„Peščana pomeranja“ u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine

U Muzeju savremene umetnosti Vojvodine otvorena je izložba „Peščana pomeranja“, izbor iz Zbirke crteža i grafike, koja kroz oko 160 radova otvara pitanja pamćenja, nestabilnosti, muzejske brige i novih čitanja umetničkog nasleđa.

Postoje zbirke koje žive pred publikom, i postoje one koje dugo ostaju u tišini muzejskih depoa, čuvane, ranjive, prisutne, ali nedovoljno viđene. Njihovo ponovno izlaganje nikada nije samo tehnički ili kustoski čin. Ono je vrsta buđenja, trenutak kada se radovi vraćaju u prostor pogleda, tumačenja i javnog razgovora.

Upravo takav trenutak donosi izložba „Peščana pomeranja, Izbor iz Zbirke crteža i grafike Muzeja savremene umetnosti Vojvodine“, otvorena u petak, 15. maja, u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine. Postavka predstavlja oko 160 radova autora i autorki među kojima su Lazar Vujaklija, Ivan Radović, Milivoj Nikolajević, Ankica Oprešnik, Milan Kerc, Mladen Srbinović, Uroš Tošković, Ljubomir Kokotović i mnogi drugi.

Izložba nastaje u godini u kojoj MSUV obeležava šest decenija postojanja, pa se izbor iz Zbirke crteža i grafike može čitati i kao povratak jednom od najdragocenijih slojeva muzejske memorije. Crtež i grafika su mediji posebne osetljivosti. Papir pamti dodir, pritisak, trag ruke, ali i vreme. Upravo zbog svoje krhkosti, ova zbirka je jedna od najzahtevnijih za čuvanje, a istovremeno i najobimnija u kolekcijama Muzeja.

Na otvaranju izložbe, direktorka MSUV Branislava Sekulić istakla je da su radovi predstavljeni na izložbi odraz kontinuiranog rada kustosa tokom poslednjih šest decenija.

„Radovi koje možete da vidite večeras odraz su kontinuiranog rada naših kustosa u poslednjih šest decenija. Zbog prirode i krhkosti samog medija, iako najizazovnija za čuvanje, ova zbirka je i najobimnija u našim kolekcijama. Večerašnji susret je i podsećanje da u ovoj godini obeležavamo šest decenija našeg muzeja. Odlučili smo da jubilej obeležimo pokazivanjem najvrednijeg što, uz ljude, naš muzej ima, a to su naše zbirke i radovi koji se u njima čuvaju“, poručila je Sekulić.

Izložba je ujedno i prvo kustosko predstavljanje Mirka Kokira, novog člana muzejskog tima, koji potpisuje izbor radova i koncept postavke. Branislava Sekulić je posebno naglasila da su naziv izložbe i umetnička dela koja publika ima priliku da vidi njegov izbor, dodajući da je upravo Kokir zaslužan ako posetioci pri izlasku iz muzeja budu imali osećaj da za sobom ostavljaju tragove peska.

Taj pesak u naslovu nije slučajan. „Peščana pomeranja“ prizivaju nestabilnost, tragove koji se menjaju, površine koje se nikada ne zadržavaju potpuno iste. Kao metafora, pesak govori o prolaznosti, ali i o mogućnosti da se stvari ponovo preoblikuju. O zbirci koja se iznova čita. O radovima koji, iako nastali u različitim periodima, ulaze u nove odnose kada ih promenjeni pogled današnjice ponovo postavi u javni prostor.

Kustos Mirko Kokir zahvalio se muzejskom timu na podršci i istakao da izložbu ne posmatra kao isključivo vlastiti rad, već kao zajednički trud čitavog kolektiva.

„Zbirka crteža i grafike nije samo najobimnija u fondu Muzeja, već je i hronološki najšira. Moći ćete da vidite crteže Ivana Radovića iz 1914. i 1915. godine, sve do radova umetnika nastalih u prethodnih nekoliko godina ili decenija. U selekciji sam se vodio idejom pomeranja i nestabilnosti, jer živimo u vremenu kada sve preispitujemo. Nadam se da sam uspeo da predstavim ovu vrlo komplikovanu i heterogenu zbirku i da iz nje izvučem ono najbolje, ali istovremeno i da problematizujem njen sadržaj“, istakao je Kokir.

