„Nadrealizam na papiru: Oko u divljem stanju“
u Francuskom institutu
Izložba „Nadrealizam na papiru: Oko u divljem stanju“, koja prvi put u Srbiji donosi izuzetan izbor radova na papiru povezanih sa nadrealizmom i njegovim razvojem tokom 20. veka, biće otvorena 10. juna u Francuskom institutu u Beogradu.
Postoje umetnički pokreti koji ne ostaju samo u vremenu u kojem su nastali. Oni nastavljaju da menjaju način na koji gledamo, zamišljamo, sanjamo i dovodimo u pitanje stvarnost. Nadrealizam je upravo jedan od takvih pokreta. Više od istorijske avangarde, on je pogled koji se ne miri sa očiglednim. Pogled koji ne pristaje da svet bude samo ono što je racionalno, vidljivo i objašnjivo.
U čast Andrea Bretona, pesnika, teoretičara i osnivača nadrealističkog pokreta, u Francuskom institutu u Beogradu biće otvorena izložba „Nadrealizam na papiru: Oko u divljem stanju“. Otvaranje je zakazano za 10. jun u 19 časova, a postavka će biti dostupna publici do 10. jula.
Izložba predstavlja jedinstven kulturni događaj na domaćoj umetničkoj sceni, jer prvi put u Srbiji okuplja ovako značajan izbor radova na papiru povezanih sa nadrealizmom i njegovim razvojem tokom 20. veka. Postavka prati put od istorijskog nadrealističkog pokreta do njegovih posleratnih nastavaka, pokazujući da nadrealizam nije samo završena epizoda moderne umetnosti, već trajna matrica mišljenja, stvaranja i oslobađanja pogleda.
Izložba je realizovana u saradnji sa Muzejom savremene umetnosti u Beogradu, koji je za ovu priliku ustupio šest dela Stevana Živadinovića Vanea Bora, jednog od najznačajnijih predstavnika srpskog nadrealizma i važne figure umetničkih veza između Srbije i Francuske.
Kao član beogradske nadrealističke grupe tridesetih godina 20. veka, Vane Bor zauzima važno mesto u istoriji evropskih avangardi. Njegovo prisustvo na ovoj izložbi posebno je značajno jer osvetljava intenzivne veze između pariske i jugoslovenske umetničke scene, ali i potvrđuje ulogu Beograda u razvoju nadrealističkog pokreta izvan Francuske. Kroz njegova dela, domaća publika dobija priliku da nadrealizam sagleda ne samo kao francuski ili evropski fenomen, već i kao deo sopstvenog kulturnog nasleđa.
Izložba je priređena povodom 130 godina od rođenja i 60 godina od smrti Andrea Bretona, autora čije su ideje o nesvesnom, snu, automatskom pisanju i imaginaciji snažno oblikovale umetnost 20. veka. Bretonovo nasleđe i danas ostaje jedno od ključnih uporišta moderne i savremene umetnosti, upravo zato što je otvorilo prostor za stvaranje oslobođeno stroge kontrole razuma.
Naslov izložbe preuzet je iz Bretonovog teorijskog teksta „Nadrealizam i slikarstvo“ iz 1928. godine, u kojem piše da „oko postoji u divljem stanju“. Ta misao sažima jednu od centralnih ideja nadrealizma, pogled koji se oslobađa racionalnih ograničenja i otvara prema nesvesnom, snu, slučajnosti, imaginaciji i drugačijim načinima sagledavanja stvarnosti.
Nadrealizam se razvija u kontinuitetu evropskih avangardi početka 20. veka, nadovezujući se na radikalne eksperimente pokreta Dada. U intelektualnom i političkom kontekstu nakon Prvog svetskog rata, od 1924. godine okuplja se oko Andrea Bretona kao umetnički i poetski pravac zasnovan na istraživanju nesvesnog, automatizma, sna i slobodnih asocijacija. Time postaje prostor radikalnog preispitivanja umetničkih formi, jezika i tradicionalnih načina predstavljanja.
Posebno mesto u ovoj postavci zauzima papir. U nadrealističkoj praksi, papir nije bio samo podloga. Bio je prostor neposrednosti. Mesto na kojem se misao, ruka, slika i nesvesno mogu sresti bez velikog posredovanja. Na papiru se razvijaju automatsko pisanje i crtež, kolaž, grafika, tuš, eksperimentalna fotografija i svi oni oblici izraza koji omogućavaju direktan susret sa slobodnim asocijacijama i oniričkim slikama.
Upravo zato ova izložba ne govori samo o nadrealizmu kao istorijskom pokretu, već i o papiru kao prostoru umetničke slobode. Na njemu se vidi brzina misli, trag nesvesnog, fragment sna, spoj nespojivog, transformacija tela, simbolička konstrukcija i sve ono što nadrealističku poetiku čini i danas uzbudljivom.
Postavka obuhvata dela iz istorijskog nadrealizma i njegovih posleratnih transformacija, prikazujući kontinuitet i razvoj ovog umetničkog pravca tokom 20. veka. Zastupljeni su autori kao što su André Masson, Max Ernst, Salvador Dalí, Roberto Matta, Hans Bellmer, Oskar Völkel, Jacques Baron, Jacques Hérold i Leonor Fini, kao i autori posleratnog perioda i novih reinterpretacija nadrealizma, među kojima su Jaroslav Serpan, Marijan Ivšić, Raoul Ubac, Henri Michaux, Radoje Vukadinović, Emil Malespin, Evgenio Fernández Granell i Seigle.
Izložba proširuje pogled na nadrealizam uključujući i umetnike čiji rad nije nužno pripadao istorijskoj grupi, ali pokazuje bliskost sa njenim idejama. Njihova dela istražuju imaginarno, hibridne forme, transformacije tela, simboličke konstrukcije, eksperimentalno slikarstvo, informel i lirsku apstrakciju. Među njima su Henri Combi, Pierre de Maria, Dominique d’Acher, Karel Mašálek, Claude Viseux, Dragojlo Vukadinović, Kristina Bumeester i Henri Goetz.
Na taj način, nadrealizam se na ovoj izložbi ne pojavljuje samo kao pokret iz prošlosti, već kao živi prostor stvaranja. Kao način mišljenja koji nastavlja da utiče na umetnike, slike i našu sposobnost da stvarnost vidimo izvan njenih naviknutih okvira.
Na izložbi će biti prikazana dela sledećih umetnika: André Masson, Max Ernst, Salvador Dalí, Roberto Matta, Hans Bellmer, Oskar Völkel, Jacques Baron, Jacques Hérold, Leonor Fini, Stevan Živadinović Vane Bor, Jaroslav Serpan, Marijan Ivšić, Raoul Ubac, Henri Michaux, Radoje Vukadinović, Emil Malespin, Evgenio Fernández Granell, Seigle, Henri Combi, Pierre de Maria, Dominique d’Acher, Karel Mašálek, Claude Viseux, Dragojlo Vukadinović, Kristina Bumeester i Henri Goetz.
Izložba „Nadrealizam na papiru: Oko u divljem stanju“ biće otvorena od 10. juna do 10. jula u Francuskom institutu u Beogradu.
U vremenu u kojem se od pogleda često traži da bude brz, praktičan i poslušan, ova izložba nas vraća oku koje luta, sumnja, sanja i odbija da bude ukroćeno. Nadrealizam nas podseća da stvarnost nije zatvoren prostor. Ona ima pukotine, snove, podsvesne slike i divlje zone u kojima umetnost i dalje može da nas iznenadi.
Photo credit: Promo
