Otvorena velika međunarodna izložba „Lične priče / Političke realnosti“
u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu
U Muzeju savremene umetnosti u Beogradu otvorena je velika međunarodna izložba „Lične priče / Političke realnosti“, ostvarena u saradnji MSUB-a i Muzeja savremene umetnosti u Lionu. Postavka okuplja više od sedamdeset dela umetnika iz Srbije, regiona bivše Jugoslavije i međunarodne savremene umetničke scene.
Umetnost često počinje tamo gde lično iskustvo prestaje da bude samo privatna priča i postaje deo šire slike sveta. Telo, sećanje, identitet, porodična istorija, politički pritisak, migracije, kolektivna trauma, svakodnevica i društvena odgovornost, sve su to prostori u kojima se intimno i političko ne mogu lako razdvojiti. Upravo tim prostorom bavi se izložba „Lične priče / Političke realnosti“, svečano otvorena u petak, 12. juna, u zgradi Muzeja savremene umetnosti u Beogradu na Ušću.
Reč je o velikom međunarodnom projektu ostvarenomm kroz saradnju Muzeja savremene umetnosti u Beogradu i Muzeja savremene umetnosti u Lionu, macLYON. Izložba okuplja radove koji pokazuju kako umetnici različitih generacija, geografija i iskustava promišljaju svet u kojem živimo, ne kroz udaljene istorijske narative, već kroz lične priče koje nose političku težinu.
Prisutnima su se na otvaranju obratili Marijana Kolarić, direktorka MSUB-a, Matje Lelijevr, kustos i šef zbirke muzeja macLYON, i Florans Ferari, ambasadorka Francuske u Srbiji.
Direktorka Muzeja savremene umetnosti Marijana Kolarić istakla je da ova izložba prevazilazi klasičan susret dva muzejska fonda, jer predstavlja susret različitih istorijskih iskustava, kulturnih konteksta i umetničkih glasova.
„Ova izložba je mnogo više od susreta dva muzejska fonda. Ona predstavlja susret različitih istorijskih iskustava, kulturnih konteksta i umetničkih glasova koji, uprkos geografskoj udaljenosti, postavljaju slična pitanja o svetu u kojem živimo. Naslov izložbe, Lične priče / Političke realnosti, podseća nas da umetnost često nastaje upravo na mestu gde se lično iskustvo susreće sa istorijom. U vremenu društvenih promena, političkih preispitivanja i ubrzanih transformacija, umetnici su među prvima koji registruju promene oko sebe, ali i u sebi. Njihovi radovi govore o telu, identitetu, sećanju, odnosima, moći i odgovornosti. Govore o pojedincu, ali istovremeno i o zajednicama kojima pripadamo“, rekla je Marijana Kolarić.
Ona je naglasila da posebna vrednost projekta leži u dijalogu između umetnika različitih generacija i geografija, od autora koji su oblikovali umetničku scenu nekadašnje Jugoslavije, do značajnih međunarodnih umetnika čija su dela deo savremenog umetničkog kanona.
„U tom susretu prepoznajemo da pitanja identiteta, slobode, društvene odgovornosti i kolektivnog pamćenja prevazilaze nacionalne granice i postaju univerzalna“, poručila je Kolarić.
Matje Lelijevr, rukovodilac zbirki u macLYON-u i jedan od kustosa izložbe, govorio je o višegodišnjem procesu koji je prethodio ovom projektu. Kako je naveo, izložba je plod susreta, putovanja i razgovora koji su za njega započeli pre više od deset godina, prilikom prvog dolaska u Beograd.
„Nastavili su se kroz umetničku saradnju sa Marijanom Kolarić i naš projekat Estetike susreta, predstavljen na 60. Oktobarskom salonu 2024. godine. U želji da nastavimo ovaj višestruki dijalog, zajedno sa Marijanom Kolarić, Miroslavom Karićem i Izabel Bertoloti želeli smo da otvorimo novu etapu našeg zajedničkog rada, ovoga puta putem uspostavljanja dijaloga između kolekcija naše dve institucije, od kojih je svaka na svoj način simbol savremene umetnosti“, naveo je Lelijevr.
On je istakao da su kustoski tim spojila zajednička interesovanja, pre svega umetničke forme koje su angažovane i beskompromisne u suočavanju sa pitanjima svog vremena.
„Želeli smo da ispričamo angažovanu istoriju umetnosti, njenu političku priču. Međutim, vrlo brzo su se preplitanja geografskog, istorijskog i društvenog konteksta nametnula kao pitanje samog značenja političkog u umetnosti. Tada smo se vratili suštini našeg pristupa: da pitamo same umetnike, da ih zamolimo da podele svoja iskustva, svoje priče i svoje usude“, rekao je Lelijevr.
