Otvorena izložba „Nadrealizam na papiru: Oko u divljem stanju“
u Francuskom institutu
U Francuskom institutu u Beogradu svečano je otvorena izložba „Nadrealizam na papiru: Oko u divljem stanju“, koja po prvi put u Srbiji predstavlja pažljivo kuriran izbor radova na papiru povezanih sa nadrealizmom i njegovim razvojem tokom 20. veka.
Nadrealizam nikada nije bio samo umetnički pravac. Bio je poziv da se stvarnost pogleda drugačije, da se iza vidljivog prepozna ono potisnuto, neobično, nesvesno i sanjano. Bio je pobuna protiv sveta koji se predstavlja kao potpuno objašnjiv, ali i oslobađanje pogleda od navike da vidi samo ono što mu je već poznato.
Upravo takav pogled otvara izložba „Nadrealizam na papiru: Oko u divljem stanju“, svečano otvorena u Francuskom institutu u Beogradu. Postavka je organizovana u čast 130 godina od rođenja i 60 godina od smrti Andrea Bretona, osnivača nadrealizma i jedne od ključnih figura umetničke avangarde 20. veka.
Izložba po prvi put u Srbiji donosi ovako ambiciozan i pažljivo kuriran izbor radova na papiru povezanih sa nadrealizmom, njegovim istorijskim razvojem, posleratnim nastavcima i uticajem koji je ovaj pokret ostavio na umetničke prakse tokom čitavog 20. veka.
Na otvaranju izložbe, Amos Rajhman, direktor Francuskog instituta u Srbiji, istakao je značaj ove postavke za kulturnu scenu Beograda, ali i za saradnju između Srbije i Francuske.
„Ova izložba predstavlja događaj od posebnog značaja za našu ustanovu, ali i za kulturnu scenu Beograda. Po prvi put u Srbiji, publici je predstavljen ovako ambiciozan skup radova na papiru posvećenih nadrealizmu i njegovim uticajima, koji pruža jedinstven pogled na jedan od najuticajnijih umetničkih pokreta 20. veka“, rekao je Rajhman.
On je naglasio da izložba istovremeno obeležava važne jubileje posvećene Bretonu, čije je delo, kako je naveo, iz korena promenilo način razmišljanja o umetnosti, ali i o životu, otvarajući prostor za san, nesvesno i slobodu imaginacije.
Naslov izložbe, „Oko u divljem stanju“, preuzet je iz Bretonovog teorijskog promišljanja i poziva publiku da svet posmatra izvan uobičajenih percepcija i očekivanja. To oko nije ukroćeno racionalnim pravilima. Ono luta, sanja, povezuje nespojivo i prepoznaje stvarnost kao prostor neprekidne transformacije.
Posebno važan segment izložbe jeste dijalog francuskog i srpskog nadrealizma. Rajhman je ukazao na značaj saradnje sa Muzejom savremene umetnosti u Beogradu i direktorkom dr Majom Kolarić, zahvaljujući kojoj su u okviru postavke predstavljena i dela Stevana Živadinovića Vanea Bora, jedne od ključnih figura srpskog nadrealizma.
„Njihovo prisustvo u okviru ove postavke podseća nas na posebno mesto koje je Beograd zauzimao u istoriji evropskih avangardi, kao i na plodonosne umetničke dijaloge između Pariza i Jugoslavije“, navedeno je na otvaranju.
Na kraju obraćanja, Rajhman se zahvalio svim saradnicima na realizaciji projekta, posebno profesorki Jeleni Novaković, koja je inicirala ideju izložbe, kao i Marku Vukadinoviću, autoru stručnog koncepta i kustosu postavke.
Govoreći o značaju izložbe, Mark Vukadinović istakao je da ona ima istorijsku dimenziju, budući da okuplja radove i kontekste koji do sada nisu bili predstavljeni na ovakav način u Srbiji.
„Ovo je prvi put da se u jednom prostoru pojavljuju i Andre Mason, Maks Ernst, Žak Baron i mnogi drugi francuski nadrealisti u dijalogu sa srpskim umetnicima koji su bili značajni u periodu između dva svetska rata. Ova izložba je značajna ne samo što pokazuje istorijski period nadrealizma između dva svetska rata već i period nakon Drugog svetskog rata kada je Breton ukazao da se nadrealizam nastavlja u drugim umetničkim praksama“, kazao je Vukadinović.
Papir u ovoj izložbi ima posebno mesto. U nadrealističkoj praksi on nije samo podloga, već prostor neposrednosti, eksperimenta i slobode. Na papiru se misao brzo pretvara u trag, slika izlazi iz nesvesnog, linija se oslobađa kontrole, a kolaž, crtež, grafika i fotografija postaju načini da se stvarnost preuredi iznutra.
Zato ova postavka ne prikazuje nadrealizam kao zatvoreno poglavlje istorije umetnosti. Ona ga predstavlja kao živ princip, kao način gledanja, mišljenja i stvaranja koji se nastavlja i nakon istorijske avangarde. U dijalogu francuskih i srpskih umetnika, kao i autora posleratnih i kasnijih generacija, nadrealizam se pojavljuje kao polje stalnog preispitivanja slike, tela, jezika, simbola i imaginacije.
Na izložbi „Nadrealizam na papiru: Oko u divljem stanju“ prikazana su dela umetnika: André Masson, Max Ernst, Salvador Dalí, Roberto Matta, Hans Bellmer, Oskar Völkel, Jacques Baron, Jacques Hérold, Leonor Fini, Stevan Živadinović Vane Bor, Jaroslav Serpan, Marijan Ivšić, Raoul Ubac, Henri Michaux, Radoje Vukadinović, Emil Malespin, Evgenio Fernández Granell, Seigle, Henri Combi, Pierre de Maria, Dominique d’Acher, Karel Mašálek, Claude Viseux, Dragojlo Vukadinović, Kristina Bumeester i Henri Goetz.
Izložba je otvorena do 10. jula u Francuskom institutu u Beogradu.
„Nadrealizam na papiru: Oko u divljem stanju“ podseća nas da umetnost počinje onda kada se pogled oslobodi navike. Kada papir postane mesto sna, misli i pobune. Kada ono što vidimo više nije dovoljno, pa počinjemo da tražimo ono što se skriva iza stvarnosti.
U tom prostoru, nadrealizam i danas ostaje važan, ne kao stil prošlosti, već kao poziv da svet ponovo postane čudan, otvoren i moguć.
Photo credit: Tanja Drobnjak
