Youth Fest iz prvog reda
Hladna noć, topla atmosfera i muzika koja je pronašla novi dom
Kada smo početkom avgusta najavljivali ovogodišnji Youth Fest, pisali smo da festival menja ime, adresu i pomalo sopstveni identitet. Nekadašnji Youth Jazz & Rock Festival prerastao je žanrovske granice sa kojima je počeo i preselio se sa Palića u FortRest na Makovoj sedmici, prostor zamišljen više kao mesto susreta nego kao klasična festivalska lokacija.
Petnaestog avgusta dobili smo priliku da proverimo kako sve to izgleda kada se najava pretvori u stvarnost.
I prvi utisak je prilično jednostavan.
Youth Festu novi prostor pristaje.
Došli smo druge festivalske večeri, one rezervisane za Midlseks i Proto Tip, i vrlo brzo postalo je jasno da se ovogodišnji festival teško može svesti samo na dva koncerta. Bina jeste bila centralna tačka večeri, ali oko nje se događalo ono zbog čega mali festivali često ostanu u mnogo lepšem sećanju od velikih. Ljudi su razgovarali, upoznavali se, kretali između programa, ostajali u prostoru i nakon što su već pronašli ono zbog čega su prvobitno došli.
Youth Fest je te večeri više ličio na okupljanje jedne male zajednice nego na događaj sa jasnom granicom između izvođača, organizatora i publike.
A možda je upravo to njegova najveća prednost.
Avgust koji nas je naterao da potražimo dukseve
Avgust obično ne povezujemo sa pitanjem koliko slojeva odeće treba poneti na festival.
Te večeri stvari su izgledale malo drugačije.
Organizatori su unapred sugerisali posetiocima da se dobro obuku jer će noć biti hladnija. Savet se pokazao kao prilično koristan čim je sunce nestalo i temperatura počela da podseća da leto na severu Bačke ume da ima sopstvene planove.
Ali ako je vazduh postajao hladniji, atmosfera je išla u potpuno suprotnom smeru.
Osmesi.
Razgovori.
Ljudi okupljeni oko bine.
Poznata lica koja srećete na subotičkim kulturnim događajima i nova koja vidite prvi put.
Publika koja nije došla samo da odsluša koncert i odmah krene kući.
Na kraju smo shvatili da je upravo ta blaga borba sa hladnom avgustovskom noći dala večeri dodatni karakter.
Neko je obukao još jedan sloj.
Neko se približio društvu.
Neko bini.
A onda je počela svirka i vreme je postalo mnogo manje važno.
Festival koji je konačno pronašao prostor u kojem može da diše
U prethodnoj najavi Youth Festa pisali smo kako promena lokacije može biti jedna od najvažnijih promena ovogodišnjeg izdanja.
Sada možemo da kažemo da jeste.
Festival koji želi da prevaziđe format klasičnog muzičkog događaja dobio je prostor koji mu omogućava upravo to. FortRest, smešten na obodu Subotičke peščare, nekoliko kilometara od centra grada i uz samu prirodu, razvija se kao otvoren prostor boravka, rada, odmora i zajedništva.
To se osetilo i tokom Youth Festa.
Niste imali utisak da ste došli u prostor koji je na nekoliko dana pretvoren u festival.
Više je delovalo kao da je festival privremeno postao deo mesta koje već ima sopstvenu priču.
A ta priča zaslužuje poseban shoutout.
FortRest nije samo lepa festivalska lokacija
Bilo bi najlakše napisati da je FortRest sjajna lokacija jer je okružen prirodom, dovoljno udaljen od gradske buke i ima onu vrstu opuštenosti koju festivalski prostor na otvorenom treba da poseduje.
Sve to jeste tačno.
Ali bilo bi nepravedno prema ljudima koji ga grade da se priča završi na tome.
FortRest nastaje kao socijalna farma, inkluzivna zajednica i selo u nastajanju, otvoreno porodicama, mladima, školama i ljudima koji žele prostor za boravak, rad i susret u prirodi. Posebno mesto u njegovoj budućnosti imaju mladi sa smetnjama u razvoju, kojima projekat želi da omogući stvarno uključivanje u svakodnevni život zajednice kroz rad, aktivnosti i boravak na farmi.
