„SVET FANTASTIKE NA PAPIRU“

62 AUTORA U GALERIJI KOLARČEVE ZADUŽBINE

Od Mediale i međunarodne fantastike do savremene umetničke scene

Papir deluje krhko sve dok na njemu ne počnu da se pojavljuju čitavi svetovi. Jedna linija može postati prolaz, poznato lice može dobiti obrise sna, a naizgled običan prizor može se pretvoriti u susret sa mitskim bićima, simbolima i predelima koji ne priznaju čvrstu granicu između stvarnosti i imaginacije.

Upravo takav prostor otvara izložba „Svet fantastike na papiru“, koja će biti otvorena u četvrtak, 17. septembra 2026. godine u 19 časova, u Galeriji Kolarčeve zadužbine u Beogradu.

Postavka donosi radove 62 autora, od istaknutih predstavnika Mediale i međunarodne fantastične umetnosti do savremenih stvaralaca koji ovaj izraz nastavljaju da razvijaju kroz nove teme, senzibilitete i likovne postupke.

Izložbu organizuju Fondacija Mihajlović Feniks i Kolarčeva zadužbina, a publika će moći da je pogleda do 18. oktobra. Kustoskinja postavke je istoričarka umetnosti Minja Velemir. Na otvaranju će govoriti prof. dr Oliver Tomić i master istoričarka umetnosti Emilija Aćimović.

Zbirka koja fantastiku vraća u središte razgovora

„Svet fantastike na papiru“ prvi put u ovako obimnom izboru predstavlja dela iz Kolekcije radova na papiru Fondacije Mihajlović Feniks.

Prema najavi izložbe, reč je o jednoj od retkih privatnih zbirki u Srbiji koja je sistematski posvećena očuvanju, proučavanju i predstavljanju tradicije fantastične umetnosti.

Njen značaj nije samo u broju prikupljenih radova. Kolekcija povezuje stvaraoce različitih generacija i pokazuje kontinuitet jednog likovnog izraza koji je, uprkos bogatoj tradiciji, često ostajao izvan dominantnih kustoskih i istorijskih pregleda.

Fantastika je ponekad posmatrana kao izdvojena teritorija, kao svet okrenut snovima, mitovima i neobičnim bićima. Ipak, njeni najbolji primeri pokazuju da ona retko predstavlja jednostavno bekstvo od stvarnosti. Mnogo češće je to način da se stvarnost pogleda iz pomerenog ugla, kako bi ono poznato otkrilo svoje skrivene, uznemirujuće ili čudesne slojeve.

Od Dada Đurića i Leonida Šejke do savremene scene

Među autorima čija će dela biti predstavljena nalaze se Miodrag Dado Đurić, Leonid Šejka, Vladimir Veličković, Ernst Fuks i Oto Rap.

Savremenu scenu fantastične umetnosti zastupaju Snežana Petrović, Željko Đurović, Vladimir Lalić, Julija Dašić, Sergej Aparin, Veljko Valjarević, Dragan Vuk Račić, Vladimir Dunjić, Marijana Rakićević i Slavko Krunić, uz radove drugih autora zastupljenih u kolekciji.

Susret ovih imena omogućava publici da fantastiku ne posmatra kao zatvorenu epizodu u istoriji umetnosti, već kao živ i promenljiv jezik. Generacije se razlikuju po iskustvu, motivima i postupcima, ali ih povezuje potreba da vidljivoj stvarnosti dodaju ono što se ne može jednostavno objasniti.

Postavka je zato organizovana kroz više tematskih celina koje fantastiku sagledavaju iz različitih perspektiva. U međusobni razgovor postavljena su dela predstavnika Mediale, međunarodne fantastične umetnosti i savremene scene, kao i radovi koji uspostavljaju veze sa renesansnom tradicijom.

Publika će prolaziti kroz mitske i simboličke narative, portrete u kojima se susreću realno i imaginarno, žanr scene i prikaze fantastičnih bića. Svaka od ovih celina nudi drugačiji odgovor na isto pitanje: šta se događa kada umetnost prestane da prihvata stvarnost kao jedinu moguću verziju sveta?

Zašto baš papir

Crteži, grafike, akvareli i radovi izvedeni kombinovanim tehnikama čine osnovu kolekcije. Papir u ovim delima nije samo podloga na kojoj je zabeležena početna ideja pre nastanka nekog većeg rada. On je ravnopravan umetnički prostor, dovoljno neposredan da sačuva trag ruke i dovoljno otvoren da primi čitave imaginarne univerzume.

Upravo njegova osetljivost daje ovim radovima posebnu prisnost. Linija, potez, senka i boja ostaju blizu pogleda, kao tragovi procesa u kojem se misao tek pretvara u prizor.

Zajedno posmatrani, radovi otkrivaju koliko različitih puteva može voditi prema fantastici. Za neke autore ona počinje u mitu, za druge u ljudskom telu, portretu, snu ili neobičnom detalju svakodnevice. Negde je zavodljiva i raskošna, negde tamna i uznemirujuća, ali gotovo uvek traži od posmatrača da ne veruje prvom pogledu.

Monografija sa 290 radova

Prateći program izložbe biće nastavljen 24. septembra promocijom istoimene monografije „Svet fantastike na papiru“.

Publikacija donosi do sada najobuhvatniji pregled kolekcije, sa 290 radova više od 70 umetnika. Ona omogućava da se zbirka sagleda kao celina, ali i da se pažljivije prate njene unutrašnje veze, od istorijskih uporišta do savremenih tumačenja fantastične umetnosti.

Monografija će tako predstavljati više od kataloga jedne izložbe. Biće to trajni zapis o kolekciji koja pokušava da sačuva kontinuitet scene čije mesto u istoriji domaće umetnosti još uvek nije u potpunosti istraženo i predstavljeno.

Nakon Beograda, izložba stiže u Valjevo

Postavka „Svet fantastike na papiru“ biće dostupna u Galeriji Kolarčeve zadužbine do 18. oktobra 2026. godine.

Nakon beogradskog predstavljanja, izložba se seli u Modernu galeriju Valjevo, gde će biti otvorena od 24. oktobra do 21. decembra.

Šezdeset dva autora na jednom mestu ne donose jednu definiciju fantastike. Donose mnoštvo mogućih svetova, od kojih svaki počinje istim skromnim materijalom, listom papira koji čeka da se na njemu pojavi nešto što u stvarnosti još ne postoji.

Photo credit: Promo