Oli Pop: tri identiteta, jedan glas

Muzika, kadar i pogled koji se ne izvinjava

Oli Pop je više od jedne etikete: muzika, modeling i film kod nje nisu „kanali“ nego različiti uglovi istog glasa. U ovom razgovoru priča o alter egu i overthinkingu, o anksioznosti kao nečemu što je naučila da drži pod kontrolom, i o tome kako se iskrenost u umetnosti spaja sa ironijom, humorom i fikcijom. Najvažnije: ne pristaje da utiša sebe da bi drugima bilo prijatno — jer njen svet počinje tek kad prestane izvinjavanje.

Na mrežama si rasuta u više „kanala“ (muzika, modeling, filmovi). Da li je to strategija, potreba ili odbrana od toga da te publika svede na jednu etiketu?

Mislim da je do moje prirode. Oduvek sam bila zainteresovana za više stvari odjednom i onda sam samo u jednom momentu shvatila da ne moram da se držim jednog interesovanja i tako sebe ograničim da bi mi bilo lakše da se definišem ili objasnim drugima. Dugo me je plašilo to što sam se prepoznavala u izrazu “a jack of all trades is a master of none”, ali sam onda saznala da pun izraz sadrži i deo “but oftentimes better than a master of one.”

U jednom intervjuu pričaš o prihvatanju sebe i o tome koliko ti je bilo važno da javno govoriš o anksioznosti. Šta se promeni u umetniku kad prestane da se skriva?

Što si iskreniji u tome ko si i kako živiš, to si opušteniji. Ne kalkulišeš kad to nije potrebno, ne određuje te šta ko misli ili govori o tebi. Oslobađajuće je. Naravno, što si više svoj to će biti i manje ljudi koji ostaju uz tebe jer takav pristup zahteva i od drugih da budu ono što jesu sa tobom, a nije svako spreman na to. Što se anksioznosti tiče, osećam da sam ja svoju upoznala bolje i ovladala njome, tako da mi više ne upravlja životom što je za mene jedno veliko olakšanje i prilika da uložim energiju u stvari koje volim.

Oli Pop vs. Olivera: u Noizz intervjuu se pojavljuje ideja alter ega, jedna strana samouverena i „boli je dupe“, druga „overthinker“. Ko je zaista na sceni, a ko posle svirke, kada se svet utiša?

Sve sam to ja i sve svoje nosim sa sobom gde god da sam i šta god da radim. Na nastupima sam otvorena i razigrana, u studiju nekad nesigurna, u intervjuima možda overthinker, na društvenim mrežama slobodnija pred nepoznatim ljudima nego kada pričamo uživo, itd. Nikad me nije potpuno briga za bilo šta, otud i ta pesma. Što više si u fazonu da te je briga za nešto, to je jasnije da ti i nije baš svejedno. U toj pesmi ja patim mnogo više nego što priznajem.

Tvoja muzika često deluje kao ispovest, ali ispovest koja ima ritam, ironiju i stav. Gde povlačiš granicu između iskrenosti i samopojedenosti?

Potpuna iskrenost je za terapiju. Umetnost je za mene igra i mogućnost da iskrenost spojim sa ironijom, humorom, itd. Tu biram žanr priče koju pevam da bih pojačala efekat doživljenog. Nikad ne prelazim sopstvene granice u muzici, budem ranjiva koliko poželim, ostatak dopunim fikcijom.

Modeling je industrija pogleda. Muzika je industrija glasa. Filmovi su industrija kadra. Kad sve to spojiš, šta ti je najopasnije: tuđi pogled, tuđe uho ili tuđe tumačenje?

Ovo je baš zanimljivo pitanje. Sve su to industrije koje razotkrivaju i u kojima se osećaš ranjivo kao učesnik. Nisu za svakoga jer te teraju da se suočiš sa svim svojim boljkama, i to često javno. Ja sam neko ko dobija energiju i inspiraciju obraćajući se ljudima i zabavljajući ih. Uz to, kao profesorka engleskog tu sam i da prenesem znanje i da motivišem, ponovo kroz obraćanje grupi ljudi. Mislim da sam u duši storyteller i da je jedino pitanje kroz koji medij ću da ispričam svoju priču. Najopasnije je žrtvovati svoj glas zarad toga da drugima ne bude neprijatno ono što će od tebe da čuju, vide ili kako će da te protumače.

Imaš profil „Oli gleda filmove“ – super koncept zaista. Kada bi tvoja diskografija bila filmski žanr, šta bi bila: coming-of-age, psihološki triler, rom-kom sa mračnim obrtom ili nešto četvrto?

Bila bi campy horor-komedija poput “Jennifer’s Body”, technicolor period horror-drama “Pearl” ili visoko stilizovana coming-of age feministička priča poput “Poor Things”.

Pričaš i o patrijarhatu, objektivizaciji i mentalnom zdravlju. Kako izgleda pesma koja „radi posao“ (kaže nešto važno), a da ne postane parola?

Pre svega ne sedneš da napišeš parolu od pesme, već se vodiš zvukom i osećanjima povodom teme. Ja nikad ne znam o čemu će pesma da bude kada počnem da je pišem. Nekad i samu sebe iznenadim onim što primetim da me muči dok nešto snimam. Na kraju kad se osvrnem vidim da se određene teme ponavljaju i da me opsedaju i onda to retrospektivno bude nešto što koristim da nekome opišem o čemu pevam.

Koja je jedna rečenica iz filma koja te je naučila više o emocijama nego bilo koji self-help?

“Isn’t everything we do in life a way to be loved a little more?” iz filma “Before Sunrise”, kojem bih na kraj dodala u zagradi deo “by ourselves”.

Kažeš da su ti važni ženski uzori. Da li danas više tražiš uzore koji su nežniji ili uzore koji su “opasniji”?

Ne mogu da kažem da tražim uzore. Oni mene nađu kroz izjave ili pesme koje učine da se naježim i osetim viđeno. Nedavno sam to doživela sam pesmom “Cuntology 101” od Lambrini Girls, “Kill Me” od Hayley Williams i “Fruityloop” od Lily Allen.

U kreativnom radu često se prepliću nauka i umetnost: hemija tela (anksioznost), psihologija pažnje, algoritmi mreža. Šta ti je trenutno najveći „eksperiment“: u muzici, u imidžu ili u načinu na koji pričaš priču?

Najveći eksperiment i lični izazov mi je da ne razmišljam previše, da verujem svojoj intuiciji i da se prepustim onome što već jesam, pa ko to prepozna dobrodošao je u moj svet.

Šta publika najčešće pogrešno pročita kod tebe – kad čuju pesmu, kad vide fotografiju, ili kad pročitaju caption?

Neki muškarci me smatraju feministkinjom koja ne voli muškarce i veliča ženski rod. Samo jedno od ta dva je tačno.

Da moraš da izabereš jednu stvar koju želiš da ljudi “ponesu” iz ovog intervjua (ne kao „poruku“, nego kao osećaj) šta bi to bilo?

Uzbuđenje u vezi sa idejom da mogu da budu šta jesu i da će to privući jako dobre stvari u njihov život. 

Pratite i podržite Oliverin rad:

• Instagram: oli.pop__
• Instagram: oli_gleda_filmove_
• Instagram: model.oli

Photo credit: Olivera Popović