Otvorena izložba „Koliko snage je potrebno…“ Tanje Ostojić

u Galeriji legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića

U Galeriji legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića otvorena je izložba Tanje Ostojić, tematska retrospektiva koja kroz performans, tekstil, video, crtež, instalaciju i participativne projekte otvara pitanja tela, rada, migracije, brige, moći i vidljivosti žena.

U sredu, 20. maja, u Galeriji legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića, otvorena je izložba „Koliko snage je potrebno…“ umetnice Tanje Ostojić, u organizaciji Muzeja savremene umetnosti u Beogradu. Na otvaranju su se publici, pored umetnice, obratili Marijana Kolarić, direktorka MSUB-a, i Miroslav Karić, kustos izložbe.

Već sam naslov izložbe deluje kao pitanje koje ne traži jednostavan odgovor. Koliko snage je potrebno da se telo izloži kao mesto umetnosti? Da se lično iskustvo pretvori u društveno pitanje? Da se govori o migraciji, rodnim nejednakostima, institucionalnoj moći, ženskom zdravlju, radu, diskriminaciji i brizi, a da umetnost pritom ostane istovremeno precizna, ranjiva i politički jasna?

U svom uvodnom obraćanju, Marijana Kolarić istakla je da ova izložba predstavlja važan trenutak ne samo za Muzej savremene umetnosti, već i za dugogodišnji odnos koji institucija razvija sa umetnicom čiji je rad decenijama prisutan na domaćoj i međunarodnoj sceni.

„Nakon njenih značajnih izložbi u Salonu Muzeja savremene umetnosti 2004. godine, „Salon for Body & Soul“, i potom 2017. sa „Leksikonom Tanje Ostojić“, ova izložba dolazi kao svojevrsni nastavak dijaloga između umetnice, Muzeja i publike, ali i kao prilika za novo čitanje jedne izuzetno kompleksne, dosledne i hrabre umetničke prakse“, navela je Kolarić.

Upravo ta reč, hrabrost, čini se važnom za razumevanje Tanje Ostojić. Njena umetnost nikada nije ostajala na površini teme, niti je lično iskustvo koristila kao zatvoren autobiografski prostor. Naprotiv, iz ličnog je uvek otvarala šire polje društvenog, političkog i etičkog promišljanja. Telo, rad, granica, migracija, intimnost, vidljivost i moć u njenoj praksi nisu odvojene teme, već povezani slojevi jedne uporne umetničke borbe.

„Ono što rad Tanje Ostojić čini posebno važnim jeste njena sposobnost da lično iskustvo transformiše u prostor društvenog i političkog promišljanja. Njeni radovi nikada ne ostaju samo u polju reprezentacije; oni nas pozivaju na suočavanje, učešće, razmenu i odgovornost“, poručila je direktorka MSUB-a.

Izložba se prostire na tri nivoa Galerije legata i strukturirana je kroz tematske celine razvijene oko tri umetničina rada: „Lični prostor“, „Mis(s)placed Women?“ i „Izmenjena vodom“. Ove celine obuhvataju rane radove i eksperimente sa skulptorskim materijalima, performanse u kojima umetnica koristi sopstveno telo kao medij, istraživačko aktivističke i kolaborativne prakse, kao i bogatu produkciju nastalu poslednjih godina, usmerenu ka proučavanju tela kao transformativne materije.

Kustos izložbe Miroslav Karić istakao je da je postavka deo posebne tematske linije koju Galerija legat razvija poslednjih godina, posvećene fokusiranim retrospektivnim pregledima i novim čitanjima opusa umetnica čije su prakse obeležile lokalnu, regionalnu i međunarodnu umetničku scenu.

„Za ovu izložbu krenuli smo da razvijamo koncept oko različitih aspekata materijalnosti u Tanjinom radu, angažovanoj i feministički angažovanoj praksi imajući u vidu njene rane skulptorske radove iz devedesetih godina, preko njenog dugogodišnjeg profesionalnog delovanja u domenu performansa, pa do najrecentnije produkcije i umetničinog povratka istraživanju kvalitativnih i interpretativnih mogućnosti tekstila i prirodnih materijala“, rekao je Karić.