Ta ideja nije nastala kao marketinški koncept.
Na zvaničnom sajtu FortResta objašnjavaju da je projekat proistekao iz potrebe da se pronađe održiv model podrške mladima sa razvojnim izazovima nakon završetka školovanja, u trenutku kada mogućnosti za njihovo dalje uključivanje u društveni i radni život često postaju veoma ograničene.
Zato se ovde ne gradi samo farma.
Gradi se odgovor na mnogo ozbiljnije pitanje.
Gde pripadamo kada sistem više nema spremno mesto za nas?
Mesto koje prvo gradi zajednicu, pa tek onda zidove
FortRest posebno insistira na tome da zajednica ne nastane tek kada sve bude završeno.
Ona se gradi sada.
Dok se prostor razvija.
Dok se uređuju objekti.
Dok dolaze ljudi.
Dok se organizuju događaji.
Dok neko prvi put čuje šta ovo mesto želi da postane.
U tom kontekstu Youth Fest deluje kao veoma prirodan gost.
Festival koji vode mladi i koji pokušava da otvori prostor novim autorima dolazi na mesto koje sopstveni razvoj zasniva na uključivanju, zajedništvu i ideji da prostor dobija smisao tek kada ga ljudi koriste.
Nije teško pronaći vezu između te dve priče.
Jedna gradi festival.
Druga gradi mesto.
Obe, zapravo, grade zajednicu.
FortRest danas već ima obnovljene objekte i farmu koja polako dobija svoj budući oblik, dok se u narednim fazama planiraju dodatni sadržaji namenjeni radu, kreativnosti, životinjama, susretima i svakodnevnom životu zajednice.
Youth Fest nam je pružio prvi pravi razlog da tamo provedemo nekoliko sati.
I definitivno nam nije dao poslednji.
Midlseks i gitare koje su prve probile hladnoću
Muzički deo naše večeri otvorio je Midlseks.
Bend koji vuče korene iz Čačka već nekoliko godina gradi svoj put kroz domaću alternativnu scenu, oslanjajući se na gitarski zvuk, atmosferu i onu vrstu koncertne energije kojoj otvoreni prostor vrlo dobro pristaje. Midlseks je nastao u Beogradu 2020. godine, dok su njegovi članovi prethodno bili deo različitih čačanskih bendova.
Na Youth Festu nisu imali zadatak da „zagreju publiku“ samo u klasičnom festivalskom smislu.
Te večeri to je bilo skoro doslovno potrebno.
I uspelo je.
Kako je nastup odmicao, sve manje pažnje obraćali smo na temperaturu, a sve više na binu.
Midlseks ima onu vrstu gitarske muzike koja mnogo jasnije pokazuje svoje lice kada je slušate uživo. Postoji energija koja se ne može potpuno preneti studijskim snimkom, naročito kada publika stoji dovoljno blizu da nema velike produkcijske distance između izvođača i ljudi ispred njih.
U FortRestu te distance praktično nije ni bilo.
U tome leži veliki deo šarma Youth Festa.
Kada bend ne mora da bude veliko ime da bi dobio ozbiljnu pažnju
Na velikim festivalima lako se dogodi da publika čitav dan provede čekajući hedlajnera.
Sve pre toga postane uvod.
Na manjim festivalima poput Youth Festa odnos može biti potpuno drugačiji.
Ovde još uvek postoji mogućnost da dođete bez čvrstog plana.
Da čujete bend koji možda ne poznajete dovoljno.
Da ostanete.
Da se približite bini.
Da sledećeg dana potražite njegove pesme.
U našoj najavi festivala upravo smo to istakli kao jednu od njegovih važnijih vrednosti. Youth Fest ne pokušava da se takmiči sa velikim manifestacijama količinom izvođača ili produkcijskim spektaklom. Njegova vrednost je u maloj udaljenosti između autora i publike i u spremnosti da ozbiljno pruži prostor imenima koja još nisu deo velikih festivalskih plakata.
Nakon druge večeri, taj utisak je ostao isti.
