Peto izdanje Maglaj Spirit Weekenda
Tvrđava koja je ponovo okupila Zapadni Balkan
Kada se nad srednjovekovnom tvrđavom u Maglaju ugasilo svetlo, a na platnu pojavio prvi filmski kadar, stotine posetilaca sedelo je rame uz rame na kamenu koji je preživeo nekoliko vekova promena, sukoba i novih početaka. Upravo na tom mestu, 24. i 25. jula, održano je peto, jubilarno izdanje Maglaj Spirit Weekenda, festivala koji film, razgovor i muziku koristi kao povod da ljude iz različitih delova Zapadnog Balkana okupi u istom prostoru.
Maglaj Spirit Weekend nije nastao kao još jedan događaj koji će se završiti poslednjom projekcijom i nekoliko objava na društvenim mrežama. Od početka je zamišljen kao platforma za mlade lidere, umetnike, aktiviste, predstavnike institucija, međunarodnih organizacija i lokalnih zajednica. Kao mesto na kojem kultura ne služi samo da ispuni program, već da otvori razgovor o pitanjima koja se u svakodnevnom životu često izbegavaju.
U organizaciji Udruženja mladih Dictum Factum, festival već pet godina pokušava da pokaže da se o pomirenju, identitetu, zajedničkoj budućnosti i ulozi mladih može govoriti bez velikih parola i unapred pripremljenih odgovora. Dovoljno je okupiti ljude, prikazati dobar film i ostaviti dovoljno prostora da razgovor počne.
Kroz dosadašnja izdanja festivala prošlo je više od 5.000 učesnika iz različitih delova regiona. Ta brojka govori o rastu događaja, ali ne objašnjava u potpunosti njegov značaj. Mnogo važnije od broja gostiju jeste ono što se događa kada se sretnu ljudi koji možda nikada ranije nisu imali priliku da razgovaraju.
Neko iz Prištine upozna nekoga iz Doboja. Mladi iz Beograda, Tirane, Žepča ili Maglaja provode veče uz isti film, a zatim razgovaraju o iskustvima koja su istovremeno različita i začuđujuće slična. Upravo tu počinje ono što Maglaj Spirit Weekend želi da bude.
Tvrđava kao mesto živog susreta
Jedan od najprepoznatljivijih elemenata festivala jeste prostor u kojem se održava. Maglajska tvrđava nije samo scenografija koja događaju daje atraktivne fotografije. Ona je deo priče o kulturnom nasleđu koje može da opstane samo ako ponovo postane deo savremenog života.
Organizator festivala Adi Softić ističe da je ideja događaja od početka bila povezana sa potrebom da se javnosti i institucijama ukaže na značaj obnove kulturnih i istorijskih spomenika.
„Ovo nije samo festival. Održavajući ga već petu godinu na maglajskoj tvrđavi, pokušavamo da animiramo institucije, javnost i građane i ukažemo na potrebu obnove značajnih kulturno istorijskih spomenika, poput ove tvrđave. Kamen koji se ne koristi propada. Mi smo odlučili da ga koristimo, i to na najlepši mogući način, tako što ćemo na njega dovesti mlade ljude iz celog regiona“, poručio je Softić.
Ta rečenica možda najbolje objašnjava odnos festivala prema prostoru. Tvrđava se ne čuva samo zatvaranjem, konzerviranjem i postavljanjem informativnih tabli. Ona se čuva i tako što ponovo postaje mesto susreta, razgovora i zajedničkog iskustva.
Kada se na njenim zidovima prikazuju filmovi, kada se oko vatre razgovara o budućnosti regiona i kada se na njenom kamenu rađaju nova prijateljstva, tvrđava prestaje da bude ostatak prošlosti. Ona ponovo dobija društvenu ulogu.
Ono najvažnije ne nalazi se u programu
Softić naglašava da se najveća vrednost festivala teško može pronaći u zvaničnoj satnici.
