Otvoren 2. Balkanski festival filmske režije

Dodelom nagrade „Živojin Žika Pavlović“ Lordanu Zafranoviću

Drugo izdanje Balkanskog festivala filmske režije svečano je otvoreno u bioskopu Open Air Cinema Rajićeva, dodelom počasne nagrade „Živojin Žika Pavlović“ Lordanu Zafranoviću i projekcijom filma „Izlet“ reditelja Nenada Pavlovića.

Film je često najjači onda kada ne pristaje na tišinu. Kada postaje svedočanstvo, opomena, pobuna, ali i prostor u kojem se različita iskustva, jezici i sećanja ne poništavaju, već susreću. Upravo u tom duhu, u sredu, 10. juna, u bioskopu Open Air Cinema Rajićeva, svečano je otvoren 2. Balkanski festival filmske režije.

Festival je otvoren ceremonijom dodele počasne nagrade „Živojin Žika Pavlović“ velikom jugoslovenskom sineasti Lordanu Zafranoviću, za promociju kinematografije Balkana u svetu, kao i projekcijom filma „Izlet“ reditelja Nenada Pavlovića.

Darja Bajić Božović, suosnivačica festivala i direktorka, istakla je na otvaranju da ova manifestacija donosi veliku radost, ali i veliku odgovornost, jer kultura nije ukras društva, već jedan od njegovih temelja.

„Ova manifestacija nas ispunjava velikom radošću i srećom, jer možemo da je pravimo onako kako smo je zamišljali i kako smatramo da bi trebalo da izgleda. Ali istovremeno je teško: zbog odgovornosti, jer je kultura ipak nešto što čini društvo, što ga u potpunosti kreira. Takođe je izuzetno teško stvarati festival u nimalo laganim uslovima. Ali, na tom našem putu smo našli ljude koji su verovali u našu ideju. Verovali su u našu odluku da ne odustanemo i da nastavimo sa našom manifestacijom koju smo osnovali prošle godine. Tu su naši partneri i prijatelji; naše kolege, producenti i reditelji, koji su sa punim entuzijazmom želeli da učestvuju na našem festivalu. Njima se ovom prilikom zahvaljujem”, rekla je Darja Bajić Božović.

Darko Bajić, jedan od osnivača festivala i umetnički direktor manifestacije, govorio je o upornosti filma i potrebi da se balkanski prostor ne posmatra kroz stereotipe, već kroz bogatstvo razlika, priča i emocija.

„Kad vam kažu da nema bioskopa, to je netačno. Kad kažu da nema filma, to je nemoguće. Film će u našoj kinematografiji uvek živeti: zato što postoje ljudi koji vole i koji će praviti film do poslednjeg daha. Svi kažu za Balkan da je bure baruta, a toliko ratova je bilo u čitavoj Evropi i svetu. I danas ih ima. Ovaj festival želi da pokaže da je ta različitost, koja postoji na Balkanu, u stvari naše najveće blago. Želi da pokaže da je to bure puno emocija, strasti, različitih priča i iskustava, koje je i te kako obogatilo kulturu Evrope“, poručio je Bajić.

Nakon uvodnih obraćanja, Lordanu Zafranoviću dodeljena je počasna nagrada „Živojin Žika Pavlović“, uz prisustvo porodice Pavlović, supruge Snežane, ćerke Milene i sina Nenada.

Nagradu je ovogodišnjem laureatu uručio Nenad Pavlović, koji je podsetio na značaj Zafranovićevog autorskog rukopisa, od ranih radova, preko međunarodno priznatog filma „Okupacija u 26 slika“, prikazanog u zvaničnoj konkurenciji festivala u Kanu, do ostvarenja „Pad Italije“ i „Večernja zvona“.

„Zafranovićev autorski rukopis ostao je prepoznatljiv, snažan, provokativan i duboko humanistički. Njegovi filmovi, danas smatrani klasicima evropske kinematografije, ostavili su neizbrisiv trag i značajno doprineli međunarodnoj vidljivosti i razumevanju balkanskog filmskog prostora. Ova nagrada dodeljuje se umetniku koji je ne samo oblikovao filmski jezik našeg regiona, već ga i snažno predstavio širem svetu. Autoru čiji rad potvrđuje da film može biti i umetnost i svedočanstvo, i opomena i trajanje”, istakao je Nenad Pavlović.

U svom govoru, Lordan Zafranović zahvalio je prijateljima, glumcima, teoretičarima, publici, organizatorima festivala i porodici Živojina Pavlovića, naglašavajući koliko mu znači priznanje koje nosi ime velikog autora i njegovog prijatelja.

„Posebno bih pozdravio svoje prijatelje koji su me podržavali, glumce koji su mi pomagali, teoretičare koji su pisali o mojim filmovima i o filmu inače. I naravno, vama, publici. Bez vas, naš bi posao bio potpuno apsurdan i uzaludan. Zahvaljujem se i ljudima koji vode festival; već godinama poznajem porodicu Bajić, a naročito Darka, koji je vrhunski autor. Zahvaljujem se i porodici Žike Pavlovića, njegovoj supruzi i sinu, na ovako značajnoj nagradi koja nosi njegovo ime“, rekao je Zafranović.

