Ozonov „Stranac“ stiže na Beograd Film Festival

Kami, Alžir i vreli rez sudbine

Neke priče ne stare — samo menjaju ugao iz kog ih gledamo. Beograd Film Festival ove godine donosi domaćoj publici „Stranca“, novu ekranizaciju kultnog romana Albera Kamija, u režiji Fransoa Ozona: autora koji ume da klasiku priđe bez strahopoštovanja, ali sa preciznom empatijom prema vremenu, licima i tišinama.

Projekcija filma „Stranac“ biće održana u nedelju, 1. februara u 19 časova, u Velikoj sali mts Dvorane.

Ozonov „Stranac“ smešten je u Alžir 1938. godine. Merso, tihi službenik u ranim tridesetim, prisustvuje sahrani majke — bez očekivane emocije, bez “ispravne” reakcije. Već sutradan ulazi u ležernu romansu sa Marijom, vraća se rutini, kao da se ništa nije pomerilo. A onda ga komšija consideration-free uvlači u mutne poslove, sve dok se jednog nesnosno vrelog dana na plaži ne dogodi tragičan događaj koji će Mersoa nepovratno izbaciti iz svakodnevice — i sudariti ga sa društvom koje više od svega kažnjava one koji ne znaju (ili ne žele) da igraju igru.

Ozon otvoreno govori o težini adaptacije romana koji je postao kolektivni mentalni pejzaž: svaki čitalac već ima svoju verziju „Stranca“, svoj Merso pogled, tempo i tišinu. Ipak, upravo je ta napetost između ličnog čitanja i filmskog jezika bila okidač — uz neočekivanu nit koja ga povezuje sa sopstvenom porodičnom istorijom: njegov deda bio je istražni sudija u Alžiru i preživeo atentat 1956. godine.

Roman „Stranac“ (1942) spada u one knjige koje se ne preporučuju — nego se prenose, kao mala privatna inicijacija. Kami je o svom junaku zapisao da je osuđen zato što „ne igra igru“: ne uklapa se u očekivane gestove, ne ispunjava društveni scenario, i time postaje stranac u sopstvenom svetu. Ozonov film taj paradoks ne objašnjava naglas — već ga pušta da radi tiho, uporno, iz kadra.

Beograd Film Festival (30. januar – 6. februar) uz ovaj naslov predstavlja i zvanični plakat festivala, čije autorsko rešenje potpisuje Jelena Marković. Vizuelni identitet polazi od teksture filmske slike: zrno i raster postaju mreža krugova, kolažni isečci i boje sugerišu širinu programa, dok igra „ulaska i izlaska“ iz kadra podseća na samu suštinu filma — ono što vidimo, i ono što ostaje van slike, ali nas ipak oblikuje.

Photo credit: Kadrovi iz filma Stranac, foto Carole Bethuel (c) Foz – Gaumont – France 2 Cinema