Završen četvrti ARMfest
Plato u Kotlujevcu ponovo postao epicentar nezavisne i alternativne scene
Prazan plato može biti samo komad betona između zgrada. Ipak, kada se na njemu postave bina i ozvučenje, kada se uključe gitarska pojačala i počnu da pristižu ljudi željni autorske muzike, isti prostor može da postane privremeni centar jednog grada.
Upravo se to proteklog vikenda ponovo dogodilo ispred Doma kulture u Kotlujevcu, gde je održano četvrto izdanje ARMfesta. Plato je tokom festivalske večeri postao mesto susreta izvođača različitih generacija, publike koja prati nezavisnu muziku, volontera i ljudi spremnih da podrže događaj koji se razvija izvan velikih kulturnih centara i dominantnih tokova muzičke industrije.
Od svog osnivanja ARMfest je posvećen afirmaciji autorskog stvaralaštva i savremenih alternativnih muzičkih pravaca iz Srbije i regiona. Ovogodišnje izdanje još jednom je pokazalo koliko su nezavisni kulturni prostori važni, posebno u gradovima u kojima se koncertni programi ne događaju dovoljno često.
Takvi festivali ne moraju da imaju desetine hiljada posetilaca da bi bili značajni. Njihova vrednost meri se mogućnošću da bendovi predstave sopstvenu muziku, da publika otkrije nešto novo i da lokalna zajednica dobije prostor u kojem se kultura ne posmatra kao luksuz, već kao potreba.
Povratak nakon trinaest godina
Program je otvorio zaječarski sastav Poslednja proba kod Ivče, koji se nakon trinaest godina pauze ponovo okupio upravo zbog nastupa na ARMfestu.
Njihov povratak imao je posebno značenje pred domaćom publikom. Spoj repa, fanka i hardkor energije pokazao je da muzička priča ne mora zauvek da se završi onda kada bend prestane da nastupa. Ponekad je dovoljan pravi povod da se ljudi ponovo okupe, vrate probama i stanu pred publiku koja ih pamti.
ARMfest je na taj način dobio otvaranje koje nije bilo samo još jedan koncert u programu. Bio je to susret sa jednim delom lokalne muzičke prošlosti, ali i dokaz da scena može da se obnovi kada postoji prostor koji je spreman da je podrži.
Nakon njih nastupio je požarevački sastav Gajbraš Tripvud, donoseći čvrst rokenrol zvuk, distorzirane gitare i energiju novog albuma.
Njihov nastup podsetio je da autorski bendovi danas često postoje zahvaljujući upornosti koja nema mnogo veze sa industrijskim pravilima. Pesme nastaju na probama, u improvizovanim prostorima i tokom perioda u kojima nema velikih bina, medijske pažnje ili sigurnosti da će se trud ikada vratiti.
Zato svaki festivalski nastup postaje važan. On omogućava muzici da napusti prostor za vežbanje i stigne do ljudi zbog kojih je, na kraju, i stvarana.
Lokalni humor i sirova energija
Ritam večeri nastavio je knjaževački agro pank rok sastav Nablesnotesni. Njihov satirični izraz, lokalni humor i neposredna energija doneli su platu u Kotlujevcu autentičnu atmosferu andergraund koncerta.
Upravo takvi bendovi pokazuju da alternativna scena ne mora da oponaša velike svetske centre kako bi bila relevantna. Najzanimljivija je onda kada govori iz sopstvenog okruženja, koristi lokalni jezik, prepoznatljive situacije i humor koji ne bi mogao da nastane ni na jednom drugom mestu.
Njihove pesme ne pokušavaju da sakriju sredinu iz koje dolaze. Naprotiv, od nje grade svoj identitet.
Beogradski rok trio Sv. Pseta nastavio je program dinamičnim i eksplozivnim setom prožetim uticajima post panka i hardkora. Njihov nastup dodatno je ubrzao festivalski ritam i pokazao koliko snažan zvuk može da proizvede sastav sveden na tri člana.
U muzici ovakvih bendova nema mnogo prostora za dekoraciju. Svaki instrument mora da nosi svoj deo energije, dok koncert zavisi od direktne komunikacije između bine i ljudi ispred nje.
Iskaz i energija koja pokreće ceo plato
Jedan od najiščekivanijih nastupa večeri pripao je pančevačkom sastavu Iskaz.
Njihova kombinacija hip hopa, metala i roka već godinama funkcioniše kao muzički prostor u kojem se društveni komentari, bes, ritam i scenska energija susreću bez potrebe za žanrovskim ograničenjima.
Na ARMfestu su još jednom pokazali zašto se njihov koncert ne svodi na izvođenje pesama. To je fizičko iskustvo koje pokreće publiku i briše jasnu granicu između bine i prostora ispred nje.
Članovi benda kasnije su istakli da im je energija zaječarske publike napunila baterije i podsetila ih na suštinsku važnost manjih festivala.