„Iz godine u godinu ovde se sreću ljudi koji se inače nikada ne bi sreli. Neko iz Prištine i neko iz Doboja, neko iz Beograda ili Tirane i neko iz Žepča. A ono što ostane nakon festivala nisu fotografije, već brojevi telefona, zajedničke prijave za projekte i prijateljstva koja traju godinama“, kaže Softić.
Upravo u tome se Maglaj Spirit Weekend razlikuje od događaja koji publici nude sadržaj, ali ne i prostor za povezivanje. Ovde učesnici nisu samo posmatrači. Oni razmenjuju iskustva, ideje i kontakte, a razgovori započeti na tvrđavi nastavljaju se kroz zajedničke inicijative i buduće projekte.
Posebno mesto u razvoju festivala ima podrška Evropske unije, predstavljena kroz inicijativu EU sa Tobom. Kako objašnjava Softić, ova podrška nije značajna samo u materijalnom smislu, već i zbog promocije, dostupnih resursa i mreže ljudi koju otvara mladima iz manjih sredina.
Koreni festivala povezani su sa programom WeBalkans, budući da su Mladi evropski ambasadori bili među njegovim suosnivačima. I sam Softić bio je deo te mreže, zbog čega iz ličnog iskustva zna koliko jedan međunarodni program može da promeni mogućnosti mladog čoveka.
Takve mreže često deluju apstraktno dok se njihovi rezultati ne pojave u konkretnom gradu i među stvarnim ljudima. Maglaj Spirit Weekend jedan je od primera kako regionalna inicijativa može da preraste u događaj koji menja kulturni život lokalne zajednice.
Film koji okuplja generacije
Prvo festivalsko veče otvoreno je kratkim dokumentarnim filmom o radu Udruženja mladih Dictum Factum, nakon čega je publika pogledala kultno regionalno ostvarenje „Lajanje na zvezde“.
Izbor ovog filma nije bio slučajan. Reč je o naslovu koji već decenijama pronalazi novu publiku i okuplja različite generacije gledalaca. Njegov humor, mladalačka energija i priča o odrastanju pokazali su se kao prirodan uvod u festival posvećen upravo mladima i njihovom mestu u društvu.
Nakon projekcije usledio je razgovor kraj vatre pod nazivom „Povezujući razlike, gradimo budućnost“. U razgovoru su učestvovali Adi Softić i predstavnici mreže Mladih evropskih ambasadora programa WeBalkans.
Govorilo se o međusobnom razumevanju, regionalnoj saradnji, evropskim vrednostima i odgovornosti mladih u stvaranju budućnosti Zapadnog Balkana. Umesto da budu predstavljeni samo kao generacija koja će jednog dana preuzeti odgovornost, mladi su posmatrani kao ljudi koji već sada oblikuju zajednice u kojima žive.
Svoja iskustva podelile su Ena Hajdarević i Jovana Jaćimović, mlade ambasadorke koje su ukazale na to da susreti poput ovog ne donose samo nova poznanstva. Oni otvaraju mogućnost za zajedničke projekte, razmenu znanja i saradnju koja prelazi državne i društvene granice.
Umrežavanje se često predstavlja kao poslovni izraz, gotovo kao obaveza na konferencijama. U Maglaju ono dobija mnogo ljudskije značenje. Počinje razgovorom uz vatru, pitanjem o gradu iz kojeg neko dolazi ili diskusijom o filmu koji su svi upravo pogledali.
Grad se upoznaje hodanjem
Drugi dan festivala počeo je mirnijim ritmom, jutarnjim druženjem uz kafu na Starom gradu i programom Tour de Maglaj.
Gosti festivala imali su priliku da kroz obilazak upoznaju kulturne i istorijske znamenitosti grada. Ovaj deo programa podsetio je da regionalna saradnja ne mora uvek da se događa u konferencijskim salama. Ponekad je dovoljno hodati gradom, slušati njegove priče i posmatrati način na koji prošlost i sadašnjost postoje jedna pored druge.
Za posetioce koji prvi put dolaze u Maglaj, grad prestaje da bude samo tačka na karti. Dobija ulice, mirise, lica i sećanja. Takvo upoznavanje mesta stvara bliskost koja se teško može postići formalnim predstavljanjem.
