Markus Pavlov predstavlja „DELULU“
Soundtrack za sve filmove koje pravimo u sopstvenoj glavi
Postoji onaj trenutak u odnosu kada vam je praktično sve jasno.
Odgovori postaju kraći. Poruke ređe. Planovi neodređeniji. Energija između dvoje ljudi više nije ista, a druga strana kao da se već jednom nogom nalazi negde drugde.
Razumna osoba bi verovatno prihvatila poruku.
Ali razum nije uvek naročito zanimljiv.
Ponekad je mnogo lakše uzeti nekoliko pogleda, tri poruke, jednu pesmu koju je neko postavio na Instagram story i slučajan susret od pre dve nedelje, pa od toga napraviti čitavu alternativnu realnost u kojoj ljubavna priča ipak ima budućnost.
Dobro došli u delulu stanje svesti.
Beogradski sastav Markus Pavlov upravo tom prostoru između realnosti koju vidimo i priče koju bismo mnogo radije želeli da bude istinita posvećuje novi singl „DELULU“.
Nakon zapažene pesme „Usne“, bend nastavlja put prema debitantskom albumu numerom koja istovremeno želi da nas natera da plešemo i da se zapitamo koliko smo puta potpuno svesno ignorisali ono što nam je bilo pred očima.
Kada znaš da je gotovo, ali scenario u glavi još nije završen
„DELULU“ polazi od situacije koja je posebno dobro poznata generaciji odrasloj uz aplikacije za dopisivanje, dating platforme, seen oznake, reakcije na story i čitavu novu disciplinu analiziranja digitalnih tragova.
Druga osoba se udaljava.
Nema velike svađe.
Nema dramatičnog finala.
Ponekad nema čak ni objašnjenja.
Samo jedno metaforičko „ništa, doviđenja“.
„Pesma govori o momentu kada si svestan da se druga osoba udaljava i da je to kraj bez objašnjenja, samo jedno ‘ništa, doviđenja’. Ali ti svejedno praviš nerealni film u glavi i ulaziš u opsesivno stanje, očajnički tragajući za razlogom kojeg nema“, objašnjava bend.
U toj poslednjoj rečenici praktično se nalazi čitava psihologija pesme.
Nije najveći problem to što ne znamo šta se dogodilo.
Problem je što ne možemo da prihvatimo mogućnost da možda ne postoji odgovor koji će nas zadovoljiti.
Zato ga pravimo sami.
Situationship kao ljubavna forma našeg vremena
Postojala je veza.
Postojao je raskid.
Između te dve tačke nekada je bar teorijski bilo jasno gde se nalazimo.
Savremeni odnosi uveli su mnogo širi repertoar neodređenosti.
Viđamo se, ali nismo zajedno.
Dopisujemo se svakog dana, ali ništa ne definišemo.
Ponašamo se kao par, ali niko ne želi da izgovori reč veza.
Imamo emocije, ali „idemo bez pritiska“.
I onda dobijemo situationship, odnos dovoljno stvaran da može da nas povredi, ali dovoljno nedefinisan da na kraju nemamo čak ni pravo na klasičan raskid.
Upravo tu „DELULU“ pronalazi svoj prirodni teren.
Jer kada odnos nikada nije dobio jasne granice, i njegov završetak lako postane otvoren za interpretaciju.
Možda mu samo treba prostor.
Možda se plaši emocija.
Možda trenutno nije spreman.
Možda će shvatiti.
Možda je Merkur.
Možda nije ništa od toga.
Ali ljudski mozak veoma teško podnosi prazninu, pa je često popunjava pričom koja najmanje boli.
Delulu više nije samo internet šala
Termin „delulu“ nastao je iz engleske reči delusional i kroz internet kulturu postao svojevrsna oznaka za svesno življenje u sopstvenoj verziji stvarnosti.
U početku je funkcionisao uglavnom kao šala.
Danas je gotovo mali generacijski koncept.
„Delulu is the solulu“, govori jedna popularna internet fraza, sugerišući da je ponekad upravo potpuno nerealno samopouzdanje rešenje.
U ljubavnim odnosima stvar je malo komplikovanija.
Delulu može biti simpatična fantazija.
A može postati i beskrajna analiza nečega što je druga osoba odavno završila.
Ko je pogledao story?
Zašto je lajkovao fotografiju?
Zašto je pustio baš tu pesmu?
Da li je poruka zapravo bila namenjena meni?
Zašto je odgovorio posle četiri sata, a juče posle dvadeset minuta?
Čovek u tom trenutku više nema odnos sa drugom osobom.
Ima odnos sa sopstvenom interpretacijom druge osobe.
To je mnogo sigurnije.
Druga osoba može da ode.
Interpretacija ostaje koliko god želimo.
Melanholija koja ipak tera na pokret
Markus Pavlov ovu priču ne smešta u klasičnu baladu.
„DELULU“ je zamišljena kao plesno utočište za sve koji su odlučili da romantizuju upravo takve odnose.
To je zanimljiv kontrast.
Tekst ulazi u opsesiju, odbacivanje i emotivnu neizvesnost, dok muzika pokušava da telo pokrene.
Možda je upravo taj spoj najprirodniji.
Ljudi odavno ne plešu samo kada su srećni.
Ponekad najbolja muzika za slomljeno srce uopšte nije ona uz koju sedimo u mraku.
Nekada je mnogo korisnije pojačati bas i napraviti od sopstvene emotivne katastrofe nešto što makar ima dobar ritam.
Markus Pavlov upravo tu melanholiju pokušava da izvuče iz spavaće sobe i odvede je na podijum.
Šta je zapravo Slavic Indie Pop?
Bend svoj zvuk definiše kao „Slavic Indie Pop“.
