcu
Multimedijalni događaj „Pokret u stripu u performansu“ biće održan 7. avgusta od 17 časova u Društvenom centru Drvarska 12 u Vršcu.
Program realizuju Transformator, Platforma za transformaciju stvarnosti putem umetnosti, i TV Krpelj.
Susret stripa i performansa otvara prostor između crteža, tela, pokreta i pripovedanja.
Strip najčešće zamišljamo kao niz nepomičnih kadrova, dok performans postoji u vremenu i neposrednom prisustvu izvođača. Njihovo povezivanje omogućava da se ista ideja istraži kroz različite umetničke jezike.
Društveni centar Drvarska 12 predstavlja važan deo ovog programa jer nezavisni prostori često omogućavaju eksperimente za koje u standardnim institucionalnim okvirima nema dovoljno mesta.
U njima umetnici mogu da isprobaju nedovršene ideje, povežu discipline i uključe publiku u proces bez pritiska da svaki rezultat mora da izgleda kao velika i konačna produkcija.
Filmovi na točkovima
Putujući filmski program „MikroFAF na točkovima Talasa“ stiže u tri mesta tokom avgusta.
Projekcije će biti održane 13. avgusta u Dobrom Dolu, 17. avgusta u Vranovu i 18. avgusta u Lugavčini, sa početkom u 21 čas.
Program realizuju udruženje Satibara i Kulturni centar Talas.
Putujući bioskop ima posebnu vrednost u sredinama bez redovnog filmskog programa.
Film tada nije samo sadržaj prikazan na platnu. Njegov dolazak postaje događaj koji okuplja ljude, menja večernji ritam mesta i otvara mogućnost razgovora nakon projekcije.
U vremenu kada je gotovo svaki film moguće gledati na telefonu ili računaru, zajedničko gledanje zadržava drugačiju snagu.
Publika deli isti prostor i isto trajanje filma. Reakcije postaju zajedničke, a razgovor može početi odmah nakon poslednje scene.
Takvi programi podsećaju da dostupnost sadržaja na internetu ne znači automatski i dostupnost kulture. Potrebni su izbor, kontekst, prostor i ljudi koji će publiku pozvati da dođe.
Savremeni cirkus za decu i mlade
U Bačkoj Palanci će 21. i 22. avgusta od 20 časova biti izvedena predstava „LoPtice“, uz radionice savremenog cirkusa.
Program će biti realizovan u dvorištu Gradskog muzeja, u okviru Festivala ekološkog pozorišta za decu i mlade.
Partneri su Cirkusfera i Festival ekološkog pozorišta za decu i mlade.
Savremeni cirkus poslednjih godina sve više pronalazi prostor na nezavisnoj sceni. Za razliku od tradicionalnog cirkusa, njegov fokus nije samo na veštini i spektaklu. Pokret, akrobatika, predmeti i telo koriste se kao sredstva pripovedanja.
Radionice deci i mladima omogućavaju da ovaj umetnički jezik upoznaju iz neposredne blizine.
Umesto da samo posmatraju izvođače, učesnici mogu da isprobaju pokret, ravnotežu, koordinaciju i zajednički rad. Takvo iskustvo razvija poverenje u sopstveno telo, ali i odgovornost prema drugima.
U savremenom cirkusu izvođači često zavise jedni od drugih. Veština zato nije samo individualna sposobnost, već rezultat poverenja i pažnje.
Pozorišna gostovanja u Zrenjaninu i Smederevu
Predstava jednostavnog, ali namerno otvorenog naslova „Predstava“ biće izvedena 22. avgusta u 20.30 časova u Kulturnom centru Zrenjanina.
Reč je o gostovanju Omladinskog pozorišta PATOS, realizovanom u saradnji sa CEKOMOM.
Nedelju dana kasnije, 29. avgusta u 19 časova, CEKOM će gostovati u Centru za kulturu Smederevo sa predstavom „Izbrisani“.
Iza oba programa nalaze se organizacije koje pozorište posmatraju kao prostor društvenog dijaloga, rada sa mladima i preispitivanja stvarnosti.
Takve predstave često nastaju iz tema koje su prisutne u životima učesnika i zajednica, ali retko dobijaju prostor u velikim produkcijama.
Nezavisno pozorište može da reaguje brže, direktnije i sa manje formalnih ograničenja. Ono ne mora da čeka da društveni problem postane bezbedna istorijska tema.
Može da govori dok je pitanje još otvoreno, dok izaziva nelagodu i dok odgovor još nije poznat.
