Mile Kekin predstavlja „Marko nogomet“
Kada sumnjivi kontakt u telefonu otvori mnogo veći problem
Postoje imena u telefonu koja ne zahtevaju nikakvo dodatno objašnjenje.
Mama.
Tata.
Majstor.
Doktor.
A onda postoji „Marko nogomet“.
Ako je verovati novom singlu Mileta Kekina, upravo iza takvog kontakta možda se krije mnogo više nego što bi jedan sasvim nedužan Marko i jedna sasvim obična utakmica trebalo da nose na svojim leđima.
Kekin predstavlja novi singl „Marko nogomet“, pesmu koja sa fudbalom ima veoma malo veze, a sa ljudskom sposobnošću da komplikuje sopstveni život mnogo više.
Na površini je to priča o telefonu, sumnjivom kontaktu i bračnoj istrazi koja veoma brzo ode u pogrešnom smeru. Ispod humora kriju se, međutim, mnogo poznatije teme. Poverenje, prevara, emotivni brodolom, povratak na početak i pitanje šta čoveku ostaje kada se život koji je pažljivo gradio odjednom raspadne.
Kod Kekina odgovor nije naročito komplikovan.
Mama.
Podrum.
Bend.
Ramonesi.
Nirvana.
I dovoljno glasna gitara da nekoliko sati ne moraš da razmišljaš o tome ko je zapravo bio „Marko nogomet“.
Statistika kojoj definitivno ne treba verovati
PR priča uz pesmu nudi i jedno „naučno istraživanje“ koje tvrdi da 67,5 odsto muškaraca ljubavnice u telefonu krije pod kontaktom „Marko nogomet“, dok su žene, navodno, kreativnije i koriste nazive poput „Maja Triatlon“ ili „Ivana Ples“.
Naravno, reč je o šali.
Ali dobra šala uglavnom funkcioniše zato što u sebi ima makar mali komad nečega što prepoznajemo.
Mobilni telefon danas je postao arhiva gotovo čitavog privatnog života.
Poruke.
Fotografije.
Pretrage.
Lokacije.
Kontakti.
Razgovori za koje se nadamo da ih niko drugi neće otvoriti.
Malo koji predmet istovremeno toliko pripada nama i toliko lako može da nas izda.
Nekada su za bračnu detektivsku istragu bili potrebni trag ruža na košulji, čudan račun ili miris parfema.
Danas je dovoljno da se na ekranu pojavi pogrešno ime u pogrešnom trenutku.
„Marko nogomet“ kreće upravo iz tog savremenog oblika paranoje.
Telefon zazvoni.
Neko pogleda.
Neko pita.
Neko odgovori malo previše brzo.
I odjednom jedna potpuno banalna reč počinje da nosi težinu čitavog odnosa.
Kada humor prestane da bude samo šala
Kekin već u samoj ideji pesme koristi apsurd kao ulaz u mnogo ozbiljniju situaciju.
Kontakt u telefonu je smešan.
Posledice nisu.
Jer iza svake dobre priče o ljubomori vrlo brzo dolazi pitanje poverenja.
Koliko poznajemo osobu sa kojom živimo?
Koliko zapravo želimo da znamo?
I postoji li trenutak kada je bolje ne otvoriti poruku koju smo već primetili?
„Marko nogomet“ taj teren ne tretira kao veliku tragediju.
Naprotiv.
Kekin od raspada pravi pesmu.
Od neprijatnosti pravi refren.
Od emotivnog poraza pravi priču dovoljno smešnu da je možemo pevati.
To je možda jedan od najzanimljivijih mehanizama pop i rok muzike.
Najgore stvari u životu često postaju najbolje pesme tek kada prođe dovoljno vremena da čovek može da im se nasmeje.
Nekada nije potrebno ni mnogo vremena.
Dovoljna je dobra melodija.
A kada ljubavna drama potopi lađe
U priči „Marka nogometa“ stvari se ne završavaju na otkrivenoj tajni.
Dolazi brodolom.
A nakon brodoloma treba pronaći mesto na kojem ćemo se iskrcati.
Tu u pesmu ulazi mama.
Ne kao velika metafora.
Bukvalno kao sigurna luka.
Kada se emotivni život raspadne, postoji mogućnost povratka tamo odakle je sve nekada počelo.
Kod Kekinovog junaka to znači povratak u mamin podrum.
Ali podrum nije samo privremeni smeštaj.
U njemu postoji bend.
I upravo tu pesma postaje mnogo više od šale o neverstvu.
Jer možda se posle određenih godina ne vraćamo roditeljima samo zato što nemamo gde.
Ponekad se vraćamo verziji sebe koju smo negde usput ostavili.
Bend kao terapija koju ne izdaje lekar
Šta čovek radi kada brak više ne funkcioniše?
Može da ode na terapiju.
Može da promeni stan.
Može da počne da trči.
Može da nauči da kuva.
A može i da ode u podrum i ponovo svira Ramonese i Nirvanu.
„Marko nogomet“ bira poslednju opciju.
I teško je reći da nema logike.
Zajedničko muziciranje u pesmi postaje svojevrstan povratak jednostavnijem vremenu, dobu kada najveći problem možda nije bio komplikovan emotivni odnos, nego pitanje da li neko zna sve akorde.
Postoji nešto oslobađajuće u ideji odraslih ljudi koji ponovo sviraju muziku koju su voleli mnogo ranije.
Ne zato što pokušavaju da budu mlađi.
Nego zato što neke stvari ne moramo da napustimo samo zato što smo ostarili.
