„Noć u srcu“ Nataše Apana osvojio Srpski Gonkur
Roman francuske autorke Nataše Apana, finalistkinje Gonkurove nagrade i dobitnice nagrade Femina, osvojio je glasove studenata francuskog jezika i književnosti iz Srbije.
Književne nagrade imaju posebnu težinu onda kada ih ne dodeljuju samo institucije, već čitaoci koji tek formiraju svoj kritički glas. Kada mladi ljudi mesecima čitaju, razgovaraju, prevode unutrašnje utiske u argumente i uče da književnost ne posmatraju samo kao tekst, već kao prostor mišljenja, empatije i odgovornosti. Upravo takav proces stoji iza nagrade Gonkurov izbor studenata Srbije, poznate i kao Srpski Gonkur.
Ovogodišnji laureat je roman „Noć u srcu“ francuske autorke Nataše Apana, finalistkinje Gonkurove nagrade i dobitnice nagrade Femina. Odluku su doneli studenti francuskog jezika i književnosti univerziteta u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Beogradu, koji svake godine biraju svoje predstavnike za žiri ove književne nagrade.
Tokom prethodnih meseci, studenti su uz podršku svojih profesora čitali i analizirali četiri knjige na francuskom jeziku, naslove koji su ušli u poslednju selekciju za prošlogodišnjeg Gonkura, najprestižniju francusku književnu nagradu. U izboru su bili „La Nuit au cœur“, odnosno „Noć u srcu“ Nataše Apana, „Kolkhoze“ Emanuela Karera, „Le Bel Obscur“ Karoline Lamarš i „La Maison vide“ Lorana Movinjijea.
Završno većanje održano je u četvrtak, 14. maja, u Francuskoj ambasadi u Beogradu, u okviru manifestacije Molijerovi dani, koja traje od 11. do 26. maja 2026. godine. Nakon debate, studenti članovi žirija proglasili su svog favorita u prisustvu brojnih srpskih i francuskih zvanica iz sveta književnosti.
Ceremoniju je otvorila Florans Ferari, ambasadorka Francuske u Srbiji, ističući značaj srpsko francuske saradnje u oblasti književnosti. Tom prilikom pozvala je prisutne da posete i druge programe ovogodišnjih, osamnaestih Molijerovih dana, kao i izložbeno prodajni Salon frankofone knjige u Francuskom institutu u Beogradu, koji traje do subote, 16. maja.
Roman „Noć u srcu“ prepliće tri priče o ženama koje su žrtve nasilja svojih partnera. Na tankoj liniji između snage i poniznosti, Nataša Apana istražuje jednu od najtežih tema savremenog društva, partnerski femicid, trenutak u kojem mračna noć zauzima mesto ljubavi.
Ono što ovaj roman čini posebno snažnim jeste način na koji autorka ne posmatra nasilje samo kao pojedinačni događaj, već kao duboku pukotinu koja se proteže kroz porodice, generacije i neizgovorene traume. Prošlost u njenom romanu ne ostaje iza likova. Ona nastavlja da živi u njihovim odnosima, ćutanjima, strahovima i načinima na koje pokušavaju da prežive ono što se ne može lako imenovati.
Zbog svoje dubine, elegantnog jezika i snažne emocionalne atmosfere, „Noć u srcu“ privukao je veliku pažnju francuske kritike, našao se među finalistima za Gonkurovu nagradu 2025. godine i ovenčan je nagradom Femina. Izbor srpskih studenata romanistike potvrđuje da ovaj roman prelazi granice jezika i kulturnog konteksta, jer govori o iskustvima koja zahtevaju pažnju, razumevanje i hrabrost čitanja.
Nataša Apana je francuska romansijerka poreklom sa Mauricijusa. Srpskoj publici poznata je po romanu „Do sutra“, koji je objavila izdavačka kuća Clio, a već je boravila u Beogradu kao gošća Molijerovih dana 2017. godine.
Očekuje se da će roman „Noć u srcu“, favorit srpskih studenata romanistike, naredne godine biti preveden na srpski jezik, kao i da će autorka biti pozvana u Srbiju da ga predstavi domaćoj publici.
Nagrada Gonkurov izbor studenata Srbije dodeljuje se pod pokroviteljstvom francuske Akademije Gonkur, a njen značaj nije samo u izboru najboljeg romana. Ona mladim čitaocima daje prostor da učestvuju u ozbiljnom književnom razgovoru, da razvijaju kritičko mišljenje i da francusku savremenu književnost čitaju iz sopstvene generacijske i kulturne perspektive.
U vremenu kada se književnost često meri brzinom tržišta i vidljivošću naslova, Srpski Gonkur podseća na sporiji, pažljiviji i važniji proces, čitanje koje traži razgovor. A izbor romana „Noć u srcu“ pokazuje da mladi čitaoci prepoznaju književnost koja ne beži od bola, već pokušava da ga razume, imenuje i pretvori u prostor empatije.
Photo credit: Sofija Milinković