Legendarni sineasta osvrnuo se i na izazove koje je imao tokom rada na svom novom filmu o Jasenovcu, govoreći o filmu kao jednom od najmoćnijih medija pobune i suočavanja sa zlom.

„Uvek sam govorio da u teškim vremenima, ako film ne izazove skandal, zapravo je nepotreban. U zemljama gde još postoji mogućnost da se čovek buni i da pokaže tu svoju pobunu preko jednog od najmoćnijih medija, a to je film, još uvek postoji mogućnost da se napravi skandalozan film. Da se napravi film koji će biti zabranjen. Sada sam napravio film o Jasenovcu, i vidim da su evropska vrata za taj film zatvorena. Jednostavno ne prolazi ta slika zla koje je Evropa stvorila“, naveo je Zafranović.

On se prisetio i svog prvog susreta sa Živojinom Žikom Pavlovićem, na Festivalu amaterskog filma u Sarajevu 1962. godine, kada su se upoznali i ostali prijatelji do Pavlovićeve smrti. „Zato mi je ova nagrada posebno draga“, zaključio je Zafranović.

Festival je svečano otvorio turski glumac Tim Sejfi, član žirija Glavnog takmičarskog programa „Buđenje Balkana“. On je istakao da mu je velika čast što je deo žirija zajedno sa Danilom Šerbedžijom i Sinišom Draginom, kao i da se u Beogradu oseća kao kod kuće.

„Sjajno je vratiti se u Beograd, jer kada sam ovde, tokom nekoliko meseci, radio sa mojim dragim prijateljem Darkom Bajićem na filmu ’Na lepom plavom Dunavu’, odmah sam se osećao kao kod kuće. Ja sam iz Turske, koja je takođe deo Balkana, i prihvatam kulturu, ljude, toplinu i ljubav koju ste mi pružali sve vreme”, rekao je Tim Sejfi, koji se tom prilikom prisetio i nekoliko replika iz pomenutog filma Darka Bajića, na oduševljenje publike.

Filmski program festivala otvoren je projekcijom filma „Izlet“ reditelja Nenada Pavlovića, u atmosferi novog prestoničkog bioskopa Open Air Cinema Rajićeva. Time je festival počeo upravo onako kako želi da se predstavi publici, kao prostor susreta autora, glumaca, gledalaca i filmskih priča pod otvorenim nebom.

Na drugom izdanju Balkanskog festivala filmske režije, koji se održava do 14. juna u bioskopima Open Air Cinema Rajićeva i Tuckwood, u tri takmičarske selekcije i u okviru specijalnih projekcija biće prikazana ukupno 23 ostvarenja.

U okviru Glavnog takmičarskog programa „Buđenje Balkana“ biće prikazano osam filmova iz šest zemalja: „Medveđa pećina“ rediteljskog dua Krisiana Papadakisa i Sterjosa Dinopulosa iz Grčke, „Pati je baš ‘žensko’ ime“ Jorgosa Jorgopulosa iz Grčke, „Yugo Florida“ Vladimira Tagića iz Srbije, „Kako je ovde tako zeleno?“ Nikole Ležaića iz Srbije, „Fantasy“ rediteljke Kukle iz Slovenije, „Jedan od onih dana kada Heme umire“ Murata Firatoglua iz Turske, „Žudnja“ Ralitze Petrove iz Bugarske i „Obraz“ Nikole Vukčevića iz Crne Gore.

Međunarodni takmičarski program „Misterije filma“ predstaviće ostvarenja „Ne plači leptiru“ rediteljke Duong Dieu Linh iz Vijetnama, „Atropija“ Hejli Gejts iz Francuske, „By Design“ Amande Krejmer iz Sjedinjenih Američkih Država, „Hipnoza“ Ernsta De Geera iz Švedske, „Sorela di Clausura“ Ivane Mladenović iz Rumunije i „Kiše nad Vavilonom“ Gale Del Sol iz Kolumbije.

U Balkanskom takmičarskom programu „Povratak žanru“ biće prikazani filmovi „Paviljon“ Dina Mustafića iz Bosne i Hercegovine, „Karmadona“ Aleksandra Radivojevića iz Srbije, „Prijemi“ Filiposa Tsitosa iz Grčke, „Hajduk u Beogradu“ iz Srbije, „Saučesnici“ Marka Novakovića iz Srbije i „Majka“ Teone Strugar Mitevske iz Severne Makedonije.

U fokusu ovogodišnjeg festivalskog izdanja biće vidljivost balkanskog filma u svetu, kao i inicijativa o osnivanju Prvog nezavisnog Balkanskog filmskog fonda, u kojem će učestvovati relevantne filmske asocijacije Balkana.

Producent festivala je Magična linija, koja festival realizuje uz pomoć prijatelja.

Otvaranje 2. Balkanskog festivala filmske režije pokazalo je da ovaj događaj ne želi samo da prikazuje filmove, već da gradi prostor u kojem se govori o nasleđu, odgovornosti, umetničkoj hrabrosti i budućnosti regionalne kinematografije. Dodela nagrade Lordanu Zafranoviću bila je podsećanje da film može biti i umetnost i dokument vremena, i pobuna i sećanje, i ono što nas tera da ne zaboravimo.

A upravo takav film, onaj koji ne pristaje na zaborav, čini Balkan važnim mestom evropske filmske istorije.

Photo credit: Andrija Popović