Upravo ta ideja pomeranja čini izložbu više od pregleda zbirke. Ona ne pokušava samo da pokaže reprezentativna dela, već da otvori pitanja o tome kako se muzejski predmeti čitaju danas, šta se dešava sa radovima koji decenijama nisu predstavljani publici u celini, kako se vrednosti menjaju i kako se istorija umetnosti stalno iznova pregovara.

Lajtmotiv izložbe preuzet je iz priče iz stripa „Sendmen“ Nila Gejmana, u kojoj se Morfej oslobađa iz zatočeništva i otkriva promene unutar sopstvenog sveta snova. Nakon oslobađanja, on obnavlja svoj svet, ali u tom procesu menja i samog sebe. Taj motiv postaje snažna metafora za zbirku koja je dugo bila skrivena od pogleda javnosti.

Tokom svog svojevrsnog „zatočeništva“, zbirka je, poput Morfeja, ostajala izvan šireg javnog čitanja. Njena skrivenost značila je i propuštene prilike za potpuniju valorizaciju pojedinih autora, pojava i umetničkih tokova. Izložba „Peščana pomeranja“ zato se može razumeti kao inicijalna tačka za novo sagledavanje zbirke, ali i kao poziv na njen dalji razvoj, istraživanje i uključivanje u savremeni umetnički dijalog.

Postavka je organizovana kroz šest celina: Papirne politike, Aura, Rečnik, Pluralizam osamdesetih, Geografije i Eksperiment. Ove celine grupišu radove na osnovu tematskih, problemskih i hronoloških kategorija, ali njihova podela nije kruta. Naprotiv, ona je zamišljena kao nestabilna struktura, u skladu sa samom idejom izložbe. Radovi se postavljaju u nove međusobne odnose, otvarajući mogućnost drugačijih čitanja.

U tom smislu, izložba ne posmatra zbirku kao zatvorenu istoriju, već kao živi organizam. Crteži i grafike, nastali u različitim vremenima, ne govore samo o periodima iz kojih dolaze, već i o našem trenutku. O tome šta danas vidimo, šta ranije nismo umeli da prepoznamo i kako se značenja pomeraju kada se radovi iz depoa vrate u izložbeni prostor.

Poseban segment izložbe čine radovi studenata Grafičkog odseka Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, koji će doprineti novom sagledavanju dela iz zbirke. U izložbu je uključena i Grafička mreža, koja će tokom trajanja postavke izvesti akciju kolektivne štampe. Time se Muzej povezuje sa nezavisnom umetničkom scenom, savremenim tokovima u grafici i akterima koji danas nastavljaju da razvijaju ovaj medij.

Takav dijalog između muzejske zbirke i savremene produkcije posebno je važan. On pokazuje da grafika i crtež nisu samo arhivski mediji, već i aktivna polja stvaranja. Papir nije samo površina prošlosti, već prostor budućih gestova.

Tokom trajanja izložbe biće organizovana brojna vođenja kroz postavku, razgovori, radionice za decu i omladinu, kao i dva susreta Kluba knjige. Na taj način „Peščana pomeranja“ ne ostaju samo izložba za gledanje, već postaju prostor učenja, susreta i sporijeg razumevanja jedne složene zbirke.

Izložba „Peščana pomeranja“ u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine otvorena je do 21. juna.

Možda je najveća vrednost ove postavke upravo u tome što nas podseća da muzejske zbirke nisu statične. One dišu kroz vreme, čuvaju tragove, čekaju nove poglede i menjaju se svaki put kada ih ponovo postavimo pred publiku. Kao pesak, nikada nisu potpuno iste. I upravo u tim pomeranjima nastaje prostor za novo čitanje umetnosti, muzeja i sećanja.

Photo credit: Marko Ercegović