Samo više nije bio teorija.
A onda je stigao Proto Tip
Drugi deo večeri pripao je beogradskom Proto Tipu.
Ako pratite BOLD, to ime vam verovatno nije nepoznato.
Nedavno smo pisali o njihovom singlu „Ljubav“, pesmi kojom nastavljaju najavu drugog studijskog albuma i još jednom pokazuju zašto ih je teško smestiti u jednu urednu alternativnu fioku.
Proto Tip dolazi iz Beograda i već godinama se kreće između noise rocka, post panka, indie senzibiliteta, melanholije i trenutaka potpune gitarske eksplozije.
To je muzika koja istovremeno može da bude nežna i neprijatna.
Tiha i agresivna.
Introvertna i potpuno fizička.
Na otvorenom prostoru FortResta te kontradikcije imale su još više prostora.
Proto Tip najbolje razumemo kada ih gledamo uživo
Postoje bendovi čija muzika živi prvenstveno na snimku.
Proto Tip nije jedan od njih.
Pesme dobijaju dodatnu težinu kada se sve ono što se na albumu može analizirati kroz slojeve zvuka pred vama pretvori u fizičku energiju nekoliko ljudi na bini.
Gitare nisu samo tekstura.
Postanu pritisak.
Tišina nije odsustvo zvuka.
Postane priprema.
A vokal prestaje da bude samo deo miksa i dobija lice osobe koja tu rečenicu izgovara nekoliko metara od vas.
Proto Tip je tokom prethodnih godina izgradio snažnu koncertnu reputaciju na regionalnoj alternativnoj sceni, sa nastupima na mestima poput KSETa, Močvare, Kina Šiška, MENTa i Arsenal Festa.
Na Youth Festu nije bilo potrebno veliko klupsko ozvučenje niti nekoliko stotina svetala da bi ta energija radila.
Dovoljni su bili bend, publika i noć koja je postajala sve hladnija.
„Ljubav“ uživo zvuči još manje romantično
Posebno nam je bilo zanimljivo da bend gledamo nakon što smo na BOLDu već pisali o njihovom aktuelnom singlu „Ljubav“.
Pesma je deo novog stvaralačkog ciklusa Proto Tipa i jedna od numera kojima najavljuju drugi album. U njoj ljubav nije velika sila koja spašava svet, već pojam koji se raspada pod sopstvenim očekivanjima.
Takve pesme na koncertu dobijaju dodatnu ironiju.
Ono što je tekstualno frustracija i sumnja pred publikom postane kolektivna energija.
Možda ljubav ne radi.
Ali refren radi sasvim dobro.
I postoji nešto lepo u tome da grupa ljudi usred šume zajedno sluša bend koji peva o tome koliko smo svi pomalo u svađi sa svetom.
Posebno kada nekoliko sati taj svet deluje prilično daleko.
Ono što se ne vidi na festivalskom plakatu
Kada se festival najavljuje, uglavnom govorimo o programu.
Ko svira?
U koliko sati?
Gde?
Koliko košta ulaz?
Sve su to važne informacije.
Ali nijedna ne govori mnogo o tome kakav će događaj zaista biti.
Atmosfera se ne može staviti na poster.
Ne može se unapred obećati da će se ljudi osećati prijatno.
Ne možete garantovati da će prostor „kliknuti“ sa festivalom samo zato što lepo izgleda na fotografijama.
Youth Fest je 15. avgusta uspeo upravo u tom delu koji je najteže isplanirati.
Osećalo se da ljudi žele da budu tamo.
Nisu samo čekali da se program završi.
To je ogromna razlika.
Dobro je što Youth Fest više nema „Jazz & Rock“ u imenu
Pre festivala promena imena možda je delovala kao simboličan potez.
Nakon večeri provedene u FortRestu ima mnogo više smisla.
Youth Fest više nije samo muzički događaj.
Ovogodišnji program bio je raspoređen kroz tri dana, uz koncerte, film i razgovore, a organizatori su upravo širenje programa naveli kao jedan od razloga zbog kojih je nekadašnje ime Youth Jazz & Rock Festival postalo preusko za ono što danas pokušavaju da naprave.