Upravo u tom povratku umetnicima, njihovim iskustvima i ličnim narativima, izložba dobija svoju najvažniju dimenziju. Ona ne pokušava da političko predstavi kao nešto udaljeno, hladno ili apstraktno. Naprotiv, političko se ovde pojavljuje kroz telo, govor, pogled, arhiv, gest, performans, video, fotografiju, sliku i instalaciju. Kroz ono što se pamti i ono što se potiskuje. Kroz privatne istorije koje postaju deo kolektivnog iskustva.
Florans Ferari, ambasadorka Francuske u Srbiji, istakla je da joj je veliko zadovoljstvo i čast što prisustvuje otvaranju izložbe u Beogradu. Ona je podsetila da je početkom januara posetila lionsku verziju izložbe, koja je na nju ostavila snažan utisak.
„Nije potrebno posebno isticati uspeh izložbe predstavljene u Lionu od septembra 2025. do januara 2026, koja je francuskoj publici po prvi put omogućila da se upozna sa brojnim delima iz kolekcije Muzeja savremene umetnosti u Beogradu. Posebno želim da istaknem prisustvo radova savremenih srpskih umetnika u lionskim kolekcijama“, rekla je ambasadorka.
U svom obraćanju, Florans Ferari osvrnula se i na brojne saradnje Srbije i Francuske u oblasti vizuelnih umetnosti, zahvaljujući se timovima oba muzeja na zajedničkom angažmanu u korist međunarodne saradnje, kulturne razmene i stvaranja novih narativa.
„Izložbom poput ove pomažete nam da bolje razumemo složenost naših društava i način na koji lične priče nastavljaju da oblikuju naše izazove. Posebnu zahvalnost upućujem direktorki Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Marijani Kolarić, na gostoprimstvu, posvećenosti odnosima Francuske i Srbije i ovoj divnoj večeri. Na kraju, želim vam da uživate u izložbi i dragocenim susretima, estetskim, ljudskim i interkulturalnim“, zaključila je Florans Ferari.
Nakon uvodnih obraćanja, na otvaranju izložbe izveden je reperformans rada „Linije, redovi, kolone (spavaonica)“ umetnice Ivane Ivković. Rad ponovo aktivira prostor između kolektivnog poretka i intimnosti kroz promenljivu kompoziciju muških tela, koja oscilira između prisustva i odsustva.
Okupljajući više od sedamdeset dela umetnika iz Srbije, regiona bivše Jugoslavije i međunarodne savremene umetničke scene, izložba „Lične priče / Političke realnosti“ istražuje složen odnos između ličnog iskustva i političkih okolnosti koje oblikuju individualne i kolektivne živote.
Umesto hronološkog ili stilskog pregleda, izložba je koncipirana tematski. Takav pristup omogućava da se radovi čitaju kroz sećanja, biografije, identitete i svakodnevna iskustva, ali i kroz šire društvene, istorijske i političke procese. Ona ne nudi jedinstven odgovor na pitanje šta je političko u umetnosti, već pokazuje da se političko može nalaziti u glasu, telu, gestu, prostoru, jeziku, pogledu i načinu na koji umetnik odlučuje da ispriča svoju priču.
Kustoski tim izložbe čine Izabel Bertoloti, direktorka macLYON-a, Marijana Kolarić, direktorka MSUB-a, Miroslav Karić, kustos MSUB-a, i Matje Lelijevr, rukovodilac zbirki u macLYON-u.
Na izložbi su predstavljeni radovi umetnika i umetnica: Anica Vučetić, Bruce Nauman, Claire Tabouret, Christine Rebet, Damir Radović, Dragan Petrović, Edi Dubien, Eija Liisa Ahtila, Hriech Chourouk, Ivana Ivković, Jasmina Cibic, Jean Le Gac, Karim Kal, Katarina Zdjelar, Katalin Ladik, Marina Abramović i Ulay, Marina Marković, Mihael Milunović, Nam June Paik, Nazanin Pouyandeh, Nemanja Nikolić, Neša Paripović, Phil Collins, Rodrigo Matheus, Sadko Hadžihasanović, Siniša Ilić, Sophie Calle, Steve McQueen, Sylvie Selig, Tanja Ostojić, Thamuer Mejri, Thomas Ruff, Tuomo Manninen, Vesna Perunović, Vlada Veličković, Vito Acconci.
Izložba je otvorena do 20. septembra 2026. godine.
„Lične priče / Političke realnosti“ podseća nas da umetnost ne nastaje izvan sveta, već iz njegovih najosetljivijih mesta. Iz ličnih rana, porodičnih istorija, društvenih lomova, političkih pritisaka i pokušaja da se razume vreme u kojem živimo.
U tom susretu Beograda i Liona, lokalnog i međunarodnog, privatnog i javnog, ova izložba otvara prostor za jedno od ključnih pitanja savremene umetnosti: kako pojedinačna priča postaje deo zajedničke istorije, i kako umetnost može da nam pomogne da tu istoriju vidimo drugačije.
Photo credit: Marijana Janković