I već sam naziv govori dosta o prostoru u kojem Markus Pavlov želi da se kreće.
Tu su hladnija ritmika i estetika istočnoevropskog post panka, ali i melanholična toplina jugoslovenskog novog talasa.
Na jednoj strani distanca.
Na drugoj emocija.
Sintetički hladan okvir oko vrlo ljudskih problema.
To je spoj koji posebno dobro funkcioniše kada se govori o savremenim odnosima.
Digitalna komunikacija deluje hladno.
Ekran.
Notifikacija.
Seen.
Tri tačkice koje pokazuju da neko kuca, pa nestanu.
Iza svega toga nalazi se osoba koja pokušava da shvati da li je neko voli.
Možda je upravo taj kontrast između hladnog zvuka i emotivne teme ono zbog čega oznaka „Slavic Indie Pop“ ima smisla.
Istočna melanholija u digitalnom dobu
Melanholija svakako nije nova pojava u regionalnoj muzici.
Od novog talasa do alternativnog roka, domaća i regionalna scena oduvek je znala kako da tugu pretvori u nešto što zvuči elegantno.
Promenili su se samo detalji.
Nekada smo čekali telefonski poziv.
Danas gledamo kada je neko poslednji put bio aktivan.
Nekada je osoba odlazila i fizički nestajala iz svakodnevice.
Danas može prestati da razgovara sa nama, a da joj svakog dana gledamo lice na ekranu.
Nikada nismo imali više mogućnosti da ostanemo povezani sa ljudima koji više ne žele da budu povezani sa nama.
To je odlična infrastruktura za delulu.
„DELULU“ upravo zato zvuči kao pesma svog vremena.
Problem je star.
Tehnologija ga je samo učinila mnogo detaljnijim.
Od „Usana“ prema prvom albumu
Novi singl dolazi nakon pesme „Usne“ i predstavlja još jedan korak prema debitantskom albumu Markus Pavlova.
Za bend koji tek uspostavlja sopstveni identitet svaki sledeći singl ima dodatnu težinu.
Nije potrebno samo napraviti dobru pesmu.
Potrebno je publici polako pokazati kakav svet bend želi da izgradi.
„DELULU“ tu već daje nekoliko zanimljivih odgovora.
Savremeni odnosi.
Internet jezik.
Melanholija.
Ples.
Post pank senzibilitet.
Regionalno muzičko nasleđe bez potrebe da se ono imitira.
I osećaj da bend želi da govori jezikom generacije kojoj pripada, umesto da pokušava da zvuči kao nešto što je već postojalo.
Ako prvi album nastavi da razvija te elemente, Markus Pavlov bi mogao da pronađe vrlo jasno mesto unutar nove regionalne indie scene.
Najopasniji deo delulu faze jeste što znamo šta radimo
Možda je najzanimljivije to što naslov pesme ne sugeriše potpunu nesvest o realnosti.
Naprotiv.
Delulu često podrazumeva upravo to da znamo.
Znamo da preterujemo.
Znamo da analiziramo nešto čega verovatno nema.
Znamo da od jednog lajka pravimo znak univerzuma.
Znamo da osoba nije „samo zbunjena“.
I svejedno nastavljamo.
Tu se nalazi razlika između obične zablude i delulu mentaliteta.
Postoji mala doza samosvesti.
Možemo se smejati sebi dok istovremeno potpuno ozbiljno proveravamo da li je osoba pogledala story.
Humor postaje način da priznamo ponašanje bez potrebe da ga odmah promenimo.
I upravo zbog toga ovaj termin toliko dobro funkcioniše u pop kulturi.
Svi znamo da je apsurdno.
Ali svi poznajemo nekoga ko je bio tamo.
Ako smo dovoljno iskreni, verovatno poznajemo sebe.
Kada objašnjenje jednostavno ne postoji
Ispod svih internet izraza, estetike i ironije krije se jedna mnogo klasičnija ljudska potreba.
Želimo završetak.
Želimo da znamo zašto.
Zašto je neko promenio mišljenje?
Zašto se udaljio?
Zašto nije rekao ranije?
Šta smo uradili?
Da li smo mogli drugačije?
Problem je što život vrlo često odbija da pruži elegantan odgovor.
Ljudi se predomisle.
Privlačnost nestane.
Neko upozna nekog drugog.
Neko jednostavno ne želi isto.
Nema velike tajne.
A upravo je takav odgovor najteže prihvatiti jer nam ne daje ništa što možemo da rešimo.
Ako postoji razlog, možda možemo da ga popravimo.
Ako razloga nema, ostaje samo prihvatanje.
Delulu je često odlaganje tog trenutka.
Još jedna teorija pre nego što pustimo.
Još jedno „možda“.
A BOLD će uskoro pitati bend sve ono što nas zanima
„DELULU“ je tek početak našeg upoznavanja sa Markus Pavlovom.
Nakon ovog singla, BOLD uskoro donosi i intervju sa bendom, u kojem ćemo otvoriti širu priču o njihovom muzičkom i vizuelnom identitetu, ideji Slavic Indie Pop zvuka, nastanku projekta, debitantskom albumu i, naravno, generacijskom fenomenu koji je novoj pesmi dao ime.
Biće zanimljivo čuti kako sami vide mesto koje pokušavaju da naprave na regionalnoj sceni, koliko im je važna estetika koja prati muziku i gde se završava ironija, a počinje iskrena melanholija.
Do tada imamo „DELULU“.
Pesmu za sve ljude koji su odgovor već dobili, ali im se nije dovoljno dopao pa su odlučili da napišu sopstveni.
I iskreno, ko od nas makar jednom nije režirao taj film?
Photo credit: Promo