„Ovakvi festivali su veoma bitni jer su osnov za postojanje muzičke scene. Bez manjih festivala, veliki nemaju smisla. Na ovakvim manifestacijama vidi se i oseća suština kreativne snage mladih ljudi, a najjači utisak su osmesi, neposrednost i lakoća povezivanja. Jednom rečju, ljubav“, poručili su iz benda Iskaz.
Njihova poruka dotiče pitanje koje se često zaboravlja kada se govori o muzičkoj industriji. Velike festivalske bine ne nastaju ni iz čega. Pre njih postoje mali klubovi, lokalni koncerti, entuzijasti, kulturni centri i festivali na kojima bendovi prvi put sreću publiku izvan svog grada.
Ukoliko takva mesta nestanu, scena gubi prostor u kojem može da se razvija.
Vrooom i priznanje za autentičnost
Poseban deo ovogodišnjeg ARMfesta bio je posvećen beogradskom kolektivu Vrooom, koji je predstavio audio vizuelni nastup zasnovan na susretu klupske elektronike, živog izvođenja i scenskog izraza.
Vrooom već decenijama zauzima posebno mesto na domaćoj nezavisnoj sceni. Njihov rad nikada nije bilo jednostavno smestiti u jednu žanrovsku kategoriju. Muziku povezuju sa pozorištem, videom, performansom i eksperimentom, gradeći nastupe koji se ne doživljavaju samo kroz zvuk.
Na festivalu im je uručeno tradicionalno priznanje ARMfesta za autentičan umetnički izraz i izuzetan doprinos razvoju nezavisne muzičke scene.
Priznanje je otišlo sastavu koji nije samo stvarao sopstvenu muziku, već je svojim pristupom otvarao prostor generacijama umetnika koje su dolazile posle njega. U tom smislu, nagrada nije samo osvrt na prethodne decenije, već i potvrda da doslednost, eksperiment i umetnička radoznalost mogu da imaju trajan uticaj.
Članovi kolektiva Vrooom istakli su da su se na festivalu osećali izuzetno prijatno i da je energija zaječarske publike bila deo tog iskustva.
„Mnogo toga danas radi protiv ovakvih osećaja, algoritmi, talent šou programi, konkursi i industrijska takmičenja sa zadatkom. ARMfest radi za njih“, poručili su iz kolektiva.
U toj kratkoj izjavi nalazi se važan komentar savremene muzičke scene. Algoritmi sve više odlučuju šta će publika čuti, industrija traži lako prepoznatljive formate, dok umetnici često osećaju pritisak da stvaraju sadržaj koji se može brzo objaviti, objasniti i prodati.
Festivali poput ARMfesta nude nešto drugačije. Prostor u kojem izvođač ne mora da se prilagodi očekivanoj formuli, već može da predstavi umetnički izraz koji zahteva više pažnje, vremena i otvorenosti publike.
Vacuum za kraj festivalske večeri
Čast da zatvori četvrto izdanje festivala pripala je zaječarskom bendu Vacuum.
Njihov instrumentalni set, zasnovan na spajanju različitih muzičkih uticaja, zaokružio je program i vratio završnicu festivala domaćoj sceni.
Takav kraj imao je simboličnu težinu. ARMfest dovodi izvođače iz različitih gradova, ali ostaje duboko vezan za Zaječar i ljude koji tu stvaraju muziku. Lokalni bend na kraju večeri podsetio je da festival nije nešto što se gradu događa spolja. On nastaje iz njegove zajednice.
Zaječar ima dugu i važnu vezu sa rok muzikom. Upravo zbog toga svaka nova inicijativa koja daje prostor autorskim bendovima nastavlja priču grada koji je svoje mesto na muzičkoj mapi odavno izgradio.
Festival kao baza za autorske bendove
Članovi grupe Gajbraš Tripvud posebno su istakli značaj organizacije i atmosfere koju je stvorila domaća publika.
„Festivali poput ARMfesta predstavljaju bazu za sve bendove koji imaju autorski pečat. Nosite najveću zaslugu što se iz godine u godinu pojavljuju izvođači sa autentičnim idejama i emocijama“, poručili su.
Reč baza ovde je posebno važna. Autorska scena ne može da opstane samo zahvaljujući pojedinačnim bendovima. Potrebni su joj prostori za probe, organizatori, tonci, fotografi, novinari, volonteri i publika spremna da dođe na koncert izvođača čije pesme možda još ne poznaje.
Bez te infrastrukture, čak i najzanimljivije ideje ostaju zatvorene u sobama i garažama.
ARMfest pokušava da izgradi upravo takvu bazu. Ne samo mesto na kojem se održava nekoliko koncerata, već tačku susreta različitih delova nezavisne scene.