Materijalnost je ovde jedna od ključnih reči. U radu Tanje Ostojić materijal nikada nije samo fizička supstanca. Skulptura, tekstil, voda, telo, vez, fotografija, video ili performans nose društvene i političke slojeve. Oni postaju mesta borbe, tragovi iskustva i prostori u kojima se preispituju norme koje oblikuju svakodnevicu.

Radovi predstavljeni na izložbi nastajali su u periodu od 1992. do 2026. godine, kroz različite životne faze i u raznovrsnim medijima, od skulpture, objekta, crteža, performansa, instalacije, videa i fotografije, do veza, kolaža, procesualnih i konceptualnih radova, interdisciplinarnih istraživanja, interaktivnih i kolaborativnih projekata, intervencija i akcija.

Ono što ih idejno povezuje jeste kontinuirano otvaranje osetljivih pitanja savremenog društva, naročito onih koja se tiču pozicija pojedinki i zajednica unutar sistema koji reprodukuju rodne, klasne i rasne oblike diskriminacije i eksploatacije. Tanja Ostojić kroz svoj rad istražuje kako se moć upisuje u telo, kako institucije oblikuju vidljivost, kako granice određuju živote, i kako briga, solidarnost i razmena mogu postati umetnički i politički čin.

Na otvaranju, umetnica se zahvalila timu Muzeja i saradnicima koji su doprineli realizaciji izložbe, ističući da postavka donosi i radove koji nisu bili izlagani dve decenije, ali i veliki broj radova koji se prvi put predstavljaju publici.

„Prikazujemo i radove koji nisu bili izlagani dvadeset godina, ali i jako veliki broj radova koji su prvi put izloženi, što je bilo posebno zahtevno“, rekla je Tanja Ostojić.

Umetnica je pozvala prisutne i da učestvuju u dvodnevnoj radionici „Izmenjena vodom: Menopauzna čajanka uz vez i plivanje“, koja će biti održana u dvorištu Galerije legata u nedelju, 24. maja, i na Savskom jezeru u ponedeljak, 25. maja. Ovaj program nadovezuje se na njena novija istraživanja o telu, menopauzi, ženskom znanju, vodi, isceljenju i kolektivnom iskustvu.

U tom segmentu posebno dolazi do izražaja ono što je karakteristično za praksu Tanje Ostojić, umetnost nije samo predmet posmatranja, već prostor susreta. Publika nije samo gledalac, već potencijalni učesnik. Izložba nije samo retrospektivni pregled, već aktivan poziv na razmenu, promišljanje i prisustvo.

Zato „Koliko snage je potrebno…“ nije izložba koja samo pokazuje radove iz različitih faza jedne karijere. Ona otvara prostor da se vidi kontinuitet jedne umetničke pozicije, dosledne, angažovane, feminističke i duboko svesne sveta u kojem nastaje. Od ranih skulptorskih eksperimenata do performansa, od tela kao medija do tekstila i vode kao novih prostora mišljenja, Tanja Ostojić pokazuje kako umetnost može da bude istovremeno lična i kolektivna, nežna i beskompromisna, materijalna i politička.

Izložba „Koliko snage je potrebno…“ biće otvorena do 7. septembra 2026. godine.

Realizaciju izložbe podržali su Ministarstvo kulture Republike Srbije i Institut für Auslandsbeziehungen, ifa, iz Štutgarta. Muzej savremene umetnosti i Tanja Ostojić zahvaljuju Muzeju „Terra“ i Muzeju savremene umetnosti Vojvodine na ustupljenim delima.

U vremenu u kojem se od umetnosti često traži da bude brza, jasna i lako potrošiva, Tanja Ostojić nas vraća težim, ali važnijim pitanjima. Koliko snage je potrebno da se istraje u sopstvenoj praksi? Da se govori o onome što društvo potiskuje? Da se ranjivost ne sakrije, već pretvori u znanje, gest, akciju i prostor zajedništva? Ova izložba ne daje jedan odgovor. Ona nas poziva da ga tražimo zajedno.

Photo credit: Bojana Janjić