„Večni život“ Milice Špadijer

Šta ostaje kada vremena više nema

Trećom zbirkom poezije Milica Špadijer završava trilogiju započetu knjigama „Šar‑planina“ i „Novo groblje“. Objavljen u izdanju Kontrast izdavaštva, „Večni život“ okreće se najširem, ali i najličnijem pitanju: šta zapravo znači biti živ?

Najpre planina, zatim groblje, a sada večnost. Pesnička trilogija Milice Špadijer kretala se od stvarnih mesta i njihovih unutrašnjih značenja, da bi u svojoj završnici stigla do prostora koji više ne pripada geografiji.

„Večni život“, treća zbirka nagrađivane pesnikinje, objavljena je u izdanju Kontrast izdavaštva. Posle „Šar‑planine“ i „Novog groblja“, nova knjiga zaokružuje pesnički put koji je počeo intimno, kroz konkretne predele, iskustva i sećanja, a završava se promišljanjem onoga što dolazi kada vremena više ne bude.

Ipak, večnost u ovoj zbirci nije predstavljena samo kao odredište. Ona je i mesto, mogućnost, ali pre svega odluka.

Život posmatran iz blizine večnosti

Ako su smrt i vaskrsenje bile važne teme „Novog groblja“, u središtu nove zbirke nalazi se život. Ne kao niz svakodnevnih događaja, već kao pitanje smisla, izbora i odgovornosti.

Šta znači biti živ? Čemu život služi? Kako odluke koje donosimo utiču na ono što ostaje iza nas i na ono što nazivamo večnošću?

Milica Špadijer ovim pitanjima ne pristupa kao apstraktnim filozofskim problemima. Njena poezija kreće od konkretnog čoveka, prizora, mesta i sećanja. Čak i onda kada govori o velikim i bolnim kolektivnim temama, ona ih vraća pojedincu i njegovom iskustvu.

Jer kolektivno bez ličnog lako postaje udaljeno i neuhvatljivo. Tek kada istorija dobije lice, glas ili uspomenu, čitalac može da joj priđe i prepozna deo sopstvenog iskustva.

Upravo u tom odnosu između pojedinca i zajednice, prolaznog i večnog, zbirka pronalazi svoju unutrašnju napetost. Život se ne posmatra samo kao ono što nam se događa, već i kao ono prema čemu se opredeljujemo.

Reč koja povezuje lično i kolektivno

Posebno mesto u knjizi zauzima pojam „saobraženja“. Živojin Rakočević u pogovoru ga izdvaja kao jedan od ključeva za razumevanje poetike Milice Špadijer.

Za njega je upravo ova reč tačka u kojoj se dodiruju lično i kolektivno, život i smrt, svakodnevno i večno. „Milici Špadijer dogodilo se čudo jedne reči, a ta reč je saobraženje“, piše Rakočević.

Govoreći o pesničkoj zrelosti i metafizičkoj zaokruženosti knjige, on ocenjuje da je srpska književnost ovom zbirkom dobila nekoliko antologijskih pesama.

Takva ocena ukazuje na ambiciju „Večnog života“. Ovo nije samo završetak trilogije u formalnom smislu, već knjiga koja prethodne zbirke okuplja u celinu i njihova pitanja vodi korak dalje. Od pejzaža preko smrti do života, od vidljivog prema onome što se tek naslućuje.

Poezija između antike i savremenog sveta

Milica Špadijer rođena je 1989. godine u Beogradu. Osnovne i master studije završila je na Katedri za klasične nauke Filozofskog fakulteta u Beogradu, a njen odnos prema jeziku oblikovan je i radom sa antičkim nasleđem, prevođenjem i savremenom književnošću.

Dobitnica je nagrada „Lenkin prsten“ i „Mladi Dis“, a poeziju i prozu prevodi sa grčkog jezika. Autorka je emisije „Klepsidra“ na Radio Beogradu 2, članica uredništva časopisa „Bosanska vila“ i urednica časopisa „Mali Politikin Zabavnik“.

„Večni život“ tako stiže kao završna tačka jednog pažljivo građenog pesničkog luka, ali ne i kao konačan odgovor. Umesto zaključka, knjiga ostavlja čitaoca pred pitanjem koje je istovremeno jednostavno i gotovo neiscrpno: kako živeti život koji neće biti poništen prolaskom vremena?

Knjiga „Večni život“ dostupna je na sajtu Kontrast izdavaštva.

Photo credit: Mihajlo Savić