Večernji program nastavljen je pričama o uspešnim omladinskim inicijativama i rezultatima regionalne saradnje, ostvarenim kroz mrežu Mladih evropskih ambasadora i projekte Udruženja mladih Dictum Factum.
Te priče pokazale su da mladi iz manjih sredina ne moraju čekati da se promene dogode negde drugde. Mogu sami da pokrenu događaje, okupe zajednicu i povežu svoj grad sa ljudima i inicijativama iz čitavog regiona.
Smeh koji otvara ozbiljna pitanja
Nakon predstavljanja omladinskih priča, publika je pogledala film „Paviljon“, komediju koja iza smeha otvara pitanja dostojanstva, društvenih uloga i načina na koji se odnosimo prema ljudima koji se nalaze na margini.
Komedija često ima posebnu moć da publici približi teme od kojih bi možda pobegla da su predstavljene isključivo ozbiljnim tonom. Smeh spušta gard, ali pitanja ostaju. Upravo zato film može da bude početak razgovora koji se nastavlja dugo nakon odjavne špice.
Vrhunac druge večeri bio je razgovor kraj vatre „Premošćujući prošlost, voleći budućnost“, u kojem su učestvovali Jasna Diklić, Selma Ramović i Adi Softić.
Razgovaralo se o suočavanju sa prošlošću, kulturi sećanja, ulozi umetnosti u društvenim promenama i odgovornosti novih generacija da grade otvorenije i tolerantnije zajednice.
To su teme koje na prostoru Zapadnog Balkana nikada nisu jednostavne. Prošlost nije završena stranica koja se može samo zatvoriti. Ona postoji u porodičnim pričama, javnom prostoru, obrazovanju, politici i načinu na koji ljudi doživljavaju jedni druge.
Umetnost tu ne može da ponudi konačno rešenje, ali može da napravi prostor u kojem će ljudi pokušati da se čuju. Može da pokaže iskustvo druge osobe, da problemu da lice i da ono što je udaljeno učini ličnim.
„Ljubav, prijateljstvo, zajedništvo, rad, radoznalost, to je ono što priliči mladom čoveku i što donosi pozitivne promene. Sve drugo je prolazno“, poručila je Jasna Diklić.
U toj rečenici nalazi se možda i najjednostavniji zaključak ovogodišnjeg festivala. Društva se ne povezuju samo kroz sporazume, institucije i velike političke procese. Povezuju se i kroz radoznalost, spremnost da upoznamo drugoga i odluku da zajednički rad bude važniji od nasleđenih podela.
Festival koji ostaje i nakon odlaska publike
Maglaj Spirit Weekend je tokom pet godina prerastao početnu ideju i postao platforma koja povezuje mlade lidere, umetnike, aktiviste, lokalne zajednice, institucije i međunarodne organizacije.
Njegova vrednost ne počiva samo na filmskim projekcijama i imenima gostiju. Ona se nalazi u činjenici da se veliki regionalni razgovori vode u malom gradu, na tvrđavi koja je vekovima posmatrala kako se svet oko nje menja.
Maglaj se tokom festivalskog vikenda pretvara u mesto na kojem granice postaju manje važne od zajedničkog iskustva. Film pokreće razgovor, muzika povezuje ljude, a istorijski prostor dobija novu funkciju.
Možda kultura zaista jeste najkraći put od čoveka do čoveka. Ne zato što briše sve razlike, već zato što nam omogućava da ih upoznamo bez straha. Ne traži da mislimo isto, već da ostanemo dovoljno dugo u istom prostoru da bismo jedni druge čuli.
Kada su se svetla na tvrđavi ponovo upalila, program petog Maglaj Spirit Weekenda bio je završen. Ipak, ono najvažnije tek je trebalo da počne, novi razgovori, razmene kontakata, zajedničke prijave za projekte i prijateljstva koja neće ostati samo uspomena na jedan julski vikend.
Tvrđava je ponovo utihnula, ali ljudi koji su se na njoj sreli poneli su njenu priču dalje.
Photo credit: Ajdin Aldobašić