Ko sve pokreće festival
Ovogodišnji program okuplja CEKOM, Omladinsko pozorište PATOS, udruženje Satibara, Kulturni centar Talas, Cirkusferu, Festival ekološkog pozorišta za decu i mlade, Transformator, Platformu za transformaciju stvarnosti putem umetnosti, TV Krpelj, Seoski kulturni centar Markovac i Filmski klub Kameo.
Među partnerima se nalaze Kulturni centar Zrenjanina, Centar za kulturu Smederevo, Narodni muzej Čačak i Muzej grada Bačka Palanka.
U realizaciji učestvuju i nezavisni kulturni prostori i kolektivi, među kojima su Društveni centar Drvarska 12, Kulturni centar Gložane, Udruženje Mladi zajedno iz Radošina i Kolektiv Corpus iz Beograda.
Ova mreža organizacija, institucija i neformalnih inicijativa možda je najvažniji rezultat festivala.
Pojedinačan program traje nekoliko sati ili dana. Saradnja koja nastane tokom njegove pripreme može trajati mnogo duže.
Organizacije razmenjuju znanje, opremu, kontakte i iskustva. Upoznaju publiku iz drugih gradova, otkrivaju nove prostore i grade veze koje kasnije mogu dovesti do novih gostovanja i zajedničkih projekata.
Nezavisna scena opstaje upravo zahvaljujući takvim vezama.
Kultura otpora kao svakodnevni rad
Izraz kultura otpora lako može zvučati veliko i dramatično. U praksi, ona često izgleda mnogo jednostavnije.
To je odluka da se program ipak održi iako je budžet mali. To je otključavanje prostora, postavljanje stolica, organizovanje prevoza, razgovor sa lokalnom publikom i pokušaj da se umetnicima obezbede osnovni uslovi za rad.
Otpor se nalazi i u odbijanju ideje da kultura pripada samo velikim gradovima i publici koja može da plati skupe ulaznice.
Svi programi festivala „Na sopstveni pogon“ dostupni su publici besplatno.
Time se umetnost ne predstavlja kao luksuz, već kao javno dobro i pravo zajednice.
Besplatan ulaz ne znači da program nema cenu. Troškovi i rad postoje, ali se ne prebacuju na publiku koja možda nema mogućnost da ih plati.
Festival je podržala Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije, a program je finansiran sredstvima Evropske unije. Sadržaj festivalskog programa isključiva je odgovornost Asocijacije i ne mora nužno odražavati stavove Evropske unije.
Sopstveni pogon nije neograničen resurs
Naziv festivala nosi energiju samostalnosti, ali istovremeno otkriva problem sa kojim se nezavisna kultura stalno suočava.
Raditi na sopstveni pogon znači imati inicijativu, slobodu i sposobnost da se ideja pokrene bez čekanja. Ipak, taj pogon zavisi od ljudi, vremena, sredstava i prostora.
Entuzijazam nije neograničen izvor energije.
Nezavisne organizacije mogu dugo da stvaraju programe u nesigurnim uslovima, ali njihov rad ne bi trebalo romantizovati. Iza svakog događaja nalaze se sati nevidljivog rada, administracije, komunikacije, tehničke pripreme i brige o ljudima.
Kada strukturalna podrška izostane, najveći teret pada na pojedince.
Festival zato istovremeno slavi snagu nezavisne scene i ukazuje na potrebu da njen rad bude stabilnije podržan.
Postojanje programa ne znači da sistem funkcioniše. Ponekad znači upravo suprotno, da ljudi ulažu ogroman napor kako bi nadoknadili ono što sistem ne pruža.
Jedanaest mesta na zajedničkoj kulturnoj mapi
Dvanaesto izdanje festivala „Na sopstveni pogon“ povezuje gradove i sela koja se međusobno razlikuju po veličini, infrastrukturi i kulturnim navikama.
Tokom nešto više od mesec dana, Markovac, Gložane, Radošin, Čačak, Vršac, Dobri Do, Vranovo, Lugavčina, Bačka Palanka, Zrenjanin i Smederevo postaju deo iste festivalske priče.
Ta priča nema jedan centar.
Ona postoji svuda gde se otvori prostor, postavi platno, započne radionica, izvede predstava ili okupi publika.
Upravo u tome leži najveća vrednost festivala.
On ne pokušava da dovede čitavu Srbiju na jedno mesto. Umesto toga, kreće prema publici.
U vremenu centralizacije, gašenja programa i sve manjeg prostora za savremenu umetnost, takvo kretanje postaje kulturni i društveni stav.
„Na sopstveni pogon“ pokazuje da nezavisna scena nije samo skup organizacija koje opstaju uprkos teškim okolnostima.
To je mreža ljudi koji su odlučili da umetnost ne čekaju.
Oni je nose sa sobom.
Photo credit: Miloš Janjić
