Završen 11. Dok’n’Ritam
Nagrade za filmove „Džimi Samervil: Smalltown Boy“, „Za milion godina“ i „Gringo Paulista“
Jedanaesto izdanje festivala muzičkog dokumentarnog filma Dok’n’Ritam završeno je 27. septembra u Jugoslovenskoj kinoteci, dodelom nagrada filmovima koji muziku ne tretiraju samo kao zvuk, već kao dokument jednog vremena, ličnog iskustva i čitave generacije.
Muzika se na Dok’n’Ritmu nije samo slušala. Ona se gledala, pamtila i iznova otkrivala kroz priče o umetnicima, scenama i trenucima koji su menjali kulturni pejzaž. Tokom četiri festivalska dana, Beograd je bio mesto susreta dokumentarnog filma i muzike, od elektronskih eksperimenata Mitra Subotića Sube i britanske pop istorije do jugoslovenske humanitarne pesme i strasti flamenka.
Tri nagrade, tri pogleda na muziku
Nagradu žirija za najbolji dugometražni dokumentarni film osvojio je „Džimi Samervil: Smalltown Boy“, priča o umetniku čiji su glas, muzika i javni identitet postali važan deo pop kulture, ali i borbe za vidljivost i slobodu.
Ovogodišnji Dok’n’Ritam prvi put je dodelio i nagradu za najbolji kratkometražni film. Priznanje je pripalo Nini Lazić za ostvarenje „Za milion godina“, posvećeno okupljanju najpoznatijih jugoslovenskih muzičara koji su snimili humanitarnu pesmu i tako dali svoj doprinos globalnoj inicijativi Live Aid.
Publika je svog favorita pronašla u filmu „Gringo Paulista“ Igora Lečića, posvećenom Mitru Subotiću Subi, pioniru savremene elektronske i eksperimentalne muzike u Jugoslaviji. Film prati Subin brazilski period i otkriva umetnika čiji uticaj i danas nadilazi granice država, scena i žanrova.
Festival koji povezuje ljude
Osnivačica i umetnička direktorka festivala Sandra Rančić ocenila je da je Dok’n’Ritam počeo da ostvaruje svoju misiju u punom obimu.
„Festival je u punom obimu počeo da ostvaruje misiju afirmisanja muzičkog dokumentarnog filma kao zasebnog žanra i povezivanja ljudi. Ovo izdanje posebno je i po tome što je došlo ubedljivo najviše gostiju, deo programa bili su autori i govornici sa različitih koordinata“, poručila je Rančić.
Od 24. do 27. septembra, u Jugoslovenskoj kinoteci, na Dorćol Platzu i u SOKOJ klubu, publika je gledala dokumentarne priče iz Brazila, Španije, Slovenije, Engleske, Sjedinjenih Američkih Država, Mađarske, Nemačke, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije.
Od Sube do dinastije flamenka
Festival je otvoren svetskom premijerom filma „Gringo Paulista“ pred punom salom Jugoslovenske kinoteke. Jedan od najemotivnijih trenutaka večeri pripao je Subinoj majci Ruži Subotić, koja je publici poručila: „Moj san se ostvaruje, njegova muzika živi.“
Završnica je bila u znaku filma „Dinastija flamenka“, priče o proslavljenom plesaču i njegovoj porodici, čiji su životi decenijama neraskidivo povezani sa umetnošću flamenka. Film istovremeno govori o posvećenosti, porodičnim odnosima, ličnim tragedijama i strasti koja se prenosi sa generacije na generaciju.
Sećanje na ljude koji su oblikovali scenu
Filmske projekcije bile su samo jedan deo ovogodišnjeg programa. U SOKOJ klubu prvi put je održana tribina posvećena srpskoj rok sceni devedesetih godina i Dejanu Gvozdenu, frontmenu grupe Kristali.
Posebni programi bili su posvećeni i Ivanu Piku Stančiću i Ljubi Ninkoviću, umetnicima koji su ostavili dubok trag u regionalnoj muzici. Predstavljeno je i likovno muzičko izdanje „Tajna starog hrasta“, posvećeno Milanu Manojloviću Manceu, jednoj od najintrigantnijih i najneuhvatljivijih figura ovdašnje umetničke scene.
Na Dorćol Platzu, u okviru programa Special Appearance, nastupio je Denis Katanec, dodatno potvrđujući da Dok’n’Ritam nije samo festival filmova o muzici, već prostor u kojem muzika nastavlja da živi i izvan bioskopskog platna.
Jedanaesto izdanje festivala pokazalo je da muzički dokumentarci nisu tek prateća beleška uz istoriju popularne kulture. Oni čuvaju glasove, lica, gradove i čitave scene od zaborava. Dok’n’Ritam već najavljuje svoje dvanaesto izdanje, sa istom idejom da posebna ostvarenja ovog žanra dobiju prostor, publiku i pažnju koju zaslužuju.
Photo credit: Katarina Cimbaljević