Možda gitara čak bolje zvuči kada iza sebe imate nekoliko pogrešnih odluka više.
Novi album sa naslovom koji već zvuči kao dijagnoza
„Marko nogomet“ ujedno najavljuje novi album Mileta Kekina pod nazivom „PUN.K“.
Već sam naslov ostavlja dovoljno prostora za igru.
Punk je muzički identitet.
„Pun“ je stanje.
A tačka između njih kao da pokušava da spoji oba.
Ako je suditi po najavi albuma, „PUN.K“ bi trebalo da nosi upravo tu kombinaciju ličnog iskustva, humora i potrebe da se životni haos prevede u pesmu.
Kekin kroz naslov novog izdanja praktično nudi i sopstvenu terapijsku metodu.
Ako već moraš da prolaziš kroz lomove, najbolje ih je preživeti sa bendom.
Još bolje ako posle toga slede koncerti.
Najavljeni „PUN.K“ koncerti tako postaju nastavak iste ideje.
Problem možda ne možeš da izbrišeš.
Ali možeš da ga odsviraš dovoljno glasno.
Male katastrofe običnih ljudi
Ono što „Marko nogomet“ čini zanimljivim jeste to što ne polazi od velike priče.
Nema velikih istorijskih događaja.
Nema apstraktne filozofije.
Nema potrebe da svet odmah bude spašen.
Postoji telefon.
Kontakt.
Sumnja.
Partner.
Mama.
Podrum.
Bend.
Upravo od takvih stvari sastavljen je najveći deo života.
I upravo takvi detalji često najbolje funkcionišu u pesmama.
Jer publika možda nikada neće doživeti filmsku tragediju, ali će gotovo svako prepoznati onaj trenutak kada vidi nešto što nije trebalo da vidi.
Ili kada neko vidi nešto što smo se nadali da neće videti.
Humor tada postaje način da neprijatnost postane podnošljiva.
Telefon kao savremeno mesto zločina
Da je ista pesma nastala pre nekoliko decenija, „Marko nogomet“ bi verovatno morao da bude upisan u adresar.
Danas je telefon praktično kompletna dokumentacija naših odnosa.
Možemo promeniti ime kontakta.
Isključiti obaveštenje.
Obrisati poruku.
Arhivirati razgovor.
Zaključati aplikaciju.
Ali sama potreba da nešto sakrijemo već proizvodi novu priču.
Tehnologija nam je omogućila da komuniciramo lakše nego ikada.
Istovremeno nam je omogućila da mnogo sofisticiranije lažemo.
Zato je ideja „Marka nogometa“ toliko savremena.
Nije problem samo u tome što neko nešto krije.
Problem je što svi znamo koliko se lako može sakriti.
A onda više nije potrebno ni pronaći dokaz.
Dovoljna je sumnja.
Kada se život raspadne, ostaje refren
Najbolje kod pesama poput ove jeste što tragediji ne dozvoljavaju da samu sebe shvati previše ozbiljno.
Brak je propao?
Dobro.
Nije dobro, ali možemo nešto da uradimo.
Vratiti se mami.
Okupiti bend.
Pojačati gitaru.
Od tragedije napraviti tri minuta muzike.
Možda je to na kraju i jedna od važnijih ideja pesme.
Život neće prestati da bude komplikovan.
Ljudi neće prestati da prave gluposti.
Partneri neće prestati da kriju poruke.
Neko će uvek pogrešno imenovati kontakt.
Neko drugi će ga uvek pronaći.
Ali čovek ipak ima izbor šta će uraditi sa onim što mu se dogodilo.
Može da napravi problem.
Može da napravi pesmu.
Kekin bira pesmu.
Spot Tomislava Fiketa i svet „Marka nogometa“
Vizuelni život singla režijski potpisuje Tomislav Fiket.
To je logičan nastavak priče koja već sama po sebi ima gotovo filmsku strukturu.
Postoji misterija.
Postoji pogrešan trag.
Postoji emotivni lom.
Postoji povratak kući.
Postoji bend.
I postoji dovoljno apsurda da čitava stvar nikada ne sklizne u klasičnu melodramu.
Upravo takve situacije dobro odgovaraju Kekinovom autorskom jeziku.
Likovi su prepoznatljivi.
Problemi svakodnevni.
Rečenica u početku zvuči kao vic.
A onda negde tokom pesme shvatimo da baš i nije.
Možda „Marko nogomet“ ipak postoji
Naravno, pitanje ostaje.
Ko je Marko?
Odgovor verovatno nije naročito važan.
„Marko nogomet“ mnogo bolje funkcioniše kao ideja nego kao konkretna osoba.
On je svako ime iza kojeg pokušavamo da sakrijemo nešto što ne želimo da objasnimo.
Mala digitalna maska.
Naziv koji treba da izgleda toliko dosadno da niko nikada neće kliknuti.
I upravo zato je smešan.
Jer ako nešto nazovemo previše bezazleno, vrlo lako postane još sumnjivije.
Ako u nečijem telefonu pronađete „Marko nogomet“, možda zaista postoji prijatelj Marko sa kojim osoba gleda fudbal.
Možda.
A možda ćete uskoro ponovo početi da svirate Ramonese u maminom podrumu.
U svakom slučaju, Mile Kekin je od te mogućnosti već napravio pesmu.
„Marko nogomet“ dostupan je na streaming servisima, a singl najavljuje novi album „PUN.K“.
Jer ako je već nemoguće potpuno izbeći životne brodolome, gitara i dalje deluje kao sasvim pristojan čamac za spasavanje.
Photo credit: Neonski