To smo mogli da osetimo i bez prisustva svakom programu.
Identitet festivala više nije vezan za određeni muzički žanr.
Vezan je za generaciju.
Za radoznalost.
Za alternativnu kulturu.
Za ljude kojima još uvek nešto znači mogućnost da otkriju bend koji ne slušaju svaki dan.
Za ideju da festival može biti prostor u kojem se ostaje, a ne samo događaj na koji se dolazi.
Posebno važna stvar: festival i dalje vode mladi
Jedan od detalja koji Youth Fest čini posebno važnim za Suboticu jeste činjenica da iza njega stoje mladi ljudi.
Festival su tokom godina stvarali srednjoškolci i studenti, koji nisu dobili samo mesto u publici već odgovornost za program, produkciju, komunikaciju i organizaciju.
To je mnogo značajnije nego što na prvi pogled zvuči.
Gradovi vrlo često pričaju o mladima.
Malo ređe im daju prostor.
Još ređe im daju mogućnost da naprave nešto po sopstvenim pravilima, pogreše, nauče, promene koncept i sledeće godine pokušaju ponovo.
Youth Fest postoji već devet izdanja.
To znači da više nije samo simpatična inicijativa.
Postao je kontinuitet.
A kontinuitet u nezavisnoj kulturi nije mala stvar.
FortRest i Youth Fest imaju nešto zajedničko
Dok smo te večeri posmatrali prostor, jedna paralela nametnula se gotovo sama.
FortRest još nije završen.
Youth Fest takođe deluje kao festival koji ne želi da bude završen.
I to je kompliment.
FortRest se gradi ciglu po ciglu, program po program, čovek po čovek, sa idejom da njegova konačna vrednost neće biti samo u objektima koji će se tamo nalaziti već u zajednici koja će ih koristiti.
Youth Fest se slično menja iz generacije u generaciju.
Promenio je ime.
Promenio prostor.
Proširio program.
Ali nije izgubio osnovnu potrebu da okupi ljude oko kulture koja možda nema uvek najglasniji prostor u gradu.
Ta dva projekta su se ovog avgusta srela na pravom mestu.
Hladnoća koju ćemo pamtiti po toplini
Na kraju večeri mogli bismo da napišemo klasičan festivalski zaključak.
Midlseks je odsvirao odličan koncert.
Proto Tip je potvrdio zašto pripada najzanimljivijim imenima beogradske alternativne scene.
FortRest se pokazao kao sjajna nova lokacija.
Publika je bila raspoložena.
Sve bi to bilo tačno.
Ali naš glavni utisak zapravo je jednostavniji.
Bilo nam je lepo.
A to je ponekad najteža stvar koju festival treba da postigne.
Ne da nas impresionira ogromnom binom.
Ne da nam pokaže koliko je novca uloženo u produkciju.
Ne da napravi fotografiju koja će izgledati kao da je na njoj deset puta više ljudi nego što ih je stvarno bilo.
Samo da napravi nekoliko sati tokom kojih želimo da ostanemo.
Youth Fest je 15. avgusta upravo to uspeo.
Bilo je hladnije nego što smo očekivali.
Dobro je što smo poslušali savet i obukli se.
Ali između svirke Midlseksa, energije Proto Tipa, ljudi koje smo sreli i prostora koji se bukvalno gradi oko ideje zajedništva, hladnoća je vrlo brzo prestala da bude najvažniji deo večeri.
Kada smo pre festivala pisali da Youth Fest želi da publika „boravi, a ne samo da prisustvuje“, još nismo znali kako će ta rečenica izgledati u praksi.
Sada znamo.
Izgleda kao avgustovska noć na Makovoj sedmici.
Kao dukserica koju ipak nije bilo prerano poneti.
Kao gitare iz Čačka i Beograda.
Kao osmesi između dve svirke.
Kao mesto koje još nije potpuno završeno, ali već zna zbog čega želi da postoji.
I kao festival sa kojeg smo otišli sa vrlo jednostavnom željom.
Da se vratimo sledeće godine.
Photo credit: BOLD Magazine