Ljudi iza bine
Atmosfera festivala ne nastaje samo nastupima izvođača. Veliki deo događaja počiva na ljudima koje publika često ne primećuje, a koji rade pre, tokom i nakon poslednjeg koncerta.
Volonterski tim imao je važnu ulogu i u realizaciji četvrtog ARMfesta.
Volonterka Marija prijavila se nakon preporuke prijatelja koji su učestvovali prethodne godine. Kao najvrednije iskustvo izdvojila je mogućnost da vidi kako festival funkcioniše iznutra, upozna ljude i istovremeno uživa u autorskoj muzici.
Stefan je drugi put bio deo tima, a posebno ga je obradovalo to što može neposredno da posmatra rast festivala, veću posećenost, interesovanje publike i trud uložen u organizaciju.
Njihova iskustva pokazuju da volontiranje na kulturnim događajima nije samo besplatan rad. Za mlade ljude ono može da bude prvo iskustvo organizacije, produkcije, timskog rada i odgovornosti. Istovremeno, stvara osećaj da festival nije tuđ projekat koji su samo došli da posmatraju, već priča kojoj su i sami doprineli.
Najbolji festivali upravo tako postaju deo grada. Ne samo kroz publiku koja kupuje ili preuzima ulaznicu, već kroz ljude koji učestvuju u njihovom nastanku.
Muzika u službi zajednice
Ovogodišnje izdanje imalo je i humanitarnu dimenziju. Posetioci su tokom večeri mogli da ostave dobrovoljni prilog i na taj način podrže rad lokalnog Udruženja za zaštitu životinja Beta.
Povezivanje festivala sa lokalnim udruženjem pokazuje da kulturni događaj može da ima širu društvenu ulogu. Publika nije pozvana samo da konzumira program, već i da obrati pažnju na zajednicu u kojoj se festival održava.
Takve akcije možda neće rešiti sve probleme sa kojima se udruženja susreću, ali im donose vidljivost, podršku i nove ljude spremne da pomognu.
Organizatori su nakon završetka programa podsetili da je upravo publika bila ta koja je prazan plato pretvorila u festival.
„Najvažniji utisak jeste energija koja se osetila ispred i iza bine. ARMfest postoji upravo zbog toga, da stvori prostor za autentičan zvuk, susret ljudi i podršku zajednici. Hvala bendovima, volonterima, udruženju Beta i svima koji su napravili ovo izdanje posebnim“, poručili su.
Zašto su mali festivali važni
U vremenu kada se pažnja uglavnom usmerava ka velikim događajima, poznatim imenima i rekordnim posetama, lako je prevideti festivale koji nastaju sa mnogo manje resursa.
Ipak, upravo oni često rade najvažniji posao.
Na njihovim binama pojavljuju se sastavi koji još nemaju pristup velikim festivalima. Tu publika uči da koncert ne mora da počne poznatim hitom da bi bio vredan slušanja. Tu se grade prijateljstva, saradnje i prvi kontakti između ljudi koji će možda narednih godina stvarati nove bendove, događaje ili kulturne inicijative.
Mali festival može da promeni način na koji jedan gradski prostor doživljavamo. Plato na kojem se tokom većeg dela godine samo prolazi na jednu noć postaje mesto okupljanja, buke, svetla i zajedničkog iskustva.
Nakon što se bina ukloni, prostor ponovo izgleda isto. Ipak, ljudi ga više ne posmatraju na isti način. Znaju šta na njemu može da se dogodi.
U tome leži jedna od najvećih vrednosti ARMfesta. On ne čeka da Zaječar dobije novi koncertni prostor. Privremeno ga stvara tamo gde već postoji dovoljno mesta da se okupe ljudi.
Od četvrtog ka jubilarnom izdanju
ARMfest tradicionalno organizuju Udruženje „Nebula“ i Ustanova Narodno pozorište Timočke Krajine, Centar za kulturu „Zoran Radmilović“, pod pokroviteljstvom Grada Zaječara.
Ulaz je i ove godine bio besplatan, čime je program ostao dostupan široj publici, uključujući i ljude koji možda inače ne bi odlučili da posete festival alternativne muzike.
Organizacioni tim već započinje pripreme za nove projekte i jubilarno, peto izdanje ARMfesta.
Naredna godina biće prilika da se pogleda unazad i sagleda koliko se festival promenio od svojih početaka. Još važnije, biće prilika da nastavi da raste bez gubitka onoga zbog čega je nastao, podrške autorskoj muzici, nezavisnom izrazu i ljudima koji ne čekaju da im neko drugi napravi kulturnu scenu.
Četvrti ARMfest završen je, bina je sklonjena, a plato u Kotlujevcu ponovo je utihnuo.
Ipak, nakon jedne festivalske večeri ostalo je nešto važnije od buke. Ostao je dokaz da nezavisna scena postoji svuda gde se nađu ljudi spremni da joj daju prostor.
Photo credit: Strahinja Jovanovic Rockabilly
